Ime Đorđa Čavića znaju svi istinski zaljubljenici u muziku već decenijama unazad. Pjevač i kompozitor koji nesmanjenim tempom i žarom i dalje stvara prelijepe pjesme u svom Novom Sadu, na radost mnogobrojne publike, našao je vremena za razgovor za naš portal potvrđujući time istinu da vrhunski profesionalci i te kako cijene podršku i sponu medija i svog rada.
Recite za početak, našim čitaocima nešto o Vašem djetinjstvu i rodnom kraju.
Pre svega vam hvala na pozivu i veliki pozdrav svim vašim čitaocima, drago mi je da ste mi omogućili da se predstavim na vašem portalu (novini).
Rodjen sam u Titelu 07.07.1969 gde sam sam završio osnovno obrazovanje, u Novom Sadu srednju prirodno matematičku gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Kao instrumentalista i vokalni solista nastupao sam u mnogim kulturno-umetničkim društvima. U periodu srednje škole nastupam sa najeminentnijm estradnim orkestrima u regionu da bi se kasnije pridružio najpoznatijem sastavu u to vreme „Slatki greh“ gde nekoliko godina sviram turneje sa Lepom Brenom kao klavjaturista. Po raspadu Slatkog Greha nastavljam samostalne nastupe.
Kada je počelo Vaše profesionalno bavljenje muzikom?
Zaista je teško reći gde tačno počinje profesionalno bavljenje muzikom, prva samostalna diskografija gde
sam pisao i izvodio svoje pesme, počinje negde 2008. godine gde sam za poterebe tamburaškog festivala snimio nekoliko svojih pesama. Pre toga naravno kao instrumentalista i uglavnom prateći vokal učestvovao sam na mnogim snimcima svojih kolega. Imao sam sreću da sam se često nalazio u pratećim ansamblima naših muzičkih velikana koji su svakako uticali na moj muzički razvoj i formiranje nekog
mog muzičkog pravca koji se još uvek formira 😊 čak i u mojim godinama. Nikada nisam bio specijalno fokusiran na jednu vrstu muzike niti sam jurio za velikim uspehom. Ja sam se uvek prepuštao muzici i
pustio da me vodi. Ipak, tamburaška muzika koja je i specijalitet zainteresovala me je posebno i krenuo sam sa autorskim pesmama. Bilo je tu raznih osvojenih nagrada kako autorskih tako i izvodjačkih
a njihovo nabrajanje bi potrajalo prilično. Prvi solistički album izdajem 2015. za našu nacionalnu kucu PGP-RTS i nastavljam saradnju sa njima do danas. Pored svojih pesama snimam i obrade velikih pop
hitova koji su prvi put izvedeni uz tamburaški orkestar.
Učešće na Saboru narodne muzike 2019. i 2020?
Prvi put sam se na Saboru narodne muzike Srbije pojavio 2019. godine sa pesmom „Kad se duša na žicu poseče“ gde sam prvi put komponovao na tekst našeg pesnika Nemanje Radivojšića. Tekst je nagradjen,
pesma još uvek čeka svoju tamburašku verziju, kako je u startu i zamišljena. Teške godine za našu struku su poremetile mnoge planove, navikao sam da snimam sa tamburaškim orkestrom uživo u jednoj
prostoriji gde se medjusobno osetimo, pomešamo naše energije i tako nastanu snimci puni života i emocije. U svaku svoju pesmu verujem a ova pesma je posebna i siguran sam da njeno vreme tek dolazi.
Nije dovoljno imati samo pesmu, posle snimanja pesme dolaze oni marketinški momenti koji su neophodni ali ih ja često zapostavim i krećem u stvaranje novih pesama. Tu su i danas neophodni spotovi, koji traže dosta ulaganja i angažovanja a tamburaška muzika ne spada u visokoprofitabilne muzičke
forme.
Pesma „Volim opasno“ je nastala baš u jeku pandemije i pisana je namenski za Sabor 2020. organizovan u jako teškim uslovima. Sam demo snimak je radjen sa puno živih instrumenata i sjajnih instrumentalista iz moga kraja i u njoj se i oseti muzička multikulturalnost Vojvodine, ovoga puta sa puno gudačkih
instrumenata. Iako nije postigla veliki uspeh, stojim iza nje i veoma mi je draga.
Tamburica kao instrument koji Vas često prati kroz muzičku magiju…
Sa tamburicom je moj autorski rad počeo i siguran sam da će biti prisutna u svim mojim budućim muzičkim izletima jer njena specifičnost i relativna zapostavljenost to zaslužuje. Uglavnom ljudi tamburicu doživljavaju kroz prizmu kafanske zabave i mešaju akustičnu muziku od stola do stola sa tamburaškom muzikom. Tamburaška muzika ima svoj ogromni umetnički potencijal koji se na sreću neguje u mnogim tamburaškim orkestrima, kako profesionalnim tako i amaterskim kojih ima dosta u našem regionu. Imao sam čast i zadovoljstvo da saradjujem sa većinom orkestara kao vokalni solista i kao autor.
Pored toga što ste pjevač, bavite se i komponovanjem. Recite nam nešto više o tome.
Komponovanje je za mene najlepši deo bavljenja muzkom, napisati nešto potpuno novo i dati svoj doprinos razvoju muzike je nešto neophodno da bi muzika živela i da bi se razvijala. Nažalost, komponovanje je gurnuto u drugi plan, a marketing i medijski terorizam od lepe stvari kao što je muzika
prave unosan posao. Veoma često mozete čuti izvodjaca koji i ne spomene autore muzike, teksta i aranžmana. Muzika se sve više gleda a sve manje sluša, televizori sve veći, a zvučnici sve manji, dosta o tome.
Višak vremena u godini izolacije iskoristio sam za komponovanje instrumenalne i primenjene muzike u čemu sam zaista uživao. Neke špice i podloge već se vrte po radio i tv stanicama i nastaviću da ih komponujem koliko mi vreme dozvoli.
Kakvi su Vaši profesionalni planovi za ovo ljeto i jesen?
Godina iza nas naučila nas je da ne planiramo previše, konkurisao sam na nekoliko festivala i nadam se da će biti održani. Lepo bi bilo da do kraja godine uspem da završim album za koji imam materijala i radiću intenzivno na tome ali ako treba da biram izmedju brzine i kvaliteta uvek biram ono drugo. Na tamburica festu ove godine moju pesmu peva moja drugarica iz Brazila, čeka me festival „Dragiša Nedović“ u Kragujevcu i nadam se da će se lepa muzička dešavanja nastaviti.
Recite nam još nešto o sebi privatno…
Teško je o sebi reći nešto privatno a da to nije individualna vizija, više volim kada o meni pričaju drugi. U svakom slučaju, kao što sam već rekao više puta, volim svoj posao i uživam u njemu. Kolekcionar sam
elektronskih muzičkih insturmenata iz prošlog veka, u tome uživam, a nisu mi strana ni vina iz okolnih vinograda sa Fruške Gore. Često sam u rodnom Titelu gde pogotovo u ovim vrelim danima uživam u Tisi i Begeju.
Vi i Novi Sad?
Ljubav na prvi pogled, od kada sam došao u srednju školu znao sam da ću tu i ostati. Novi Sad me je primio punim srcem, a ja sam za njega napisao nekoliko pesma koje se nadam da će ostati i posle mene.
Vaša poruka našim čitaocima?
Čitaocima koji su u vreme kada se manje čita a više gledaju slike uspeli da pročitaju ovaj tekst do kraja se posebno zahvaljujem. Nadam se da će i oni koji me ne poznaju, poslušati moju muziku koje ima prilično na digitalnim servisima i tako me bolje upoznati i postati moja publika. Uživajte u životu i lepoj muzici,
muzika je put do sreće!
Hvala Vam još jednom na razgovoru, želimo Vam još mnogo uspjeha u karijeri kao i svako dobro u ličnom životu i sa radošću očekujemo Vaše nove pjesme, dok slušamo ove “starije”.
Nataša GLAMOČANIN
Limitiran pevač. Ništa posebno.