Da su se vrednosti malo izvitoperile, dokaz su danasnji aktuelni medii, koji pokraj ovakvih glumačkih veličina poput Olivere Katarine i njenih postignuća, radije pišu i daju prostor nekakvim anonimusuma, pa i moralno ponizavajućim osobama, nego li da kroz pisanu reč i nosače zvuka, novijim generacijama, predstavljamo prave vrednosti i svetski priznate osobe sa naših prostora.
Zasigurno jedna od priznatih i poznatih umetnica, po mnogo čemu, prepoznatljiva i poseba dama je naša cenjena i velika “diva” glumica, interpretator antologijskih pesama i pisac naša draga Olivera (Petrović) Katarina.
Olivera Petrović je rođena 1940. godine u Beogradu. U Beogradu je odrastala u svojoj porodici gde se i školovala. Posle završene srednje škole, upisuje pravni fakultet, što je bila isključivo želja njenog oca Budimira. Samo par meseci provedenih na pravnom fakultetu odlučuje da otputuje u Pariz kako bi usavršila i savladala francuski jezik a pravni fakultet zamenila sa “Akademijom za film i pozorište”. Za takvu odluku imala je veliku podršku svoje majke, koja je prepoznala ogroman umetnički potencijal kod svoje ćerke. Tu podršku nije imala od svog oca, koji je u njoj video da bi pravni fakultet njoj bio nešto u čemu bi uživala i svoj posao radila uspešno.
O njenoj lepoti i dan danas se priča. Važi za jednu od najlepših glumica našeg podneblja. Plenila je uvek i svojim lepim manirima pa i danas, kada svi nešto menjaju kako bi bili što prepoznatljiviji, Olivera Katarina je oličenje ženstvenosti, lepote, otmenosti koje je krase. Svoje ime Olivera je ukrasila sa imenom njene majke Katarine, kako bi odala svu zahvalnost i požrtvovanost i da njeno postojanje produži kroz svoj život.
Akademiju je pohađala u grupi profesorice Ognjenke Milićević, a u njenoj grupi glumačke veštine pohađali su Milena Dravić, Mića Uzelac, Petar Kralj i drugi. Koliko je veliki talenat posedovala govore i njene prve uloge, koje je još kao student dobijala i odlično se u njima pokazivala. Predstave “Koštana“, “Kad žene nema“ su među prvim ulogama u kojima je Olivera Katarina pokazala svoju glumačku raskoš i lepotu. U tim predstavama u “Ateljeu 212” igrala je sa Taškom Načićem, Borom Todorovićem, tu se predstavila, kako kaže, u najlepšem sjaju, ali i te kako oštre kritike reditelja Vuka Vuča nisu bile pozitivne po Oliveru. Pomalo je bila razočarana ali je to nije zaustavilo, nego naprotiv to joj je dalo podstrek za još bolji rad. Koliko je njena “sudbina“ posebna, dokaz je da je tadašnji reditelj i oštri kritičar Vuk Vučo poklekao ispred prelepe umetnice, tako da su kasnije jedno drugome darovali ljubav i romansu krunisali brakom.
Glumela je u filmovima „Dobra kob“, „One i on“, „Put oko sveta“, „Sigurno je sigurno“ i „Ponoćni gost“. Ipak, presudna godina u njenoj karijeri bila je 1966. kada je sa Radetom Markovićem, Petrom Banićevićem i Brankom Zorić snimila ratni film „Vojnik“. Veliku popularnost donela joj je uloga kafanske pevačice u drami “Sakupljači perja” u kome su glavne uloge igrali Bata Živojinović i Bekim Fehmiu, a film je zablistao i na Kanskom festivalu gde su dobili mnogobrojne pozitivne kritike kao i nagrade. jedna od tih nagrada je “Grand pri žirija“, kao i nagradu “Međunarodnog udruženja filmskih kritičara“ i mnoge druge. Zahvaljujući učešću i ulozi u “Skupljači perja“ Olivera Katarina je doživela svetsku popularnost. Snimila je nekoliko filmova na stranim jezicima a jedan od njih koji je zaista zablistao je i onaj u kojem je igrala ulogu Markize de Haro u jugoslovensko-italijanskom filmu „Špijunka bez imena”.
Bezbroj uloga koje je odigrala i dan danas su neponovljive i rado se vratimo da pogledamo film ili pozorišne predstave u kojima je Olivera ostavljala svoje umetničko srce, a posmatrača bez daha. Ali, i pokraj toliko glumačkih ostvarenja, od sredine sedamdesetih godina i početkom osamdesetih, njena karijera je zasmetala nekome ili mnogima, tako da je jednostavno pozorišna zavesa za nju bila skoro zauvek zatvorena i spuštena. 2008. godine vratila se sa punim sjajem u tragi-komediji glavne uloge “Čalston za Ognjenku“. Jubilarni 50. rođendan svetske premijere je Oliveru Katarinu 2017. ponovo vinuo na Kanskom festivalu a povod je bila svetska premijera “Skupljači perja “koji se našao u grupi Kanskih klasika.
https://www.youtube.com/watch?v=vzjepIeekKI
Odatle i želja svestrane umetnice da i muzičku karijeru u kojoj je ostvarila fantastične rezultate kroz 22 singl albuma i 10 LP albuma nastavi u prepoznatljivom stilu. Prve pesme je izdala davne 1962. godine „Nije to ljudi, istina“, „Šošana“, „Ajde da igramo“ i „Ne dam, ne dam” i tako redom. Svako njeno novo izdanje je dostizalo zlatne i dobre tiraže.
Koliko je bila priznata i poznata u tom vremenu često ju je tadašnji predsednik države (Jugoslavije) Tito, pozivao da bas ona bude deo zabava koje je organizovao za svetske političare i osobe veoma bitne iz tog vremena.
Olivera je odrastala i vaspitavana da ljubav uvek bude primarna i uvek je ostala stamena, otmena, hrabra i veoma lepa harizmatična dama, sa kojom se svi možemo ponositi. Da je život jedan ”planski protokol“ i da ne bira ni slavne ni poznate, pokazalo se i kroz život Olivere Katarine. Životni put je bio i te kako trnovit, kako na poslovnom polju, tako i u privatnom životu. Kako je rekla u jednom Tv gostovanju da je zaboravljena od mnogih od kojih to nije nikada očekivala i da je pojedine delove života živela kao da je na “Golom otoku”. Odgojila je sina Maneta kojeg je dobila u braku sa tadašnjim potpredsednikom grada Beograda Miladinom Šakićem, koji je posle teške saobraćajne nesreće i nekoliko godina mukotrpnog lečenja preminuo. Jedan deo života provela je u Americi u Vizoru a njen sin se školovao u Njujorku gde je i završio Akademiju slikarstva a danas je jedan od poznatih slikara. I pokraj svih mrakova koji su zadesili ovu glumačku divu zrači sa toliko lepote kako fizičke tako i mentalne.
Olivera Katarina, glumica, estradna umetnica, pisac, kojoj bi društvo i te kako trebalo dati više pažnje i poštovanja za sve što je dala svojoj zemlji i da nam ovakve osobe budu primeri generacijama koje dolaze. Pošto u ovom mom opisu nije moglo stati sve iz prebogatog života i karijere Olivere Katarine njena autobiografska knjiga “ARISTOKTRATSKO STOPALO“ će nam otkriti sve uspehe i padove naše velike filmske i muzičke dive. Olivera Katarina je dala svojoj zemlji mnogo a kako i koliko joj je uzvraćeno? Za sve lepo što nas po njoj pamti i prepoznaje svet. Raskoš, lepota i talenat se zovu Olivera Katarina.
Slađana BOJOVIĆ
