Kada razgovarate sa poznatim tekstopiscem i pjesnikom Mićom Nenadovićem, veoma brzo shvatite da pred sobom imate stvaraoca starog, zlatnog kova. U isto vrijeme i čuvara nekadašnjih, pomalo zaboravljenih vrijednosti u pjesmama i tekstovima i savremenog pregaoca u stvaranju poezije za muziku. Čovjek koji je napisao Svadbe neće biti-Šaban Šaulić, Ti si žena o kojoj se priča-Dobrica Negovanović, Meho Hrštić-Poljubi me, onda idi k njemu, Smederevac-Prijatelj je pravi bogatstvo najveće….zaista može da kaže da će živjeti vječno.
Poštovani g-dine Nenadoviću, hvala Vam što ste se odazvali pozivu za intervju. Recite našim čitaocima nešto o svom rodnom kraju i djetinjstvu.
Rođen sam u Begaljici, selu koje pripada beogradskoj opštini Grocka, udaljenoj 30ak kilometara od Beograda. Uzimajući u obzir činjenicu da taj kraj leži na obali Dunava, priroda je veoma živopisna i ostavlja utisak na svakoga ko obiđe ovaj kraj. Stanovništvo se nekada pretežno bavilo stočarstvom i zemljoradnjom, dok se danas gotovo isključivo preorijentisalo na voćarstvo i malu privredu.
Detinjstvo i period do završetka osnovne škole proveo sam u svom rodnom mestu, što sa ponosom ističem i rado se sećam tog vremena. Naše obaveze u toku školske godine bile su vezane isključivo za učenje, dok smo raspuste provodili kao čobani okupljajući se sa društvom i čuvajući stada. Od dečjih igara popularne su bile klis, žmurke, šutiranje krpenjače… Naravno, nismo imali ova moderna sredstva komunikacije pa smo vreme provodili na svežem vazduhu. Imali smo i svoje bašte, voćnjake, povrtnjake, pa smo se i mnogo zdravije hranili u to vreme.
Vaši stvaralački počeci?
Nakon završetka osnovne škole, napustio sam rodno selo i obrazovanje nastavio u gradu koji je takođe na obali Dunava, sa najvećom ravničarskom tvrđavom u Evropi. Taj prelepi grad je Smederevo i ističem da mi je i dan danas duboko u srcu. Moja prva ljubav se desila u tom gradu, i to je bila devojka iz komšiluka kojoj u početku nisam imao hrabrosti da priđem. Preko zajedničkog prijatelja poslao sam joj pesmu koju sam posvetio njoj. Moja se želja ispunila, jer je upravo ta pesma probudila u njoj simpatije i osećanja prema meni i pomogla da se zbližimo. Naša veza je trajala do njenog završetka srednje škole i odlaska na studije u Beograd. Ona je kasnije postala poznata u celoj Jugoslaviji. Ta pesma, koja mi je pomogla i uticala na početak mog emotivnog života, ujedno je označila i početak mog stvaralačkog rada.
Znamo da imate objavljenih knjiga Vaših pjesama-tekstova, da li pripremate i nešto novo?
2019. godine, iz stampe je izašla zbirka pesama ”Dve zlatne jabuke”, u kojoj sam pored novih tekstova podsetio čitaoce i na tekstove popularnih pesama koje su otpevali neki od mojih saradnika u to vreme. Ovih dana očekujem da se završi priprema za štampu moje nove zbirke tekstova “Zaljubljeni”, tako da će i ona vrlo brzo ugledati svetlost dana.
Kako je počela Vaša karijera tekstopisca?
Moja karijera tekstopisca je počela 1973. godine, kada sam se učlanio u Udruženje autora narodne muzike i prilikom učlanjenja ostavio 10ak tekstova pesama. Nakon mesec dana dobio sam poziv od Danila Živkovića koji mi se obratio sa željom da snimi pesmu na jedan od mojih tekstova koji je pročitao u Udruženju. Tako je snimljena prva pesma sa mojim tekstom ”Detelina pokošena mlada”, a koju su duetski otpevali Vera Ivković i Danilo Živković. Nakon toga, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina su snimane mnoge pesme sa mojim tekstovima. Kompozitori i šefovi orkestara koji su izvodili kompozicije sa mojim tekstovima su: Budimir Buca Jovanović, Miodrag Todorović Krnjevac, Radoje Mitrović Barajevac. Veroljub Jovanović i Dragan Aleksandrić. Vokali su: Saban Saulić, Meho Hrštić, Rasima Ališić, Dobrica Nenadović Baćan, Branka Stanarčić, Dragoslav Belić, Dusko Petrović, Danilo Živković, Života Jovanović, Mića Stanojević Piromanac,Milutin Jevtić, Miloš Bojanić, Dragan Pantić Smederevac, Boža Nikolić, Vera Ivković i Mitar Mirić.
Recite nam nešto o svojoj porodici i Vama, privatno?
Penzionerske dane provodim sa svojom porodicom u Beogradu, gde i živimo. Supruga Rada, sinovi Darko i Nenad, snaha Nives, unuka Petra i unuk Pavle čine moj mali univerzum. Hobi mi je bio i ostao pisanje. Nikada ga nisam smatrao profesijom, jer mi to nikada nije ni bilo, već jednom velikom ljubavlju.
Tekstove sam aktivno pisao do 1984. godine, a nakon toga povremeno, tek po neki tekst, da bi ovu svoju veliku pasiju i ljubav obnovio tek pre nekoliko godina, nakon što sam se priključio internet društvenim mrežama. Bio sam polaskan količinom pažnje i poruka koje sam dobijao od strane poznatih i nepoznatih ljudi koji su pratili moj rad i pronalazili se u mojim tekstovima. Tada mi se obratila Zorica Jovanović, tekstopisac početnik sa očiglednim talentom predloživši mi saradnju koju sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio i od tada počeo ponovo aktivno da pišem. Posebno zadovoljstvo mi pričinjava rad sa mladim tekstopiscima kojima vrlo rado pomažem savetima i sugestijama.
U poslednje vreme ponovo oživljavam i jedan stari hobi sa unukom Petrom, a to je šah.
Svi planiramo nešto i težimo nečem, kakvi su Vaši planovi?
Nisam pristalica velikih planova za budućnost. Trenutno sam okupiran izdavanjem nove zbirke tekstova. Nastaviću da pišem i saradjujem sa koleginicama i kolegama. Ipak, obzirom da mi najveću ljubav i sreću pružaju moji unuci, i planovi su pretežno vezani za njih, odnosno vreme koje ću provesti sa njima. Uskoro ih supruga i ja vodimo na planinu. To su kratkoročni planovi u čijem ostvarivanju najviše uživam.
Šta biste za kraj ovog lijepog razgovora poručili našim čitaocima?
Čitaocima bih preporučio da se okrenu svojim bližnjima, lepim i pozitivnim stvarima, da što manje slušaju, čitaju i gledaju sadržaje koji promovišu nasilje i nemoral. Ima toliko lepih pesama, lepih emisija, lepih knjiga i tekstova kojima možemo da napajamo svoju dušu. U tom smislu svakako preporučujem svima da prate emisije i intervjue Nataše Glamočanin, jer su zaista originalni i uvek interesantni.
Zahvaljujem Vam se na komplimentu za moj rad, u ime redakcije i u svoje ime želim Vam mnogo dobrog zdravlja i lične i profesionalne sreće, da nas obradujete još mnogim hitovima, onim za sva vremena.
Nataša Glamočanin
