Nešto najbolje što svima nama može da se dogodi je da kroz život radimo ono sto volimo, a ne ono što moramo. Ponekad nije tako. Razne životne okolnosti, nas odvode ka putevima gde nikada nismo planirali putovati, a takva putovanja znaju da traju i do dan-danas.
Čovek koji je i danas na tom putu, koji stvara najlepše note, muziku koja će se slušati, tekstovi po kojima će se pamtiti i neko ko svojim radom, čini mnogo toga da se taj umetnički pravac neguje i čuva i da kvalitet uvek bude prioritet kada je muzika u pitanju je gospodin DARKO DE ŽAN!Kompozitor, producent i autor mnogih pesama. Izvođači njegovih lepih melodija su naši eminentni estradni umetnici sa kojima Darko DeŽan sarađuje godinama uspešno.
Kao i svaki profesionalac, veliki umetnik ceni i poštuje rad svojih saradnika, kolega i uvek je tu da sarađuje i da da svoj doprinos. Kako pojedincu, tako i društvu koje se zalaže, da naša muzička scena bude zaštićena, priznata i zastupljena u društvu kao i svako drugo zanimanje.
Na naše veliko zadovoljstvo, Portal “SVET AUSTRALIA”, zajdno sa našim odabranim i cenjenim čitaocima će se upoznati sa divnim umetnikom i provesti nas kroz najzanimljivije sfere Darkovog estradnog rada i još neke i te kako zanimljive delove, njegovog bitisanja na polju politike i sporta.
Kada sam dobila “zadatak“ da uradim intervju sa Vama, pomalo sam bila “zabrinuta “ da li ću biti na visini datog zadatka. Lično Vas poznajem kroz našu saradnju, ono što mi je kao saradniku bilo dopušteno da saznam o Vama, znam, da će ovaj vid druženja sa Vama i te kako bitizanimljiv, možda i koristan prijateljima Portala a za mene velika odgovornost i čast. Poštovani Darko, kada smo razgovarali o našem susretu i predstavljanju Vas, širem auditorojumu naših prijatelja, širom sveta i ako ste prezauzeti Vašim obavezama, odvojili ste vreme za naš Portal i ja Vam se u to ime i u svoje ime i u ime naših i Vaših prijatelja, najsrdačnije zahvaljujem. Znam da ne volite kliše i jednolicnost. Za početak našeg druzenja pitala bih Vas: Kako ste? I sa kojim periodom Vašeg i te kako bogatog muzičkog i životnog iskustva ćete započeti druženje sa nama?
Dobro sam, hvala Bogu, što Vama i va[im saradnicima želim od sveg srca!
Kao tinejdžer ste se iz Crne Gore doselili u Beograd. Vaša i te kako bogata sportska karijera, kao i san svakog profesionalnog sportiste, bio je da se ostvarujete i nižete pobede i na fudbalskom terenu. Možete li nam reći nešto o tom periodu Vašeg źivota? Kako je došlo da sportske terene zamenite i da muzička scena bude Vaše životno opredeljenje?
Kada se u srcu jednog dečaka poklope želja i mogućnost i kad u potpunosti ovladate onim za šta je drugima potrebno mnogo pokazatelja, definicija, a vi jednostavno to osećate, živite, e to je ono nešto najlepše što se može nekome dogoditi a meni se to dogodilo. I to je za mene tada bio i ostao fudbal, jedina stvar na svetu za koju i dan-danas mogu reći da je to ono što sam najbolje u životu radio. Sa 15 godina sam zaigrao za reprezentaciju gde sam tada ostvario svoj san i sve pre i posle toga mi nije bilo važno, pa bih sa tim i završio deo oko fudbala. Jedino što moram reći da se Beograd dogodio na poziv proslavljenog menadžera Crvene Zvezde Voje Lalatovića zvanog Kis i da sam nažalost samo posle 6 meseci zadobio i dan-danas neobjašnjivu povredu donjih leđa, gde sam morao da se oporavljam jako dugo i, za vreme te rehabilitacije, postepeno dolazim do zanimanja sa kojim se bavim već skoro 30 godina. Naime, prvi dodir sa mikrofonom se dešava u restoranu Radnički na novom Beogradu, gde nas 10ak proslavljamo rođendan našoj prijateljici i gde sam vlasniku restorana predstavljen kao perspektivan fudbaler, obzirom da je restoran bio u sklopu FK Radnički, i već posle sat vremena, pošto je pevač verovatno pevao danima bio i umoran i promukao, zvučao je baš loše, javila mi se želja da zapevam jer nam je tako bilo lepo ali muzika smorena. Dosta su za tu odluku pomogle i 3 čaše vinjaka, pošto se u mojim Šulima to najviše i pilo pa da ne bih prekidao tradiciju i bio sam siguran da ću podići raspoloženje. Uzeo sam mikrofon i pevao do fajronta ispunjavajući želje i ostalim gostima i sećam se skoro svakog momenta i oduševljenja mojih prijatelja u kako sam lupetao tekstove po sećanju. Sve mi se to dopalo. Sutradan sam kupio svesku i počeo da beležim pesme. I, posle tri meseca se događa splav, Ljubavna priča na Adi Ciganliji gde počinjem da radim, splav do splava sa leve strane Bokačo gde peva Aca Lukas a sa desne Meduza peva Faks, posle splava Lukas gde peva Marko Bulat… I tako skoro 30 godina.
Vaši početci na muzičkom polju su zabeleženi i ostali upamćeni po vašem prepoznatljivom i izuzetno kvalitetnom vokalu. Vi ste iz onih najfinijih vremena kada su pevali i muzikom se bavili samo oni koji si su u tome bili pravi profesionalci i vredni pomena. Koliko je teško bilo izboriti se sa tako jakom konkurencijom i tolike godine opstati na lestvici među prvima kada je kvalitet pevanja u pitanju?
Najviše me raduje što sam većinu svog rada proveo sa publikom koja je slušala muziku i radujem se mladosti koja i dalje voli tu muziku koju smo i mi u njihovim godinama voleli, ali svakako nije mali broj onih koji osluškuju muziku, a akcenat je na ”koketiranju” kako sa entrijerom urbanog lokala tako i sa osobama zaglavljenim u nekom skupom separeu, što prosto ne prija mom odnosu prema muzici.
Što se konkurencije tiče, mislim da je uvek bolje u dobroj konkurenciji biti poslednji nego u lošoj konkurenciji prvi, to svakako mislim kad su u pitanju i profesionalne i ljudske reference.
Ne volite eksponiranja i škrti ste kada ste Vi u pitanju da istaknete lične kvalitete i Vaše rezultate. Uvek se onako blago nasmejete i kažete “to je bilo“. Da li Vam je “to je bilo“ kroz Vašu karijeru, više pomoglo ili odmoglo?
Što se tiče skromnosti, da li pomaže ili odmaže u poslu i životu to zavisi od toga šta želite i gde se komotnije osećate, a interpretacija uspeha je đavolja rabota, čemu neki teže od toga drugi beže!
Na početku muzičke karijere ko su Vam bili uzori?
Što se tiče uzora, izabrao san mislim najbolji a to je da mi uzar bude dobar ukus. Niko nije veći od muzike. Interpretacija je integralni i svakako bitan segment ali ne i presudan.
Ako bih taj detalj morao da izdvojim to bi bio mix boje glasa Šabana Šaulića i nedostižna emocija Staniše Stošića kao npr. u pesmi “Dimitrijo sine Mitre”.
Sport je Vaša velika ljubav i danas, pevanjem ste se bavili mnogo godina u prestižnim i poznatim mestima grada Beograda a i širom bivše Jugoslavije; danas stvarate lepe melodije u Vašoj muzičkoj kući “Darko DeŽan”, politički ste aktivni i angažovani u tim sferama i na sve to, vlasnik ste familijarne firme, koja se bavi proizvodnjom ukrasnih panela za naše domove. Kako sve to postižete i na svim poljima imate vidne rezultate?
Pa svako danas od odgovornih ljudi radi mnogo više nego što je normalno. Ima tu velikih obaveza i odgovornosti naravno, ali uvek treba krenuti od onoga da nije bitno samo raditi nego i uraditi, valjda je to ključ optimalnog rasporeda. Što se politike tiče tu sam sa ljudima kojima puno verujem i nadam se da ćemo se držati dogovorenog kursa, ni po babu ni po stričevima i, svakako, ogroman pozdrav za moj Pokret Srpske Sabornosti i poziv vašim čitaocima da pročitaju naš program, jer mi nismo političari već borci za pravdu.
U kojem polju svega što radite se osećate najkomotnije i čega se nikada nećete odreći?
Filozofija, muzika i fudbal, to je i raspored i redosled stvari koje su, posle porodice naravno, ono bez čega bih teško bio zadovoljan životom.
Vi kao jedan odličan poznavaoc muzike i naše muzičke scene, kako vidite dešavanja na tom polju danas? Postoje li pravila koja bi uveli da muzika kao umetnost bude podignuta na većem nivou?
Ako pričamo o odnosu muzika – slušalac nikada ne bih ništa menjeo jer sam siguran da svako sluša ono što ga čini srećnim bez obzira na kvalitet sadržaja. Ali ako bih mogao da promenim odnos pesma – pevač odnosno odabir pesama za naše starije poznate pevače to bih promenio bar u 90% slučajeva.
Sada da se osvrnemo na Vas kompozitorsko producentski rad i stvaralaštvo. Koji je motiv bio da se okrenete tom muzičkom pravcu?
Nisam se ja samo okrenuo stvaralaštvu, ja sam samo ozvaničio svoje stvaralaštvo koje je trajalo godinama unazad, mnogi tekstovi ili delovi istih koje sam iskoristio u svojim pesmama kasnije, datiraju mnogo godina ranije, jedan kuriozitet, tekst za Draganinu pesmu SRCE VUČJE koja je urađena 2012. godine veći deo tog teksta sam napisao u vojsci na Jahorini 20 godina ranije.
Kroz mnogo godina Vašeg rada, sarađivali ste i radili sa velikim brojem umetnika iz sveta muzike sa najpriznatijim i poznatim imenima naše muzičke scene. Šta je to što jednu veliku umetnicu i damu koja blista godinama u svetu muzika, kao što je DRAGANA MIRKOVIC okrene ka kompozitoru ka Vama i samo od jedna muzicke numere postigne milionske preglede, ili saradnja sa kraljem meraka HARISA DŽINOVIĆA, dovede u muzičku kuću De Žan Music? Da li je to poverenje, znanje ili slučajnost?
U ovom poslu nema slučajnosti. Niko nije vidovit niti svemoguć da zna tačno šta će biti sa kojom pesmom i to ne treba dokazivati, ali svakako da neko može bolje od drugog da anticipira tu transverzalu pevač-pesma-publika. Ako nekom ukažete da je nešto što mu nudite dobro, moguće je da to neko ne prepozna odmah, ali ako je vreme osvedoči tu istinu, onda se rađa i poverenje, bar bi tako trebalo, ali nažalost, čast izuzecima u doslednosti, ipak pevači vole slatkorečive prodavce iako su sve promašili, osim centra za hranjenje sujete.
Pokraj Dragane Mirković, Harisa Džinovića, Bekija Bekića, Šaka Polumenta i još mnogo njih, ko su bili Vaši saradnici svih ovih godina? Koji je Vas krajnji cilj kada je Vaš kompozitorsko-autorski rad u pitanju?
Moj cilj je kontinuitet kvaliteta, da li će pesmu pevati neko poznat ili ne to mi već odavno nije važno. Svi koji sa mnom sarađuju znaju da ćemo pevati pesmu i pet puta dok ne dobijemo maksimum i da niko poznat neće dobiti minut više pažnje od onog ko prvi put se susreće sa studiom, a iz ovoga slutite da se kvalitet pesme ne sme dovesti u pitanje bez obzira ko je interpretator.
Koliko vremena provedete za muzičkim pultom kada stvarate novu muzičku numeru?
Vreme za izradu jedne pesme je jako varijabilno, može da se uradi sve za 5 dana nekad i 25 ali šta znače dani ako će ta pesma živeti 20 ili više godina.
Znamo da na našoj sceni ima dobrih i visoko kvalitetnih kompozitora, čiji rad želite javno da pohvalite? I zašto baš taj ili ta kolega/ca?
Naravno da ima sjajnih stvaralaca, ne bih izdvajao bilo koga posebno, jer da publika ne voli to što oni stvaraju oni ne bi bili tu gde jesu. Pevači se stalno žale, da nema kvalitetnih pesama i tekstova, pa naravno da nema kad obilaze svi samo 5 studija u Srbiji, ostaje mi velika žal za mladim stvaraocima koji mi traže brojeve od nekih pevača koje stvarno nemam, i žale se da ne mogu stupiti u bilo kakav kontakt sa izvođačem koji je bio njihova inspiracija dok su stvarali te pesme, jer na profilu tog pevača ili pevačice je broj od nekog menadžera koji od muzike samo zna kako se koja diskoteka zove, ali taj šofer odlučuje da li može da se prosledi pesma pevaču a najčešće i ne odgovaraju na poruku. Nije mi jasno zašto svi ne naprave e-mail gde se može poslati pesma, jer nikada se ne zna kada može da naiđe dobar tekst, melodija.
Koliko Vama lično znaci, priznanje i pohvala Vaših saradnika?
Pa normalno da znači puno, jer to je i suština rada i pokazatelj vašeg zalaganja, a sa druge strane i razumevanja tog ko upućuje pohvale.
Poznati ste i kao dobar erudita tu su vas angažovali ljudi od poverenja, da se aktivno uhvatite u koštac sa ne tako lakim problemima kada je muzička branša u pitanju. Da li očekujete pozitivne rezultate na tom polju i koju poruku šaljete ka Vašim kolegama?
Da, predsednik sam Udruženja za zaštitu muzičara Srbije i za tu rolu u normalnoj državi jedan erudita bi se podrazumevao, ali ovde vam treba I abgrejd, pa uz to morate biti i hrabriji nego što jeste i tvrdoglaviji više nego što je preporučljivo i dosledniji više nego što možete podneti u neregularnim uslovima, jer sa druge strane ja nemam za protivnike doktore nauka nego doktore bezobrazluka i javašluka ali sve će doći na svoje pre ili kasnije I poruka za moje kolege muzičare pobeđivali smo I mnogo jače protivnike, samo da se držimo zajedno.
Kao eminentan i priznat kompozitor i čovek koji je uvek raspoložen za saradnju i rad i veoma dobar muzički pedagog. Koji Vaš savet bi bio za sve osobe koje se bave pevanjem i one koje su imaju talenta i žele da se afirmišu u tom pravcu?
Poruka za mlade ljude koji imaju talenta i žele da se bave ovim poslom, da nauče da je stpljenje najveći protivnik i najveći saveznik u ovom poslu, pitanje je samo doziranja, što bi se filozovski formulisalo ako si pametan požuri da sačekaš… Nedostatak strpljenja crpi i snagu i ambicije, pretvara gotovo u neizvesno … Zato gubimo talente i u sportu i u muzici i u svakoj sferi zbog nedostatka dobrog pedagoškog kadra.
Da li kod Vas ima slobodnih termina za nekoga kome bi ovaj članak bio putokaz za ostvarenju želja i rada na nekom muzičkom projektu?
Termina slobodnih ima, naravno ne svaki dan ali svakako kao što rekoh samo strpljenja i sve dođe na svoje.
Kroz vašu karijeru ste sreli i upoznali mnogo ljudi na svim prostorima Balkana. Susreli ste se sa tuđum sudbinama iz njihovih realnih života. Možete li nam ispričati neku lepu anegdotu ili nešto što bi bilo interesantno za sve nas ?
Anegdota uvek ima, obično pamtimo tužne ili smešne momente i zaista divno se nasmejati nekim dogodovštinama ali ja sam uvek za varijantu da nekome izmamite osmeh, tako i za divne ljude koji budu čitali ovaj intervju, obiđite nekoga kome treba pomoć ili mu treba samo malo pažnje i na taj nečiji osmeh dodajte i svoj I eto vam događaj.
Vi ste jedan divan roditelj četvoro dece. Da li je neko od Vaše dece nasledio muzički dar i hoćemo li iz familije Čepić, imati još jedno zlatno grlo ili možda novog kompozitora?
Da imam četvoro dece, dvoje su već u muzičkim vodama, i prete, bar tako kažu da budu ozbiljni u svom poslu, ćerka peva i jedan od 3 sina i svira i peva, i sam je sebi upravo komponovao i aranžirao svoju orvu pesmu na kojoj i tekst potpisuje tako da ćemo uskoro čuti šta je to skuvao.
Šta nam vi nudite u bliskoj budućnosti iz Vaše muzičke kuće, koji su projekti sada aktuelni i šta možemo da očekujemo od Vas?
Radim i stvaram, sve sto bude interesantno za podeliti sa publikom kao i uvek rado ću podeliti sa svima, koji prate rad mojih saradnika i mene. Kuća De Žan music je uvek otvorena za jednu lepu i kvalitetnu saradnju. Ima dosta toga sto se sprema i neka to bude lepo iznenađenje za sve nas.
Za kraj ovog i te kako lepog i prijatnog druženja sa Vama – veliko hvala za sve što ste podelili sa nama i našim prijateljima Portala “SVET AUSTRALIA”. Želimo vam da nastavak Vašeg rada bude i dalje uspešan kako na polju muzičkog stvaranja, tako i na ostalim poljima Vaših aktivnosti. Dobrodošli ste uvek da lepe novost podelite sa nama. Vaša poruka sa kojom bi ste pozdravili naše čitaoce bi bila koja?
Hvala Vama na pozivu, i hvala na lepim željama. Veliki pozdrav za sve čitaoce portala SVET AUSTRALIJA a svim zaposlenim dugi niz godina uspešnog rada i što više ovakvih visprenih novinara kao što je Slađana i čitanost svakako neće doći u pitanje .
Slađana Bojović
