STANOJKA MITROVIĆ ĆANA U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA “SVET AUSTRALIA”: BIĆE DOBRO, NE BRINI!

Postoje pjevači kojima su publika sve generacije u jednoj kući, neko na čije se pojavljivanje na tv ekranu pojačava ton i kaže: Svaka čast!; pjevači sa kojima se slušalac osjeća kao sa rodom rođenim i s kojim dijeli svoje radosti i tuge bez ustezanja i rezerve. Dočekana na svim nastupima širom planete jednako srdačno kao i u našim domovima, obožavana, a jednostavna, zvijezda, a pristupačna, briljantna, a skromna. Naša Stanojka Bodiroža Mitrović – Ćana.

Inače u svojim intervjuima polazim od sagovornikovih životnih početaka, ali u Vašem slučaju moram da krenem od Vašeg, možemo već reći hita, skoro snimljenog, “Biće dobro, ne brini”.

Ovakva pjesma nam je svima trebala, recite nam nešto više o njoj.

• Što se tiče pesme Biće dobro, ne brini, zaista je onako što kaže naš narod, na prvu zadobila sve simpatije moje publike i to me posebno raduje, jer sam im se zaista iskreno obratila putem ove pesme. Ako kažem da je to moj refren apsolutno, a onda se nadovezao tekstopisac i kompozitor Marinko Cipiripi! Naime ja sam dobila jako mnogo pesama na preslušavanje i ništa se to meni nije dopalo, sve je to bilo neko plakanje, tuga neka, teške teme… Ja sam rekla ne, dosta je tuge, daj malo optimizma, daj da verujemo da će ovo zlo proći, da se nazire negde svetlost na kraju tunela. Što kaže naš narod, sve što dođe mora jednom i da prođe. I nekako mi je izletelo to: Biće dobro, ne brini i rekla sam neka krilatica bude ta, a ti se dalje nadoveži. On je mene odlično shvatio i mislim da smo stvarno jednu lepu pesmu poklonili ljudima u ovim teškim vremenima. Jer stvarno, i kad je najteže, bar ja večiti i nepopravljivi optimista mislim tako, moramo verovati da će doći nešto bolje.

Kako ste draga Ćano, Vašu publiku zanima sve o Vama, kako provodite ovo sivo vrijeme Korone?

• Hvala na pitanju, ja sam dobro i cela moja porodica takođe hvala Bogu. Ako ikad, to smo sad shvatili da je zdravlje najvažnije, kako naše lično tako i naših bližnjih. Tako da ovo vreme provodim preslušavajući pesme od nekih mojih kolega, kreativna sam jako, imam puno planova kad ovo sve loše prođe, za dalje. Trudim se da se čujem sa svim dragim ljudima sa kojima se možda i nisam imala vremena čuti. Ne dam ni jednog sekunda da me ophrvaju loše misli i loše stanje, koje je takvo da evo skoro godinu i po dana ne radimo. Moja branša i mi pevači smo stvarno ugroženi po tom pitanju. Kad te nešto ovako preseče i odjednom ostaneš bez posla…Mi pevači zaista imamo tu sreću da radimo posao koji volimo, sa ljudima i meni to zapravo najviše nedostaje. Ta razmena energija, ta ljubav publike i mene, taj adrenalin…

Možete li nam reći nešto o Vašem djetinjstvu i rodnom kraju?

• Što se tiče mog detinjstva i rodnog kraja, naravno mene vežu najlepše uspomene za taj period mog života, iako mogu to da kažem, bio je to i težak period. Naime, ostala sam kao mala, sa 8,5 godina bez oca i sa dva brata sam pomagala majci u svim poslovima, imali smo svako svoja zaduženja. Srednju poljoprivredno-tehničku školu sam završila u Sanskom Mostu, a trenirala sam aktivno i košarku 8 godina. Iako je moja želja bila da nastavim školovanje jer sam bila odličan đak, sticaj okolnosti je doveo do toga da to ipak ne bude tako. Želela sam da odem, zbog ljubavi prema muzici u Vojvodinu, Subotica ili u Sloveniju, u Kranj. Na kraju sam se ipak odlučila da odem u Suboticu, kod brata, jer je nekako u Srbiji bilo mnogo više mesta za pevanje nego u Sloveniji. Ostalo je istorija… (smeh)

Kada je otkriven Vaš sjajan muzički talenat?

• Moj talenat su prvi prepoznali moji ukućani, međutim niko nije bio baš raspoložen da se ja time bavim. U to vreme nije bilo popularno biti pevač ili pevačica, naročito pevačica, čak ni muzičar. Više se bilo u to vreme usmereno na školovanje, nekako se, jer su bila sretnija vremena, smatralo da ako završiš neku dobru školu naći ćeš i dobar posao i biti akademski građanin. Međutim, što bi se reklo, život piše romane

Vaši prvi profesionalni koraci…

• Što se tiče mojih profesionalnih koraka, ja profesionalnim doživljam i sve ono pre diskografskog rada. Znači, i taj neki kafanski, restoranski i hotelski posao, od koga sam živela. To je negde krenulo 1989. godine, ja sam se u Subotici zaposlila na kasi jednog restorana koji je imao i muziku. Ja sam se sprijateljila sa tim muzičarima i tada se pročulo za moj talenat, dakle tu sam napravila svoje prve profesionalne korake. Radila sam diljem Srbije, kasnije sam otišla u Zapadnu Evropu, Austrija, Švajcarska, Nemačka najviše. I u Holandiji sam pevala pa sam se opet vratila u Austriju i tada moje kolege koji su već bili velika pevačka imena počeli su da me nagovaraju, šta ja tu više radim kao kafanski pevač, treba da snimim nešto svoje. Počev od Šabana Šaulića, Snežane Đurišić, Lepe Lukić, svi su redom rekli ti si prevazišla taj način rada, ali ja sam se nekako plašila slušajući neke ranije priče “kako moraš biti iz Laktaša i sl.”. Moj prijatelj Nedeljko Bajić Baja mi je rekao, ma tebi ne treba ništa, ti si takva pevačina. I eto… on mi je dao broj telefona Novice Uroševića jer sam ja davno rekla, ako ikad išta snimim to će biti sa Novicom Uroševićem jer sam pratila i volela njegov rad. Nedeljko je već snimao sa Novicom i tako mi je dao taj broj. Sa Novicom snimam moj prvi album Nadam ti se i počinju moji prvi diskografski koraci. Posle se sve zna.

Svi znamo i pjevamo Vaše hitove (Nadam ti se, Biće svega, samo neće nas, Prava familija, Dođi sine, Nisi više ni za kletvu i mnoge druge); možete li za naše čitaoce ispričati neku zanimljivost u vezi neke Vaše pjesme (kako ste je odabrali, da li je možda pjesma nuđena nekom drugom prije, možda na neku pjesmu i niste “tipovali” da će biti hit, a bila je…)

• I Novica Urošević i kasniji moji saradnici, mogu da kažem, bukvalno su radili pesme za mene. Nisam ja tu imala situacija, nuđene meni pesme, pa nekom drugom, pa neko drugi snimio… Izbor se svodio na nekih desetak pesama rađenih za mene i to traje do dana današnjeg, saradnici znaju šta ja volim, šta meni leži i koji je moj fah. Jedino pesma Anonimna poruka iskače iz tog nekog klišea, jer se u to vreme počeo snimati taj neki moderniji format pesama i ja sam poželela jednu takvu. Tada su bile recimo popularne pesme Ti mene ne voliš i Usne boje vina od Bobana Rajovića… Obratila sam se Peri Stokanoviću i on mi je ponudio deset pesama da preslušam, a na desetom mestu je bila Anonimna poruka. On ni u ludilu nije mislio da ću se ja odlučiti baš za tu pesmu, a ja sam rekla da želim baš nju i: Ti meni ne trebaš kao Novica Urošević nego kao Pera Stokanović. Veliki uspeh je postigla ta pesma. Ja nešto ne volim izraze hit, megahit, gigahit, ali mi je jako tražena na živim nastupima. Isto kao Novičina pesma Blam, blam koju ja uopšte nisam htela da snimim, a Novica me nagovorio. Omladina jako voli ovu moju pesmu i eto, to su neke dve pesme koje imaju drugačiji put od ostalih mojih pesama.

Vaši albumi?

• Albumi 1998. Nadam ti se 2000. Pomozi mi (sa orkestrom Novice Nikolića Patala) 2002. Imam dokaz (sa orkestrom Miće Nikolića) 2004. Nedostižna meta 2007. Dođi sine 2010. Mostovi 2013. Biće svega 2015. Kad zatreperi duša 2017. Ćana Singlovi 2015. Pismo 2017. Kumo moja Kompilacije 2014. Dragana Mirković, Ćana, Vera Matović, Farizada – Kraljice Folka ‎(2xCD, Comp)

Kada je o albumima reč ja bih jako volela da je neko sretnije vreme i da se rade albumi, ali je sve postalo nekako instant. Mi pevači se toliko potrudimo i uradimo 8-10 pesama a onda na kraju se slušaju jedna ili dve, jer nemaš prostora za dovoljno promovisanje. Recimo, muzički urednici odrede jednu ili dve pesme koje ćeš da reklamiraš a onda ostale odu u zapećak. To prvo mnogo košta a i šteta je. Ja recimo imam pesmu “Autogram” koja je sad jako slušana ili “Zločin bez kazne”. Ili pesma “Došao je čovek pravi”, ona se tada i nije toliko izdvojila jer je na tom albumu bila pesma “Pomozi mi”, koja je bila toliko jaka da je zasenila sve ostale pesme. Mislim da je ovako mnogo realnije sada, ide se sa jednom, dve pesme, pa kada se islušaju snimim ponovo dve, tako da se može sklopiti i album na kraju, sa koga će publika svakako izabrati šta želi i koje pesme voli.

Po Vašoj harizmi, dobroti i pristupačnosti, veselom duhu ste poznati, narod Vas mnogo voli. Kako uspijevate održati tu energiju kroz život?

• Energiju i vedar duh Gospod dodeli ili ne dodeli, čovek se valjda sa tim rađa. Ja se osećam privilegovanim što sam vedrog duha, optimistična uvek, i u najgorim situacijama koje su mi se dešavale u životu, ja sam uvek verovala da ću izaći kao pobednik. I zaista imam uvek veru da idem dalje, da je to neka moja prolazna faza, da je to sastavni deo života, čak i kad se loše stvari dešavaju, da je to sad naišao takav momenat ali to će da prođe i onda idemo dalje. Nema stajanja (smeh), ja dam neviđeno uporna u životu i kad imam cilj ja prosto težim ka tome. Uvek mi je naravno važan put kojim se ide i nikad nije po svaku cenu, ali prosto ne odustajem baš lako i ako dam nešto zacrtala k verujem u to ja tome i težim. Moram da priznam da sam dosta i sama radila na tom pozitivnom viđenju života, čitajući produhovljene knjige, okružujući se pozitivnim ljudima. Ne volim kada ljudi mrače, kada od neke najbanalnije stvari prave bauka, neprevaziđenost. Toliko sam srela ljudi koji su se upravo vjerovanjem izborili sa velikim problemima. Moj moto je: Ja to mogu, ja to hoću, ja to želim!

S kojim kolegama se i privatno družite i čije pjesme rado zapjevate?

• Mogu da kažem da sam ja neko ko je zaista omiljen među kolegama, a da ne zvučim narcisoidno. Možda zato što živim neki svoj život, ne gledam tudja posla nego svoja. Šta god mi je ikad iko poverio to je ostalo kod mene i nikad se nisam bavila tuđim životima nego svojim, svoje porodice i familije. Najviše se privatno družim sa Jelenom Broćić, Oljom Karleušom to su mi dvije najbolje drugarice sa estrade. Maja Marijana, Stoja, DJ Krmak, Rade Lacković, Mile Kitić, Baja Mali Knindža, Milomir Miljanić…ima dosta kolega tu, recimo dok je postojala krajiška grupa Žare i Goci, s njima sam često nastupala a i sada se ponaosob čujem. Goca Lazarević takođe, zaista ne bih volela nekog da preskočim. Mi smo se često susretali po aerodromima i emisijama, moje kolege i ja i tu bismo se siti ispričali o raznim temama. Obilazimo se na slavama i dečijim rođendanima i proslavama, evo i mi ćemo uskoro da obeležimo punoletstvo mog sina, onako kako to nalažu običaji.

Neka nova, mlada imena koja biste izdvojili na estradi i šta biste im dali kao savjet?

• Meni je drago da među mladim pevačima ili bar diskografski mladim, ima dosta, dosta mladih pevača, vrhunskih pevača. Recimo izdvojila bih Aleksandru Mladenović, Aleksandru Prijović, Milicu Todorović, Dinču, Miloša Brkića, Slobu Vasića, Darka Lazića, Adreanu Čekić, Emira Đulovića, Milicu Pavlović koja ima svoj trendi, mladalački fazon, ali to što radi, radi dobro. To nije moj fah ali poštujem to. Ima kažem, dosta mladih pevača, moguće je da sam nekoga i preskočila. Ima nekih desetak imena sjajnih mladih pevača tu, evo i Sloba Radanović je odličan pevač. Tako da mislim na našim prostorima je plodno tlo što se tiče muzike.

Uvijek prelijepo izgledate, kako se njegujete i ko je zaslužan za Vaš stajling?

• Pa pre svega, hvala na ovom komplimentu da lepo izgledam i da se negujem. Zaista se trudim koliko je moguće u ovim godinama i ovakvim vremenima izgledati lepo. Ja mislim kad čovek iznutra izgleda lepo valjda se to onda vidi i spolja. Džaba ako obučete ne znam šta ako ste nezadovoljni, nesrećni, ako sejete neku negativnu energiju onda ništa ne vredi ni to što ste obukli ni to kako izgledate. Možete da budete prezgodni a da niste lepi i obrnuto, možete da budete prosečne lepote a da ste lepi. Tako da, to je već stvar oka koje gleda, kako kažu o lepoti ne vredi raspravljati. A što se tiče stajlinga ja imam par svojih prijatelja, koji su, ne mogu reći zaduženi ali mi sugerišu tako neke stvari. Marija Šabić naša čuvena kreatorka je bila više od 15 godina zadužena za moj stajling, a onda sam posle poverila i Miriki i još nekim ljudima koji to dobro rade, prosto malo da se energije izmešaju. Mnogo puta nešto kupim kad putujem i kad mi se svidi, pa to ukombinujem sa nekim detaljom koji mi je već radila Marija Šabić ili Mirika ili ko god. Ne patim nešto previše od brendova, to samo kad su torbe, naočare i sat u pitanju, to da. Ovako kad je garderoba u pitanju, možda neka lepa ešarpa to volim da je firmirano. Ali generalno, ove krpice što ja zovem, meni figura ne dozvoljava to, ove sitnije devojke one to mogu. Ja moram da nosim komadnu garderobu, prosto ako je to haljina da je to haljina do zemlje, ako su to pantalone i sako da to bude onako baš uljudno. Nekako to pristaje mojoj figuri, ja nisam volela da potpadnem pod kliše i da, ako je nešto ove godine moderno, da sad svi moramo to, ne! Ja to možda razbijem nekim detaljom koji je trend ovog leta, zime, a nikako nisam za to da svi budemo uniformisani.

Vaša porodica, vaša oaza…

• Kada je moja porodica u pitanju svi znaju da je to moja oaza mira i da je to zaista za mene svetinja. Mnogo sam se spremna žrtvovati zarad porodice i to sam i činila sve ove godine. Jako je teško i nezahvalno kada je naš posao u pitanju i uopšte javni posao. Tu trpi porodica dobrim delom, trpi tako što mnogo puta niste tu kada bi trebali biti, dođete na kraju nečega što ste hteli ispoštovati. Ja sam neko ko je uvek i biću, spremna na žrtvu, ako je porodica u pitanju ili bliska familija. Ja se uvek radujem najviše tim nekim privatnim veseljima i lepim događajima, pa bogami i manje lepim ako je potrebno, svi moji znaju da na mene uvek mogu računati.

https://youtu.be/WgS0qgCdC14

Pripremate li još nešto novo u skorije vrijeme?

• Kada su nove pesme u pitanju, naravno ja bih volela da mi se desi neka lepa pesma, ja uvek preslušam što mi  šalju. Ono čemu se ja nadam i očekujem to je moj nastup na Saboru narodne muzike. Dobila sam ponudu da pripremim neku lepu pesmu i da se pojavim na tom saboru, pa videćemo, ukoliko Ljuba Kešelj i Tešo Mrkonjić budu imali neku lepu pesmu za mene. Mi smo dva puta pobedili na festivalu Moravski biseri, 2008. sa pesmom “Božić” i 2012. sa pesmom “Teške godine”. I jedna i druga pesma su jako kvalitetne, slušaju se i publika ih jako voli. Naročito pesma Teške godine za koju mislim da je jedna od najlepših pesama koje sam snimila. Pesma Božić je isto veoma slušana, ali ona je nekako usko vezana za taj period od 20. decembra do 20. januara, Božića i slava. Ukoliko bih i sada dobila pesmu sličnog kvaliteta, ne mislim tematski kao Teške godine, nastupiću na Saboru, ukoliko ne, sačekaću neki novi put jer ja neću da nastupam pošto-po to. Uglavnom, bićete obavešteni.

Šta biste poručili našim čitaocima na kraju ovog divnog razgovora? Ja Vam se u svoje i u ime redakcije portala srdačno zahvaljujem, uz najljepše želje u privatnom i poslovnom životu.

• Svim dragim čitaocima bih poručila: Biće dobro, ne brini! (smeh) Zaista, da sačuvaju sebe, da sačuvaju zdrav razum, psihu, da sačuvaju tu neku oazu iz koje kreću i u koju se vraćaju. Jer, sve nam je džabe ako nemamo zdravlja. I da budu strpljivi! Primećujem u zadnje vreme, pa i po sebi, da nam sve više nedostaje strpljenja. Sve bismo na brzinu, da završimo ovo, da završimo ono… Verujem da većina ljudi tako razmišlja jer smo zaista pritisnuti jako velikim obavezama u vremenu u kome živimo. I stalno nam se nameću neke nove obaveze. Pustite neka se nešto i ne završi. Posebno bih se obratila ženama, žene su nekako i moja većinska publika.

Pustite prašinu npr., uživajte u nekim lepim momentima sa svojim prijateljima, prošetajte u prirodi, popijte kafu sa prijateljicom, uživajte u suncu… Vreme se nikada neće samo naći, ako ga vi ne budete pronašli. A uvek to mora nekako na uštrb nečega, znači vi odaberite čemu ćete dati prioritet. Znači, pri tome mislim da to znači i za muškarce i za žene, potrebno nam je to neko svoje vreme. Kada ti je milo da sa nekim provedeš vreme, popiješ kafu, razgledaš izloge. Putovanja i daleke destinacije su nam zbog ove situacije uskraćeni, ali to recimo može biti kod prijateljice u drugi grad. Jednostavno postanite ljubomorni na neko svoje vreme jer to što prođe danas to se više ne vraća. Sve se može reprizovati samo vreme ne može, sve obaveze se mogu malo odgoditi. Često puta i sama ja kažem nemam vremena za ovo, nemam za ono, ma ostavi sve. Da li sve mora da bude opeglano danas ili može da sačeka i sutra?  Jednostavno, uživajte u životu, mislite pozitivno. Neko pametan je rekao, šta daješ to i uzimaš, šta seješ, to i žanješ. Kada me neko pitao, kako mogu uvek biti pozitivna i kako mogu biti dobronamerna i prema onima koji nisu prema meni, ja sam rekla, svako daje ono što ima! Ja ću uvek biti dobronamerna i pozitivna, a svako neka razmisli o svojim postupcima.

Ljubim vas i budite mi u zdravlju!

Nataša Glamočanin