ZORAN SIBINOVIĆ, KOMPOZIROR, INSTRUMENTALISTA, PRODUCENT I PEVAČ, EKSKLUZIVNO ZA “SVET AUSTRALIA”: UVEK RADIO DA KVALITETOM ZADOVOLJI PUBLIKU I KOLEGE KOJE JE PRATIO

Zoran Sibinović, virtuoz na harmonici, čovek koji je u svetu muzike 60 godina, rođen je u Beogradu gde je i započeo svaoju muzičku karijeru u kojoj je već  sa dvadeset godina svog života bio jedan od najtraženijih instrumentalista na harmonici.
U svojoj dugogodišnjoj karijeri odsvirao je  preko 150 melodija u raznim žanrovima i na razlicitim jezicima.
Umetnik koji je svoju karijeru započeo davne 1962. godine na RTS, uz velika imena naše muzičke scene. Zoran je sazrevao i svoj zvezdani put ukrašavao virtuoznim notama, prateći poznata imena, koja će se pominjati, dok god muzika postoji.
O Zoranu Sibinoviću bi mogla da pišem danima, ali ćemo prostor da ga što bolje upoznaju oni koj to  lžele, a da se podsete oni koji ga znaju, prepustiti njemu samom.

Nekada

Danas

Vi ste veliki umetnik, veoma zanimljiv i jako dobar sagovornik. Da li možemo započeti naše druženje uz Vašu prezentaciju za naše čitaoce i prijatelje Portala širom sveta?

Zoran Sibinović je jedan skroman čovek kome je muzika od najranijeg detnjstva pa i do dan-danas skoro sve. Počeo sam da se družim sa harmonikom od svoje šeste godine, sa 12 godina već sam nastupao sa orkestrom kulturno umetničkog  društva “Polet” koji je sarađivao sa Radio Beogradom 1968. Moj muzički otac, pokojni Rade Jašarević, šef Narodnog orkestra me je zvanično primio u orkestar Radio Beograda. Pokraj škole i muzičke škole, probe su bile skoro svakodnevne. Ubrzo su počeli koncerti i putovanja i tako je sve to trajalo do moje dvadesete godine.
Posle novogodišnjeg korceta na kome sam pratio Nadu Mamulu, Slavka Perovića, Anicu Zubović, Cuneta Gojkovića… direktno iz hotela “Metropol”, sa grupom pevača krenem  na turneju za Švedsku. Bio sam srećan  zbog te turneje, jer uvek sam imao želju da kupim specijalne ”orgulje” koje sam jedino mogao tamo da kupim. I tako, ta  moja turneja, koja je trebala da traje par sedmica, za mene traje 52 godine. Ja to zovem sudbinom.

Pratnja za Tomu Zdravkovića

Sa čuvenom Kevser Selimovom

Muzikom sam se bavio ceo svoj život. Propratio, dočekao i ispratio najveća imena tadašnje scene kao sto su Aca Trandafilović, Lepa  Lukić, Safet Isović i da ne nabrajam tu plejadu velikih umetnika. Imao sam jednu veliku disciplinu i poštovanje prema poslu i ljudima sa kojima sam sarađivao. Zajedno sam radio sa Branimirom Đokićem i samo mogu da kažem da sam srećan što sam oformio sebe u tom vremenu i sarađivao sa tako velikim umetnicima.

Sa Branimirom Đokićem i Lelo Nikom

Sa Cunetom Gojkovićem

Vi ste bili jako mladi, pratili ste najveća imena tadašnje Jugoslavije. Kako su se oni ophodili prema Vama?

U početku su bili po malo skeptični da li će taj dečak znati da proprati i te kako zahtevne repertuare. Posle prvog slušanja, sve je to bilo drugačije. Prema meni su se ponašali roditeljski a u isto vreme, poštovali i cenili moj rad. To su bile takve ljudske veličine, umetnici i šoumeni od kojih je čovek mogao samo da nauči najbolje .
Bila su to  zlatna vremena što zbog umetnosti što zbog međuljudskih  odnosa gde su se uvažavale i poštovale vrednosti. Mnogo puta mi se dešavalo, dok sam pratio velikog Cuneta Gojkovića da sam poželeo da budem deo publike koju je tako znao da zabavi i takav šoumen je bio, publika bi bila kao hipnotisana, imao je moć kako u glasu tako i da zabavi publiku na poseban način.

Vida Pavlović, žena koja je njenim pesmama i čistom emocijom, dopirala do svakog gosta na njoj svojstven način. Bila je jedinstvena i Silvana Armeneulić koju sam prato na turneji po Skandinaviji, dama koja je božanstvenim glasom i lepotom osvajala sve oko sebe. Na mene je ostavila najpozitivniji utisak, veliki profesionalac i jedna predobra duša. Bez obzira na njenu ogromnu popularnost uvek je bila prizemna i veliki poštovalac svog posla. Uvek bi na sceni imala tu pozitivnu tremu ali je to znala vešto da prikrije.
Na žalost, ona i moj muzički “otac”Rade Jašarević su poginuli zajedno i tada se i moj svet srušio (ovde je gospodin Zoran Sibinović zaplakao kao dete u naboju emocija). Američka turneja na koju smo trebali da idemo sa Cunetom i Silvanom i Jašarevićem, na žalost se nije ostvarila. Smrt ta dva velika umetnika je pogodila sve nas kao grom iz vedra neba.

Sa Tozovcem (roze košulja) na jednom od nastupa

Kroz vaš i te kako dug put, kroz svet muzike, susretali ste se sa skoro čitavom našom estradom, znali ste da prepoznate dobre talente i mlađe kolege kojima ste  pomogli pružajući  svoje znanje i iskustvo mnogima. Hoćete li nam otkriti makar jednog od njih koji je zahvaljujući Vama danas internacionalno priznat i poznat umetnik?

Jednostavno kad je muzika u pitanju i kada osetim taj talenat uvek sam voleo da dam savet i pomognem koliko mogu. Znam da prepoznam talente, veliki sam sluhista. Umetnost ne trpi sebičnost i kako kažu jedino se sreća i uspeh deljenjem umnožava. Bilo je dosta te mladosti koja je posedovala talente i to sam uvek podržavao.

Prijateljstvo: Sa Lelo Nikom

Evo ispričaću vam kako sam sreo dečaka Lelo Nika, danas jedanog od svetski priznatih virtuoza, svetskih pobednika i to dva puta. Na koncertu u Kopenhagenu prato sam Izvorinku Milošević, prilazi mi gospodin i pita me, da li bi njegov sin mogao nešto da odsvira na harmonici? Ja onako u čudu pitam, da li zna da svira, i njegov otac kaže da zna. Tad sam svirao sa kolegom Patalom kaže: idi tamo proveri zna li ovo dete stvarno da svira. Tako i uradimo. Na pauzi mali Lelo dečak, desetak godina, krene da svira i sve nas očara. Izvedemo ga na binu pred više od tri hiljade ljudi, Lelo zasvira i izazove pravu erupciju kod publike. Od tada i do dan-danas, imamo druženja, saradnje i mogu reći da sam jako ponosan na njega i njegovu karijeru.

Sa Zoricom Marković na njenom vrhuncu

Sa legendarnim kraljem sevdalinki Safetom Isovićem

Vi ste umetnik visokog ranga kome se veruje i iza svega toga stoji veliki rad, ljubav prema poslu koji radite je rezultat Vaših uspeha. Sigurno ste i vi učili od najboljih – od koga ste naučili prve note?

Da, učio sam od najboljih! Prve note me je učio moj rođak, poznati pevač Milanče Radosavljević, kod koga sam provodio zimske raspuste. Pa umesto da idem da se sankam i skijam on bi rekao, ne, prvo da sviraš dva sata pa onda idi na skijanje. Zahvalan sam mu jer me je naučio i usadio tu ljubav prema harmonici. Kasnije kako se sve odigravao bio je ponosan na mene.

Pratnja za Jašara Ahmedovskog

Koje poznato ime je stalo uz vas na početku karijere?

Rekao sam da je to bio pokojni Rade Jašarević. Tu su i mnoge moje starije kolege, moj profesor iz muzičke škole, naravno i moja porodica. Moja majka koja je ujedno bila i moj najveći kritičar. Dok sam bio maloletan pratila me je na turneje i tako ostaće mi zauvek u srcu takmičenje u Italiji gde sam osvojio prvo mesto. Tada sam dobio prsten od majke koji i dan-danas nosim na ruci.

Mladost – radost

Koliko je teško raditi Vaš posao na pravi način i trajati toliko dugo?

Kao i svaki posao, traži se odgovornost velika, planiranje i pripreme su jako važne. Putovanja duga i noćni rad zahtevaju specijalan režim života. I svaki nastup mora biti pripremljen, bez obzira da li pratite nekog afirmisanog pevača ili nekoga ko je manje poznat i samo tako, posao jednog muzičara može da traje. Naravno i oprema sa kojom radimo mora uvek da bude kvalitetna.

Na nekoj od zabava u Švedskoj

U Skandinaviji i ostalim delovima Evrope Vaše ime se izgovara sa dubokim poštovanjem kada je muzika u pitanju. Koliko vam je rad u muzičkom stvaranju pružio kada je egzistencija u pitanju?

Ja sam uvek radio da kvalitetom zadovoljim publiku i kolege koje sam pratio, naravno, sve je to bilo i nagrađeno lepim sumama novca. Moglo se tada lepo živeti od naše branše. Radio sam i sa švedskim orkestrima i tu se pristojno zarađivalo ali prioritet su mi uvek bili gosti iz naše zemlje i naša muzika. Od muzike sam dosta toga stekao ali sam joj i dušu dao.

Sa legendarnom Marijom Šerifović

Toliko ste skromni i nenametljivi da mnoge Vaše radove koji su i te kako važni i zabeleženi u svetu muzike nikada niste eksponirali. Došla sam do saznanja da je sa Vama i u Vašem studiju u jeku njene najveće slave sarađivala Marija Šerifović. Možete li nam reci kako je došlo do te saradnje?  I kakva je Marija kao saradnik?

Posle njene pobede na Evroviziji Marija je imala turneju u Švedskoj, pozvao me predsednik kluba i obavesti da Marija Šerifović dolazi i da će joj trebati mala pomoć oko muzičkih projekata. Naravno ja sam to prihvatio. Tada sam prvi put sreo našu Mariju i Roberta Rexa producenta, gde smo odradili to što je trebalo.
Marija je jedno divno biće, o njenom pevanju ne treba da se priča,  svi znamo da je vanserijski vokal. Veoma je profesionalna, energična i  bilo mi je zadovoljstvo raditi sa njom.
Posle tog susreta smo otputovali za Austriji, tu je bila i njena mama Verica dama i umetnik sa posebnim kvalitetima. Marijino pojavljivanje u Malmö-u jednostavno bilo je nešto što ću pamtiti. Mnogo ljubavi između nje i publike, to je bilo fantastično. Mara je posebna i ovim putem je pozdravljam.

Sa Zlatom Petrović

Nedeljko Manojlović

Pokraj svih Vaših uspeha i dugačke muzičke karijere, kaka gledate današnja zbivanja na našoj estradi?

Pa, puno se toga promenilo, više se polaže na vizuelni deo nego na kvalitet dobre melodije. Aranžmani su toliko slični da se ponekad pitam jesam li ja gluv. Pojedni nastupi gube svaki smisao pristojnosti. Da ne kažem ima dosta i vulgarnosti, to mi se ne dopada. Ok da se prati trend i ja sam za to, ali malo više da se radi na kvalitetu. Pevači su za slušanje, prvenstveno pa onda ostalo.

Mnogo je nosača zvuka sa potpisom vas kao autora. Koji projekat možemo nazvati vašom muzičkom ličnom kartom?

To je moja pesma autorska pesma “Daleko od rodnog kraja“.

Sibinović u studiju

Rad u muzičkom studiu je zahtevan i odgovoran posao. Imate li vi neki poseban pristup stvaranja ili radite po principu želje saradnika?

Da studijski rad je zahtevan, zavisi od dosta faktora i ako mali deo fali ili nedostaje, zna to da bude iscrpljujuće, ali kad se radi ono što se voli i taj deo se savlađuje lakše. To je timski rad i svako od učesnika treba da bude zadovoljan svojim učešćem u datom projektu.

Tu su vasi dugogodišnji saradnici i kolege braća Bojčevski, Lelo Nika, Miločajac i još puno njih. Postoji li kolegijalna saradnja između Vas, priskoče li u pomoć kad zatreba?

Prvenstveno to su moji prijatelji, pa tek onda kolege. Mi smo uvek u dobroj komunikaciji i kad god zatreba jedni drugima smo na usluzi. Oni su vrsni profesionalci i sa njima nikad nema dileme. Dogovori se poštuju kada radimo, radimo ozbiljno, a kada se druguje baš znamo lepo da se zabavimo. Porodica Bojčevski poznata muzička elita, Miločajac, šta reci o čoveku koji traje tolike godine sem da je dobar čovek i vokal koji se traži gde god se peva, Lelo moje omiljeno biće, volim da zasviram sa njim, tu bi pomenuo i našeg Zorana Avramovića, umetnik koji je dao veliki doprinos našem kulturno zabavnom životu.

Sem muzike, koja je vaša velika ljubav? Sa čim se još bavite i koji je Vaš omiljeni hobi?

Pokraj muzike, uvek sam bio i u svetu sporta. Čovek mora da održava kondiciju i dobro zdravlje. Moji svakodnevni treninzi, tenis, fudbal i takvondo. Ljubav prema borilačkim veštinama imamo kako ja tako i moj brat koji je pobedio evropskog prvaka i on je uvek bio malo aktivniji, a inače je bio stalni član mog orkestra i vrstan je bubnjar. E, oduvek sam voleo i auta, tako da sam ceo život sakpljao dobre instrumente i čudna auta. Vlasnik sam i jednog starog Volvo Amazona, kojeg sam kupio od pokojnog Tozovca. Na to sam auto ponosan.

Sa ćerkama Ivanom i Tatjanom kod Žike Nikolića u “Šarenici”

Od srca Vam čestitam na svim vašim uspesima koje ste stvorili. Koji su sledeći projekti u bliskoj budućnosti koji će izaći iz muzičkog studija Zoran Sweden?

Uvek se nešto radi. Sada trenutno radim na jednom projektu za sebe, došlo vreme i za to.
Moje dve ćerke su izuzetno talentovane i bave se pevanjem. Na svim takmičenjima su osvajale pristojne nagrade. Malo su stale, imaju druge prioritete ali iskreno se nadam da će nastaviti.
Radim i sa momkom iz Avganistana i na moju radost, sa pesmom čiji sam autor, osvojio je treće mesto na nacionalnom takmičenju u Avganistanu.

Ćerka Tatjana (desno)

Portal Svet Australia Vam se zahvaljuje na poverenju i saradnji, mi smo zaista počastvovani da ste, kao vrstan umetnik, podelili sa nama i našim čitaocima Vaše bogato muzičko iskustvo, proveli nas kroz vremeplov lepih muzičkih dešavanja, podsetili nas na velika imena iz sveta muzike. Hvala Vam na tome. Poruka za naše cenjene pratioce i vaše prijatelje širom sveta bi bila koja?

Neka vas nikada niko ne rastuži, da ste veseli i srećni ma gde da ste, širite ljubav. Dobro zdravlje i do nekog drugog druženja. Srdačan pozdrav za sve ljude širom planete.
Vas čika Zoran Sibinović.

Slađana BOJOVIĆ