Intervjuto so vonseriskiot kompozitor i muzičar Tode Novačevski samo po sebe beše predizvik, pred se zaradi negoviot avtorski bagaž so koj mnogu generacii inspirira, a potoa i zaradi samata negova umetnička priroda, zošto toj pripagja na onaa kasta na muzičari koi od notite sozdavaat umetnost. Dovolno e da gi spomenam antologiskite “A od ljubov ne se bega”,”Ako ne isčeznam”, “Priznavam”, “Ima edna sudbina”, “Trst via Skopje”, “Sviri mi brate cigane” i ќe vi bide jasno za kakva avtorska golemina stanuva zbor. Se razbira deka negovoto ime e svoeviden sinonim i za najpopularniot sestrinski duet kaj nas, nenadminatite Marijana i Rosana čii hitovi bea potpišani tokmu od Tode Novačevski, koj poveќe decenii beše vo bračna zaednica so Marijana…
Sepak ne očekuvav deka kompozitorot koj žvee dolgi godini vo Avstralija ќe go zateknam vo nezavidna zdravstvena sostojba za koja mnogu smireno progovori ušte na samiot početok na razgovorot koga mi ja pokaža “pticata” što ja dobil na podarok od bolnicata “Austin” od od oddelot na slavnata Olivia Newton – John, koj se griži za pacienti zaboleni od rak.
– Ovaa ptica mi beše podarena pred nekolku dena, na krajot na terapijata so radijacija. Iako mojot rak na belite drobovi nema nikakva vrska so Covid 19, početokot na problemot, pred dve godini i razvojot na bolesta bea skoro isti. Od edna strasna infekcija dobiena zaedno so grip i posle nedobro napravena dijagnoza, za nekolku meseci stignav do vnatrešno krvarenje, do rak na krvta i do metastazi koi me razdrmaa i fizički i psihički do maksimum. Sepak, zasega barem niz ovaa moja posledna životna epizoda pominuvam kako da mi e početok na eden nov, poubav i posreќen period, iako sum svesen deka e mnogu možno da ne doživeam podlaboka starost…Za da bide seto toa ušte poteško i poemotivno, dojde i vesta za vlošuvanje na zdravjeto i smrtta na mojot tatko Vlade. Ete takov e redosledot na neštata niz koi minuvav vo periodot na poslednite 2 godini, zaedno so mizerijata so Covid 19, koja ni go poremeti životot na site nas. Jas sepak ne go pišuvam sevo ova za da se žalam, tuku naprotiv za da se pofalam so faktot deka vo ovoj težok period na životot, koga so moeto narušeno zdravje stignav i do toa da ne znam dali utrešniot den ќe mi e posleden, da sum sepak pozitiven, vedar, spokoen, motiviran i so želba za život kako nikogaš dosega vo poslednite dve decenii.
Za da imam takva energija i pozitivnost, najgolemite pričini mi dojdoa od moite najbliski i nastanite povrzani so niv. Tokmu vo najteškiot period na životot, mi stignaa i najubavi vesti, najprvo za moeto malo dedino srcule Iva, ќerka na sinot Filip i snaata Anastasia, pa veridbata na moeto golemo srcule, ќerkata Magdalena i Eric. Možete da zamislite so kolkava radost i gordost sme ispoleti Marijana, jas i najbliskite od dvete strani na našite semejstva”- optimistično poentiraše kompozitorot koj so svojata iskrenost ušte na samiot start od ragovorot gi osvoi našite simpatii…
Velat tatkovicite se pobliski so ќerkite, a dedovcite se posebno slabi na vnucite. Kakov beše vašiot odnos so decata?
– Za mojot odnos so decata bi možel da zboruvam so denovi Biljana, no za ovaa prilika bi sakal samo da napomeam deka si gi sakam najmnogu na svet, a vo isto vreme sum i preblagodaren na Marijana što ne dozvoli našata razdelba i razvod negativno da vlijaat na mojata vrska so niv. Istoto probav da go pravam i jas, svesen deka decata ne se ni najmalku vinovni za nedorazbiranjata koi vo krizniot period na našata vrska ne uspeavme da gi nadmineme. Denes, posle dve decenii od razvodot jasno gi gledam moite slabosti i vo toj odnos, vo periodot na prvite nekolku godini od razvodot, isprovocirani normalno od negativnite emocii, koi ne se pobeduvaat taka lesno koga ќe se sluči toa što nikoj normalen ne go saka.
Vo Avstralija zaminavte mnogu odamna koga Marijana i Rosana praktično bea na vrvot od svojata estradna slava. Poteg koj nikoj ne go očekuvaše. Zošto se odlučivte na toj čekor i kolku od denešen aspekt smetate deka beše ispraven?
– Odgovorite na prašanjata povrzani so našiot život vo Avstralija, ќe gi započnam so mojata životna deviza koja ostana ista od mojata najrana mladost, do denes a taa e: “ne e važno kade si, tuku so koj si” i kako ti e so nea (so nego). Za moja lična nesreќa, ljubovta i mojata deviza vo momentot koga ja spomnavme idejata za zaminuvanje vo Avstralija, se sudrija do toj stepen što poleka ama sigurno me razdrmaa od koren i kako ličnost i kako muzičar. So eden zbor, jas lično ne dojdov vo Avstralia zaradi sebe, zatoa što nemav niedna zdrava pričina da gi ostavam : ubavoto rabotno mesto, pedagoškata kariera i noviot državen stan, dobien vo nova zgrada od gradot Skopje, na oddalečenost od samo 5 minuti od Rosana i Trupče, da gi ostavam moite kolegi i sredina vo koja ušte kako mlad pedagog, kompozitor pa i dirigent, bev počituvan kako retko koj od moite generacii. Nemav pričina ni da pomislam na život vo bilo koja druga zemja, a kamo li vo dalečna Avstralia, koja mi beše odmilena ušte od moite tinejđerski godini. Mi beše mrska i odbivna pomislata deka i jas, kako i mojata sestra Danče, ќe zaminam i nikogaš poveќe nema da možam da se vratam. No, mojata deviza i ljubovta bea očigledno posilni od moeto ego i ete me vo Avstralia, na samo edna godina, so ideja da zarabotime dovolno za da go opremime noviot stan so nameštaj i možebi eden ubav kibord ili pijanino. Idejata beše navistina ubava, no dovolno naivna i neostvarliva, da ne izmami i nas, kako što ja ima izmameno i pola Makedonija.
Za mojata odluka da zaminam, sepak ne obvinuvam nikoj drug, pa ni Marijana. Ova go tvrdam iako sum svesen deka razlikite pomegju nas počnaa da se zgolemuvaat tokmu od momentot koga odlučivme da ostanime vo Avstralia, a odlučivme taka zatoa što namesto da zarabotime za nameštaj vo stanot, nie gi potrošivme parite koi makotrpno bea zaraboteni so nastapi na Marijana i Rosana kaj nas i sekade vo svetot.
Dali preselbata i okolnostite što ve zateknaa bea pričina za raspadot na vašiot brak so Marijana, so koja ostanavte i po razvodot vo dobri relacii?
– Ne bi sakal da bidam pogrešno svaten! Avstralia e prekrasna, bogata i mirna zemja, no za mene kako muzički profesionalec, beše i ostana takva samo vo moite misli, vo filmovite i na T.V kanalite, na koi od vreme na vreme gi gledam nejzinite ubavini i bogatstva. Go pišuvam ova, za da probam da stignam do odgovorot na prašanjeto “koja e pričinata za razdelbata i razvodot so Marijana”, iako znam deka e takvo nesto nemožno, bez da gi navedam site nastani i poteškotii niz koi pominuvavme vo periodot koj ne dovede do krajot na našata vrska. Zatoa, namesto da probam takvo nešto, samo ќe se zadržam na svojata strana i na faktot deka životot vo Avstralia mene lično me izmeni do toj stepen, da se oseќav kako gubitnik na koj ne mu uspeva apsolutno ništo, ni da si najdi rabota vo svojata profesija, ni da go zaštiti svoeto semejstvo od razno razni gluposti koi doagjaa od primitivci koi ne prinudija da odime duri i po avstraliskite sudovi, ni od zakanite po život koi ni stignuvaa napišani na naš makedonski jazik, ni od stravot deka celata rabota i našiot skromen imot, ni visi na konec od istite tie lugje koi ni doagjaa na kafe i ni izigruvaa prijateli… Ete toa mene lično me napravi nesposoben za kompromis i za prebroduvanje na krizata vo našata vrska. A jasno e deka bez komproms, vrski ne postojat.
Za da se nadopolnam, moram da priznam deka mojot najgolem ideal vo životot e LJUBOVTA! Taa mi e i najgolema slabost, od koga znam za sebe pa se do denes. Zatoa, od momentot koga so Marijana ja spomnavme Avstralia, vo mene proraboti kompleks i somnevanje koe me napravi tolku nesiguren za materijalnata strana od našata vrska, da počnav da veruvam deka “samo dobitok na igrite na sreќa”, ќe me spasi od Avstralia i od možnosta da ja izgubam Marijana. Interesno za mojot slučaj e što istiot moment koga se pomiriv so faktot deka našata vrska e gotova, ovaa moja glupava iluzija poleka isčezna.
Vašata profesionalna biografija e silno impresivna. Avtor ste na golemi hitovi, no i na antologiski pesni. Mnogu malku lugje znaat deka vie ja napišavte legendarnata “Od ljubov ne se bega” što beše izvedena vo dalečnata 1989 na “Folk Fest Valandovo”.
– Prašanjata okolu mojata avtorska i kompozitorska rabota me navedoa od edna strana da porazmislam i da se vratam vo mojot najubav i najploden period od životot, a od druga strana mi isprovociraa i emocii povrzani so moi dragi ličnosti so koi sorabotuvav i go delev mojot privaten i profesionalen život vo toj period. Na site niv im dolžam golema blagodarnost i počit, svesen deka bez sorabotkata so niv niedna moja kompozicija i pesna ne bi bila uspešna. Na Marijana normalno sum i najblagodaren zatoa što imaše i želba i sposobnost, a i trpenie da mi pomaga vo kreativniot proces i so demo snimkite na pesnite, a odma po nea se i Rosana, Kokan Dimuševski, Slave Dimitrov, Vasil Pujovski, Zafir Hadžimanov, Naum Petreski, Pero Hristov, Todor Trajčevski, Milan Zafkov, Damir Imeri i redica drugi naši vrvni muzičari, interpretatori, snimateli i tekstopisci.
“Od ljubov ne se bega” e i za moj poim i vkus eden od biserite na “Valandovo”, iako pesnata ne vleze ni vo finaleto na festivalot! Lgendarniot, sega pokoen Zafir, so koj ja snimivme originalnata izvedba na pesnata, go izvesti organizatorot neposredno pred polufinalnata večer, deka ima fraktura na noga i deka ne može da dopatuva. Zatoa pesnata ja ispeav samiot, pridružen od Marijana skriena pozadi scenata i se ispostavi deka napraviv golema greška. Ne samo zaradi nevleguvanjeto vo finale, tuku najmnogu zaradi iskustvoto od samiot nastap od koj izvlekov pouka deka pesna so takov zvuk i ritam, bez niedna proba i bez dovolno jasen zvuk, ne se pee taka lesno. Dali mojata izvedba beše pičina za festivalskiot neuspeh na pesnata i den denes ne znam, zatoa što taa izvedba nikogaš ne sum imal prilika da ja čujam.
Apsolutniot mega hit “Sviri mi brate cigane” što go ispea Rosana Sariќ e isto vaše delo. Vo edna prilika kažavte interesna anegdota za nastanuvanjeto na ovaa pesna?
– Pesnata so originalen naslov “Sviri mi brate Feruse”, ja napišav na eden od poslednite zaednički nastapi na Marijana i Rosana, vo kafeanata “Teke” vo Tetovsko, na praznikot Vasilica, na dve nedeli pred zaminuvanjeto vo Avstralia. Ja napišav za 15-tina minuti na salfetka, dodeka zaedno so sestrite i nekolku drugi interpretatori, gosti na programata na taa večer, sedevme na masa nasproti Maestro Ferus, koj vezeše na negoviot saksafon. Moeto čuvstvo vo tie momenti, zaedno so malata sodržna na tekstot na “Sviri mi brate Cigane”, ostanaa vrežani vo mojata memorija i srce zasekogaš. Moram da priznam ! Faktot deka Makedonija bese naviknata na duet na sestrite, so uspehot na Rosana na “Cvetnici”, a podocna i na “Folk hit” na godinata i na decenijata i jas i Marijana bevme maksimalno iznenadi.
So setsrite Marijana i Rosana i kako avtor no i kako pridružba se pojavivte na poveќe festivali, a kako najzapametena ostanuva zaedničkata makfestovska izvedba na bezvremenskata “Ako ne isčeznam” i sekako golemiot hit “Priznavam” koj od sestrite napravi vistinski muzički ikoni na toa vreme.
– Iako se kompoziciite “Ako ne isčeznam” i “Priznavam” dosta različni po melos, po ritam i po karakter na zvuk, dobro se seќavam deka gi pišuvav optovaren so edna ista ideja i želba, sodržinata na tekstot da ja dobližam do svoite iskreni čuvstva, no da probam da go napravam toa so najmelozvučni zborovi od našiot jazik. Zatoa, neslučajno i vo dvete pesni, skoro nieden zbor ne završuva na tvrda soglaska. Vakvata moja opsesija vo toj period beše rezultat na kompleksot što kako ljubitel na Pop i Folk muzikata i kako mlad avtor, go imav zaradi dominacijata na nekolku drugi jazici na našite prostori vo toa vreme, koga dobar del od togašnite generacii živeevme vo zabluda deka našiot makedonski jazik, ne zvuči tolku ubavo kako srpsko – hrvatskiot, angliskiot, italijanskiot i mnogu drugi jazici. Inaku, najubavi komplimenti i za dvete pesni, (pogotovo za “Priznavam”), dobiv ušte pred nivnata prva izvedba na “Makfest”, od togašniot umetnički direktor Slave Dimitrov, bez koj izvedbata na mojata muzika i aranžman ne bi bila takva kakva što e. Uspesite na “Makfest”, na “Pop Hit” na godinata so “Priznavam” i na “Hit na Decenijata”, gi potvrdija negovite ubavi zborovi.
Vaša karakteristika osven muzkata e i rodoljubieto. Važite za golem patriot koj dosta trezveno gi sledi političkite slučuvanja vo Makedonija i se obiduva da rasuduva i so srce i so razum. Od tamu kako vi izgledaat ovde rabotite?
– Vo odnos na patriotizmot kako čuvstvo vo mene, ne bi sakal da komentiram samiot, od prosta pričina što sum daleku od Makedonija skoro 30 godini. Mojata golema nostalgija i ljubov sprema narodot, kulturata, muzikata i umetnosta na zemjata vo koja porasnav, ќe gi imam do krajot na mojot život, a kolku e toa dovolno za da bidam tretiran kako čovek so patriotsko čuvstvo, ostavam da sudat drugite. Vo odnos na situacijata tamu i jas kako i najgolemiot del od našite iselenici vo stranstvo, sum razočaran od sterilnosta na politikata, koja 30 -tina godini go ubeduva narodot deka dobroto na Makedonja zavisi od potpisite na E.U, Grcija i Bugarija, a ne od niv i od produktivnosta na naselenieto vo nea. Prosto rečeno, politikantite kako i sekade taka i kaj nas živeat na grbot na narodot so vetuvanja, izgovori i lagi, pa kaj nas duri i so ubeduvanje deka imeto, identitetot i istorijata se vinovni za nivniot neuseh. Sepak, ako našiot narod može da gi podnesuva i da veruva vo tie gluposti, neka mu e so sreќa. Mene lično iluzijata deka E.U e spasot za Makedonija, mi e skoro ista so našata “Pečalbarska iluzija”, zatoa što sreќata so pari ne se kupuva ni vo E.U, ni vo bilo koja zemja na ovoj beli svet.
Za kraj na ovoj razgovor bi ve prašala dali planirate naskoro da ja posetite Makedonija i dali može povtorno da vi se sluči pesna za setrinskiot duet Marijana i Rosana kako kruna na nivnata kariera?
– Na krajot Biljana, samo ќe kažam deka moite želbi i planovi da se vratam i da ostanam na podolg period tamu, ќe zavisat samo od moeto zdravje. Inaku, jas gi imav spakuvano kuferite pred 2 godini, no sudbnata i “sreќata” ne mi dozvolija da trgnam natamu. A za nova pesna vo trio so Marijana i Rosana, nikogaš ne e docna…
Biba KRNČESKA
