Svaki umjetnik je privilegovan, a na neki način i dužan zbog dara koji je rođenjem dobio, da ljudima oko sebe život čini smislenijim, produhovljenijim, ljepšim. Miloš Prelić je pjesnik i prozaista, tekstopisac koji nesebično to i čini. Na našu veliku radost.
Djetinjstvo i rodni kraj?
Rođen sam 1960. godine u selu Miševići, na Zlataru. Tu sam završio osnovnu školu i tada i odlazim iz zavičaja. Ovo mesto bi trebalo biti opšte poznato ( a nije ) jer se u njemu rodio vojvoda Petar Bojović. Zato sam, kada počinjem pisati, svom imenu dodao odrednicu – Miševčanin. Verovao sam da će to ljudima nešto značiti a ispostavilo se suprotno. Hteo sam da me Vojvoda učini prepoznatljivim ali se desilo da ja njega promovišem kroz književne nastupe. Završio sam PMF u Beogradu, odsek fizika i od tada predajem taj predmet u dve beogradske srednje stručne škole.
Počeci bavljenja pisanjem, kao i Vaše objavljene knjige? Vi kao tekstopisac?
Počeo sam pisati „slučajno“ u vreme kada se moja zemlja raspadala. Besneo je rat u Кrajini, sva moja muška rodbina je bila na frontu, dete mi je bilo maleno, plata nije bila vredna pomena, tuđa kuća, problemi… Odjednom, jedna noć je postala besana, u glavi su se rojile neke nove misli… nastajala je pesma. Zapisao sam je ujutru… Od tada pišem bez dužih pauza: poeziju, naučno popularne eseje, aforizme, tekstove za muzičko izvođenje (tek poslednje četiri godine), a za prošle dve godine sam napisao tri romana. Objavljen je samo Razasvit na Orlovom kršu. Gledajući tekstove koje imam shvatio sam da pored tri objavljene knjige ( jedna je pomenuti Razasvit) i dve poetske zbirke, imam još šest napisanih knjiga koje čekaju svoj čas da se javno prezentuju.
Napisao sam preko 200 tekstova za muzičko izvođenje. Jedan deo čine tekstovi nalik starim tradicionalnim pesmama, pogodni i za solističko izvođenje i za etno grupe. To su tekstovi poput pesama s Кosova, Vranja, Кrajine… Drugi deo čine tekstovi koji liče na one što su pisali Dragiša Nedović, Radmila Mudrinić, Novica Negovanović, Toma Zdravković (ne, ne poredim se s njima, ali to je taj tip). Moje pesme su baladnog tipa, ljubavne sa onom crtom nedostajanja, sete, traganja za večnom i bezuslovnom ljubavi što sam najbolje izrekao kroz: „Da li znaš, da li znaš da će boleti; i da hoćeš i da nećeš mene voleti.“
Ove tekstove sam počeo pisati nakon tekstova sa kompletnim autorstvom za КUD Zora iz Beograda (njihova svečana pesma koje se pevala na Filipinima, Кini, Turskoj, Španiji, Francuskoj, Sava centru…), pisao sam i najavne pesme za neke folklorne manifestacie, svečanu pesmu za moju školu… Uz svoje tekstove imam i svoju melodiju, radim aranžmane sa svojim bratancem Darkom Prelićem, multiinstrumentalistom, prvom frulom Srbije… Upravo sam snimio prvu pesmu „Srbijo“ (čeka se još spot pa da se javno pokaže) koju izvodi mlada solistkinja pre svega duhovnih melodija – Tamara Zekanović, žena moćnog vokala nalik Svetlani Stević.
Planovi i težnje?
Nisam opterećen time da uspem po svaku cenu. Sve što radim radim iz ljubavi. Moje tekstove su pohvalili veoma poznati izvođači, sa nekima koji su se interesovali, morao sam prekinuti saradnju zbog zahteva da se tekst prilagodi, da liči na neki koji se njima sviđa. Odbio sam te zahteve jer onda mogu uzeti tekst od tog tekstopisca koji im je uzor. Planiram da sa Darkom odradim više demo snimaka različitih tipova pesama da bi zainteresovani čuli kako bi to moglo zvučati. Već su neki demo snimci gotovi. Čekam da se nakupi dovoljno kako bi ih puštao u kontinuitetu. Svoje tekstove ( po zaštiti) postavljam na svoj fejbuk profil i profil na instagramu; tekstovi.za.muzičko.izvođenje
Uz sve ovo, prvo za svoju rodbinu, kasnije i za druge, uradio sam dizajn etiketa za prozvode koje prodaju preko interneta, stvorio sam preko 20 tipova diploma, svečanih pozivnica i plaketa za svoju školu, dizajnirao postere najveći fizičara sveta, naših najumnijih ljudi, bavim se i Buzanovim tehnikama učenja, amaterski sviram frulu, čitam po više knjiga uporedo…
Vaša poruka Miloše za čitaoce našeg portala?
Na kraju, zahvalan sam portalu svet.australija na ukazanom poverenju i prilici da pokažem ono što radim. Ako ja sa 60 godina mogu tek počinjati, mladi ljudi koji imaju ambicije i talenat treba da krenu putem svoga sna poštujući svoje korene, svoju tradiciju. Nikada se ne zna kada će se on i ostvariti. Rad, stalno učenje i neodustajanje će na kraju trijumfovati.
U ime redakcije kao i u svoje ime želim Vam svako dobro u ličnom i profesionalnom uspjehu, kao i da Vaši tekstovi pronađu svoj put do kompozitora i pjevača, kako bismo uz Vaše pjesme istinski uživali u ovom, nadajmo se, zauvijek post-Korona periodu. I u svima, jednom srećnijem i ljepšem životu.
Nataša Glamočanin
