Žena sa čvrstim stavom i prepoznatljivim stilom, Zorica Marković, rođena je u Tubićima,  nadomak Kosjerića, 9. juna 1959. Dete prave domaćinske porodice u kojima su se vrednosti lepog i patrijarhalnog vaspitanja, od samog početka njenog života, utkali u njenu ličnost. Muzičku karijeru, započinje sedamdesetih godina, od tada pa i do danas, uspešno radi, stvara. Dama, koja iza sebe ima karijeru sa impozantnim rezultatima o kojima ćemo kasnije kroz druženje saznati od naše drage Zorice.

Žena, čija karijera je ravna mnogim svetskim zvezdama, ako se saberu svi njeni radovi i rezultati i pokraj tolikog rada i stvaranja, retko potencira svoja dela i sve ono što je stvorila u svojoj dugogodišnjoj karijeri. Ni u jednom trenutku našeg druženja, nije pokazala da se zasitila ili umorila od nimalo lakog rada i života. Majka dva uspešna sina, fakultetski obrazovana, sa uspešnim karijerama, od samih početaka pa i do dan-danas, nikada nije imala nikakvog sponzora, niti bilo kakvu pomoć. Sve što je stvorila, stvorila je sopstvenim radom i vlastitim ulaganjem.

Njen estradni put je bio posut sa trnjem i ružama, kako kaže gospodja Zorica – sa trnjem se izborila, a ružama je okitila svoju karijeru. U jeku svoje mladosti, Zorica Marković je plenila svojom lepotom i njenim pevačkim umećem, vedrim duhom i njenom toplom dušom, koju je poklanjala svojim kolegama kada bi zatrebalo. Dok su druge njene koleginice imale dobru pomoć i čitave ekipe, koje su radile na njihovim karijerama, Zorica je sav svoj muzički put izgrađivala sama, našta je danas ponosna. Nikada je nije privlačio svet glamura i trendova, koji su važili kroz periode. Želela je uvek i težila ka tome da njene pesme budu kvalitetne i da traju. U svoju karijeru je ulagala puno, kako materijalnih sredstava, tako i mnogo snage i vremena. Susretala se sa mnogim nepravdama i poteškoćama. Zoričina profesija je oštar žilet na kojem se lako možeš poseći. Maštala je ta lepa plavooka dama da brzo sebe nauči, kako da se zaštiti od svih nedaća. Žena je britkog jezika i nikome ne prećuti kada zna da je u pravu… O njenom životu i radu se pisalo mnogo toga, retko su pisali istinu, neistinu nikada nije htela da demantuje. ”Mnogo neistine i laži pisali su o meni. Ja pišem knjigu u kojoj ću izneti surovu istinu o meni a i drugima čije identitete neću prikrivati. Biće tu dosta lepih a i onoh manje lepih pikanterija. Kad su mogli o meni da pišu milion laži i neistina, zašto ne bi ja iznela istinu. Knjigu radim dugo i marljivo. Želim da dugo i korisno traje”.

Pokraj bogate muzičke karijere, Zorica Marković se deset godina unazad bavila i ugostiteljstvom i kroz restoran “Lepeza“ oživela ponovo lep duh stare beogradske kafane.

Poštovana Zorice, toliko bogat i inspirativan život imate, da bi mogli roman da pišemo o Vama. Vaš život je film. Čega se rado sećate iz Vaše prebogate karijere?

Ima mnogo toga, recimo mojih početaka, lepog druženja, poznanstava ljudi na svim kontinentima i naravno svake moje pesme. Naših dugih putovanja, koja nam ne bi padala teško kada bi ekipa bila dobra… Pošto ja izuzetno volim narodna veselja, svadbe, krštenja, punoletstva, često sam bila gost na tim veseljima. Pa kad je sve kako valja ja zaboravim da sam došla da pevam, jer neverovatnom brzinom, zavolim sve te ljude oko sebe.

Pesma ima neverovatnu moć. Jednom davno ja, Kemiš i Vesna i pokojni Zoran Jovanović smo pevali vlašku svadbu. Torte stigle. Hladnjačom negde iz inostranstva. Mi smo počeli da ližemo prstima, krišom. To su bile neke čudne i luksuzne torte, otkriju nas gosti i domaćini pa svi zajedno, nastavimo da jedemo te lepe torte šakama i na kraju i mladenci i gosti, imali smo šou sa tortama, bilo je bas zabavno. A, ja sam uvek nekako bila kolovođa za šalu i dobru zabavu.

Vi ste oduvek bili lepa žena a i danas ste. Da li Vam je fizički izgled pomagao kroz karijeru ili Vam je to otežavalo?

Da se ne lažemo, svaka žena teži i voli da je zadovoljna fizičkim izgledom. Godilo mi jeste a malo sam imala problem sa muškim svetom, (i tako se iskreno i lepo nasmejala), ali ja imam taj “muški stav“ kad zatreba, tako da mi nije baš mnogo smetalo. Znala sam uvek sebe da zaštitim, nikada nisam koristila seksapil na sceni, verovala sam samo u kvalitetnu pesmu. Ja sam uvek birala teži put. Nikada nisam podnosila nepravdu, za kompromis sam uvek bila i tim sam se vodila i vodim se i dan-danas.

Da li je postojala ljubomora od strane koleginica?

Da, toga je uvek bilo. Ali kada je žena svesna svojih kvaliteta i zadovoljna, ljubomora ne može bas puno da me dotakne. I to nikad nisam uzimala za zlo. Ja reagujem samo na nepravdu i to žestoko.

Stvorili ste jedno muzičko blago. Koliko albuma, pesama, spotova, nosača zvuka, je do sada u Vašoj karijeri? Da li je snimanje novog muzičkog materijala, bilo skuplje tada ili sada?

Snimila sam 35 albuma, 560 pesama, 15 miliona nosača zvuka i bezbroj spotova. O, da, bilo je skupo i tada a i sada. U jeku moje karijere, svaki album je koštao 20.000 maraka. Mnogo novaca je trebalo za sve to a dug i to jako dug period, da se novac vrati. Skupa je to priča bila. Zato moj život i ima težinu.

Koja je Vaša prva pesma?

To je pesma koju sam radila da Radetom Vučkovićem “Ne postoje više nano ograde ni međe”.

Od svih vaših pesama, koja je ta koja bi ponela krunu iz Vašeg bogatog repertoara?

Hmmmm, teško mi je da ih odvajam, ali ako baš jednu moram, neka bude: “Mirno spavaj nano“! Mogu samo da kažem da sam baš posebno emotivno vezana za ovu pesmu.

Da ste gost, gde peva Zorica Marković, koju bi ste pesmu poručili?

“Kad me život zaboli” i “Tebe nema“!

Vaš repertoar je nemoguće nabrojati – 560 pesama, a i dalje imate volju za stvaranjem. Kada možemo da očekujemo Vašu novu pesmu?

I ja sam se uželela da uđem u studio i otpevam nešto novo. To će biti onda kada me pesma pronađe, ja sam uvek radila namenske pesme i ostaću verna tome. Dobru pesmu je danas baš teško naći.

Kako vi vidite i doživljavate današnju muzičku scenu?

Ima svega, nemam ništa protiv tih novih pravaca, ali sve to će da traje kratko. Kvaliteta tu ima najmanje. Jedno kvalitet ostaje i opstaje. Moje kolege i ja smo imali sreću što smo stvarali kada su kriterijumi bili jako strogi pa i danas se pevaju pesme iz tih vremena. Tu je Haris, Nada Topčagić, Zlata, Šerif, Miroslav, Zorica, Goca, Ana, Brunclik, Vesna, Mitar… i još mnogi. A da ne pominjemo naše legende koje su nas napustile i koje se možda nikada neće ponoviti.

Od Vaših mlađih koleginica, koga volite da slušati?

Ja lično volim pravac narodne muzike. Volim da slušam Stoju, Aleksandru Prijović, Janu, Aleksandru Mladenović, što se tiče narodne muzike. Privatno sam uvek uz “Pink Floyd“ i “Korn”.

Sa pesmom ste proputovali baš dosta. Gde Vas je publika oduševila posebno i gde biste poželeli opet da gostujete?

Pa, znaš kako, gde god da odeš da radiš, svuda ljudi dođu da se provesele i da se družimo. Meni je svuda bilo lepo i uvek sam lepo dočekana. Jedan deo u Italiji, Lugano tu mi se svidelo, AUSTRALIA je najlepši utisak ostavila na mene. Nekako tu je publika bila posebna Da Li zbog te ogromne udaljenosti ili zbog nečeg drugog, ne znam, ali baš, naša populacija koja živi tamo, na mene je ostavila dobar utisak. Novi Zeland mi se dopao. Ma, svuda je lepo ako ti to želiš. Pozdravljam sve te divne ljude sa kojima sam se družila i ako Bog da, da se svo ovo ludilo smiri, rado bih ponovo posetila Australiju.

Poznati ste kao jedan human i dobar prijatelj kolega, žena koju od milja prijatelji zovu “BRAT“. Mnogima ste pomogli da imaju lakši put u karijeri. Da li su te osobe zahvalne na tome?

Ja sam jednostavo takva, sama sam prošla jedan težak i težak i trnovit put i znam šta znači kad ti neko iskreno pruži ruku. I svima kojima sam pomogla radila sam to srcem. Mnogi su započeli karijeru u mojim objektima. Evo mladi kolega Velimir je vredno radio sada radi ozbiljno i stvara, pre neki dan čula sam pesmu koju treba uskoro da završi, pa zadnjih desetak godina nisam čula tako dobru pesmu. Radujem se njihovim uspesima kao i svojim.

Veoma ste hrabri i istrajni, pre par godina ste imali ozbiljnih problema sa zdravljem. I sa tim ste se lavovski izborili. Koja je to formula kojom ste se vodili sve ove godine i da tako i dalje zračite pozitivnošću i željom za nove poduhvate?

Duhovnost i vera u Boga, moja porodica i najbliži prijatelji su moja večita snaga i inspiracija za jedan kvalitetan i fin zivot. Moram da kažem i pozdravim, makar one najbliže, koji su i u zlu i u dobru bili uvek tu. Moji sinovi, moja draga prijateljica, koleginica Vesna Zmijanac, koja je sa mnom delila uvek i radosti i tuge i prijatelj kao ona je retkost. Oko sebe sam uvek volela da imam pozitivne i iskrene prijatelje. To hrani moju dušu i pokreće me. Uvek volim da se družim i sa mladima u njima nema zlobe idu srcem i ta mladalačka energija meni godi.

Uzivala sam svakog trena družeći se sa Vama. Od srca Vam se zahvaljujem na vremenu i ljubaznosti koju ste pokazali tokom čitavog našeg razgovora i druženja i poštovanja prema našem portalu Svet Australia. Iskreno, žao mi je što se bliži kraj za ovo druženje. Družićemo se i sarađivati sa Vama kada imate želju ili možda nešto novo da podelite sa Vašom publikom i pratiocima našeg Portala. Vi ste dobrodošli i na pravom ste mestu uvek. Želite li za kraj nešto poručiti našim dragim prijateljima i vernim čitaocima našeg Portala?

Zahvaljujem se Portalu Svet Australia na pažnji i druzenju. Želim vam puno uspeha kako u poslovnom svetu, tako i na privatnom polju. Širite ljubav, voli te se, čuvajte zdravlje, živite život. Najtoplije vas pozdravljam i puno ljubavi ka svima vama šalje vaša Zorica Marković Zoka

Slađana BOJOVIĆ


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila