Deneska se navršuvaat pet godini od smrtta na legendarnata Kralica na romskata pesna Esma Ređepova Teodosievska, a jas bi dodala i kralica na srcata, zatoa što taa na delo niz svojot život ja demonstriraše ljubovta, grižata za drugite, majčinskiot instinkt i apsolutnoto čovekoljubie.
Srdečna, sekogaš nasmeana, ovaa rodena skopjanka so zvezda na čeloto, od najmala vozrast beše predodredena za scenata i toa za onaa svetska scena kade se počituva apsolutniot profesionalizam.
Esma i nejziniot Stevo koj osven što i beše soprug, beše i nejzina najgolema poddrška no i mentor, ќe ostanat zapameteni kako edni od najgolemite naši ambasadori niz svetot. Muzikata što tie ja sozdavaa vo sebe go ima onoj mix na različni temperamenti, različni kulturi pod isto podnebje i neizmerna filantropija. Najgolem dokaz za nivnoto životno deluvanje se odgledanite 47 deca što ovoj par gi osposobi za život, davajќi im vistinski životni smernici i pravejќi od niv česni i kvalitetni lugje so zanaet vo raka.
Esma Ređepova beše unikatna vo sekoja smisla. I spored nejzinata životna filozofija i spored glasot što go poseduvaše i spored profesionalnosta što ja pokažvaše, a osobeno spored stilot koj go neguvaše. Ednostavno Esma Ređepova nemože da se kopira, taa beše i ostanuva vistinska estradna Diva koja gordo i dostoinstveno ja noseše titulata Zvezda!
Esma so Pretsedatelot Gjordje Ivanov
Imav čest da ja zapoznam, intervjuiram i ugostam vo svoite TV emisii i sekogaš me fasciniraše so svojot zarazen optimizam, so svojata nasmevka i srdečnost. Toa ednostavno kažano ne može da se izglumi, ili si takov ili ne si, a Esma beše od Boga predodredena kako takva, posebna, vesela i sekogaš spremna za pesna. Koga taa beše na binata publikata magjepsano gledaše vo nejziniot nastap. Umeeše apsolutno da dominira so scenata i ne dozvoluvaše vnimanieto na publikata da opadne. Nejziniot profesionaizam ne beše slučaen. Taa svoeto znaenje go kaleše niz svetskite meridijani kade nastapuvaše koncertno i često go vkrstuvaše svojot glas so najizvikanite muzički zvezdi. Dokaz za toa e eden podatok od nejzinata biografija vo koj se veli:
– Esma uspea da „izlaže“ mnogu narodi. Koga peela vo Španija mislele deka e španska Romka, vo Rusija „malku go zgrešila akcentot“, pa publikata pomislila deka e od Uzbekistan. Vo Keln 20.000 gledači zanemele pred nejziniot glas. Vo koncertnata sala zavladeala apsolutna tišina kako nikogaš dotogaš…
Esma vo svojata spomen kuќa
Za vreme na nejziniot život beše dva pati nominirana za Nobelovata nagrada za mir i toa prviot pat kako kandidat predložen od Crveniot Krst na nekogašnata SFRJ, a vtoriot pat za ovaa prestižna nagrada ja predloži Svetskata Organizacija na Romite. Isto taka vo 2013 godina ja dobi prestižnata titula “Nacionalen umetnik na Republika Makedonija”.
Za životot na Esma Ređepova i nejznata plodna estradna kariera može mnogu da se zboruva, no sepak najslikovito bi možela da bide prikažana niz nekoja filmska storija koja na nekoj način bi go ovekovečila spomenot na nea.
Esma, Stevo i Simeon
Nejziniot posinok Simeon Atanasov i naslednik na avtorskite prava na muzičkata ostavnina na Esma i Stevo Teodosievski, ja odbeleža petgodišninata od smrtta na svojata majka so emotivna posveta preku društvenite mreži, javno iznesuvajќi go svoeto nezadovolstvo od odnosot na državta srema Esma:
– Majko moja, izminaa pet godini otkako te nema.Imavte edna prekrasna ideja, da ostavite nešto što ḱe bide pottik za mladata generacija, no za žal edni obični lugje, koi što nemaat vrska što e umetnik, tvoreštvo i sl., gi osporuvaat vašite želbi. No,ona što e najtragično e faktot deka i segašnata vlast ne ja počituva vašata želba. Možebi ḱe beše podobro da ostanevte vo Belgrad, kade što ve molea da vi izgradat muzej, kade i da posakavte, no ete vašiot patriotizam ve vrati vo Makedonija, od kade i bevte izbrkani, samo poradi toa što peevte na romski jazik, i ti beše samo edna “CIGANKA”. Tragično e ova što se slučuva, no jas se ušte imam sila da se boram! Počivaj vo mir majko” – napisa Simeon koj site ovie godini se bori da ja ispolni želbata na Esma i Stevo i nivnata semejna kuќa da ja pretvori vo nacionalen muzej pod zaštita na državata.
