Vrhunska pevačica Bojana Barjaktarević ubedljivo je trijumfovala u završnoj emisiji šestog serijala šou programa “Nikad nije kasno” osvojivši ubedljivo sve tri nagrade; od strane SMS publike, FaceBook glasača i stručnog žirija, što je apsolutni rekord i što se dogodilo prvi put od kad serijal postoji. Ova sjajna pevačica briljirala je u svakoj emisiji, pokazavši velike glasovne mogućnosti, neverovatnu pevačku zrelost, zbog čega je zadobila veliku nakolnost milionskih televizijskih gledalaca ali i gotovo cele estrade, jer su bili oduševljeni njenim pevanjem.
Bojana je inače rodom iz Paraćina, završila je Hemijski fakultet. Na muzičkoj sceni uspešno traje 30 godina. Sa njenih početaka publika je pamti kao nekadašnju, odličnu pevačicu iz muzičke grupe “Bon Ami”. Ponosna je na svog sina Iliju, ćerku Ljubicu, sestru Jelenu, jer su i oni veoma talentovani za muziku. Za Bojanu se može reći da je rođena pod srećnom zvezdom jer je dospela u sam vrh najelitnijih pevača.
Kako se osećate posle apsolutne trostruke pobede u finalnoj emisiji “Nikad nije kasno”, jeste li očekivali tako veliki uspeh, da li ste uspeli da sredite utiske?
Da budem iskrena mislila sam da će tri prve nagrade dobiti tri takmičara, međutim, na moje veliko iznenađenje i šok u isto vreme, ja sam ih dobila, nisam ih očekivala zaista, jednoj nagradi sam se nekako nadala. To je predivan osećaj, uzbuđena sam i srećna, prvi put u istoriji ovog takmičenja se dogodilo da jedan takmičar osvoji sve nagrade. Za mene je to velika odgovornost, sada nema nazad, moram da opravdam tu titulu i potrudim se da nikad više ne pravim tolike pauze, došlo je mojih 5 minuta.
Prebukirani ste, “Grand” menadžment Vam ugovara koncerte za koje smo saznali da su prepuni, na sve stane Vas traže. Koliko Vam prija ogromna popularnost, da li to što se sada dešava je ostvarenje Vašeg sna ili mnogo više od svih očekivanja?
Ovo je definitivno druga dimenzija ostvarenja sna i kruna posle 30 godina bavljenja muzikom, tačnije 15 septembra biće punih 30 godina. Naravno da mi prija, svakako. Lep je osećaj što je “Grand” menadžment stao uz mene bezuslovno, ja ću opravdati njihovo zalaganje prema meni, divan je to tim, divnih ljudi i prijatelja, odlično su organizovani i to mi se najviše sviđa što ne moram da brinem o propratnim obvezama našeg posla, moje je samo da pevam.
Kakva je bila atmosfera na samom snimanju “Nikad nije kasno”; izgledalo je da se super družite i slažete?
Takmičenje je bilo jedno prelepo iskustvo i druženje sa kolegama. Ostali smo svi u kontaktu, često se čujemo, dopisujemo, jednom rečju svi su jako dobri ljudi. Žika Jakšić naš “Big Boos” je najveći emotivac na planeti, plus, čovek koji sve rešava, uvek je tu ako neko ima problem, prijateljski je stalno raspoložen, zato ga svi toliko volimo. Predsednik žirija Saša Milošević Mare takođe je jedan divan čovek, spreman da pruži podršku u sekindi, Sofronijević Aca i njegov orkestar su muzički čarobnjaci, Dragana Katić je divna bila u svakom pogledu. Kada se nađete u blizini takvih ljudi ništa vam nije teško. Sve u svemu, bilo je lepo i nezaboravno.
Znamo da su Vas tokom celog takmičenja podržavale kolege, posebno, prema Vašoj izjavi, mega zveda Zorica Brunclik. Čuveni Miroljub Aranđelović Kemiš priprema Vam pesmu, hoće li biti još novih pesama?
Zorica Brunclik je jedna divna žena ali osoba oštrog stava što se meni jako dopada, nema kod nje okolišanja, što ti misli to ti i kaže, ja volim takve ljude i smatram ih prijateljima. O Kemišu mogu takođe da kažem samo najbolje,radujem se jako toj saradnji, sve je u toku… Svi umetnici su održali obećanje; Saša Milošević Mare, Zorica Brunclik, Miroljub Aranđelović Kemiś, Endži Mavrić i Aleksandar Sofronijević koji ima u pripremi još pesama, da sada ne otkrivam sve, kada bude sve završeno, obavestiću vas.
Dok ste bili članica grupe “Bon Ami” napisali ste tekst za mega hit “Magla”, da li ste više pesama za njih uradili? Kada ste zapravo otkrili talenat za pevanje, komponovanje i pisanje testova?
Još kao mala devojčica imala sam afinitete prema muzici dok sam se igrala ili radila domaći pevušila sam neke melodije samo meni znane, to je za početak, neki vid komponovanja (smeh). Kada sam profesionalno počela da se bavim muzikom, sve se to uozbiljilo, tako da sam za “Bon Ami” radila dosta pesama, medđu kojima je i “Magla”, konkretno moja rođena sestra Jelena i ja smo napisale tekst za tu pesmu. Posle toga sledile su pesme; “Sve ću da ti dam”, “Ranjena duša”, “Prevare”, “Snovi moji”, “Dajte puno vina”, itd… Radila sam i za druge kolege naravno.
Ćerka Ljubica je krenula maminim stopama
U Vašoj porodici svi su nadareni za muziku, ko se bavi pevanjem a ko sviranjem?
Muzika je u našoj porodici i familiji prisutna svakodnevno, svi jako volimo muziku i svi smo pozitivni, što se u narodu kaže, slušamo od “Silvane do Nirvane” (smeh) sve žanrove, svako voli nešto više ili manje, ali kada je bio izbor pesama za takmičenje u pitanju, onda su svi uskakali sa idejama, većali, šta je najbolje, jer su muzički spremni svi u svakom trenutku. Sin Ilija je svirao bubnjeve, sada se time bavi samo iz hobija, bivši suprug Zoran Antić takođe se bavi muzikom iz hobija, a već ćerka Ljubica se profesionalno bavi muzikom, odlično peva, piše tekstove i komponuje. To je valjda genetika (smeh).
Ćerka Ljubica i sin Ilija oboje talentovani za muziku
Da li Vas publika dovodi u vezu sa legendarnim pevačicama Silvanom i Mirjanom Bajraktarević zbog sličnog slavnog prezimena?
Niste jedini koji ste me to pitali, čast mi je što me povezuju sa njima m, ali to je samo slučajnost, razlika je u jednom slovu ja sam Barjaktarević ,a one su Bajraktarević, ljudi to obično ne primete.
Osim sto pripremate nove pesme, kakvi su vam planovi za predstojeću sezonu?
Priprema novih pesama je trenutno moja velika okupacija, uveliko se radi na tome, ima tu još mnogo drugih obaveza koje čine ceo taj sklop. Ispred mene su brojni nastupi i pune ruke posla.
Iza Vas je težak životni period, kako se sada osećate, da li bi ste neko iskustvo podelili sa našim čitaoima?
Da, imala sam karcinom, borila se i izborila, najvažnije je biti pozitivan i suočiti se sa samim sobom i sebi pomoći na najbolji mogući način. Kako? Nema zatvaranja, padanja u depresiju, treba ići samo u narod, u gužvu da se skreću loše misli. Ništa gore nema nego kad ulje dolivate na vatru, kada je prisutan strah od bolesti, ljudi misle umreću… Neeeeee, to je najgori mogući stav, morate ostati pozitivni, to nije lako ni prhvatiti ni reći ali verujte tako je!!!
Kada bi ste mogli da birate, gde bi ste u inostranstvu najradije nastupali ili jednostavno, gde bi ste otputovali na odmor?
Volela bih da posetim Australiju i tamo da zapevam, čula sam da je prekrasna zemlja i da ima dosta naših ljudi, zatim, Novi Zeland, ali svakako i Japan bih otišla. To su mi veoma zanimljive zemlje, ima zaista šta tamo da se vidi i da se doživi. Što ne znači da bih se tu zaustavila, volim da putujem.
Anegdote se uvek dešavaju umetnicima, ima li neka zanimljiva koja se desila na snimanju “Nikad nije kasno”?
Ima naravno! Nadogradim ja veštačke nokte i pred prvu emisiju par minuta pred nastup, meni ispadne nokat sa kažiprsta, crveni nokti vrište, (smeh) kažiprst bezbojan, jaoj šta ću. Nađem super lepak u torbi (uvek nosim iglu i konac i super lepak za nedaj Bože) i prošlo je sve tada dobro. Sledeća emisija, isto pred snimanje, meni opet ispade nokat i to onaj isti, ali ja sam sad bila spremna, nisam se više dala iznenaditi i onako sebi kažem: E , nećes nikada više nositi “nokte socijalce”, ni u ludilu… I tako u narednoj emisiji nisam imala nokte ali, obukla sam čipkasti kardigan duži onako ispod kolena i pazi malera, neposredno pred sam izlazak zakači se za stolicu i pocepah ceo desni ćošak. Jaoj, pa zar opet; sreća da sam ponela rezervu, tako da je “maler” odustao, valjda je video da ne može da me pobedi (Smeh). Više mi se nisu dešavale nezgode do kraja serijala.
Kome bi ste se posebno zahvalili za Vaš vrtoglavi uspeh?
Naravno Grand produkciji, celoj ekipi “Nikad nije kasno”, a najviše Žiki i Ivketu producentu, oduševili su me svi sa profesionalizmom u isto vreme i sa prijateljstvom i razumevanjem. Posebno bih se zahvalila mojoj porodici koja je uvek uz mene i daje mi podršku, takođe mojim prijateljima, svima koji su tokom mog života bili uvek uz mene i naravno publici širom sveta koji su mi bila podrška tokom serijala.
Za kraj, da li bi ste želeli da uputite poruku našim čitaocima?
Želim svim čitaocima širom sveta portala “Svet Australia” mnogo zdravlja i ljubavi. Započnite uvek dan sa lepom pesmom, budite pozitivni, uz mnogo pozdrava,
Vaša Bojana Barjaktarević.
Slavica MOMAKOVIĆ
