Srbija je u vaterpolu svetska sila. Višestruku šampion sveta, olimpijski pobednik, pobednik kupa nacija, višestruki evropski, balkanski, mediteranski šampion… Australija nije tako uspešna ali je u vrhu svetskog vaterpola – u Top 10 da se izrazimo teniskim terminom.
Jedan mladi momak, rođen u Šapcu, 23. juna 2003. a danas stanovnik Melburna, mogao bi u godinama koje dolaze postati ime u ovom lepom i teškom sportu.
Filip Milovanović je sa šest godina počeo sa plivanjem u Šapcu, a razlog je bio kako bi mogao plivati na moru kad ode na letovanje. Po završetku osnovne tehnike plivanja, majka Danka ga je upisala na viši nivo plivanja koji obuhvata sve stilove.
Ljubav prema plivanju trajala je oko godinu dana, sve dok nije primetio vaterpolo. Svideo mu se taj sport koji se igrao sa loptom, imao golove i pre svega, kao timski sport. Tako je sa 7 godina počeo da trenira u Vaterpolo klubu “Šabac”. U početku mu je sve bilo nepoznato ali je polako, za nekoliko meseci uveliko igramo utakmice. Prvi veliki uspeh postiže sa svojim timom iz Šapca osvajanjem medalje 2016 godine. Bila je to srebrna medalja na turniru u Užicu sa saigračima koji su bili dve godine stariji od njega. Nakon toga, sledi još veća nagrada, u 2017. kada u rodnom gradu Šapcu, na prvenstvu Srbije, sa tri godine starijim saigračima, osvaja bronzanu medalju. Od tada počinje istinski Fićin razvoj.
U Australiju se doseljava jula 2017. u Melburn i već iste nedelje upisuje u Vaterpolo klub “Melbourne Collegians”, koji ima veoma bogatu istoriju, iz kojeg su ponikli mnogi olimpijski igrači.
Sa svojim timom Filip je do sada osvojio 8 prvenstava Viktorije, sa junioriskim i seniorskim timovima. Bio je najbolji igrač prvenstva 3 puta. Zbog svojih uspeha, te iste, 2017. godine postaje reprezentativac reprezentaciju Viktorije, da bi već naredne godine bio pozvan na kamp juniorske reprezentacije Australije. Iste godine je prihvaćen i upisan u jednu od najprestižnijih škola u Australiji, “Melbourne High School” koja je poznata po svojim nadprosečnim akademskim rezultatima. Srećom, va škola je imala veoma dobar vaterpolo tim za koji je Filip počeo da igra. Osvojili su kup skola iz Viktorije dva puta i oba puta je upravo on bio najbolji igrač turnira.
Sledeće, 2019. godine osvaja jednu od najznačajnijih medalja do sada, a to je 3. mesto na nacionalnom prvenstu u Brisbenu, za juniore ispod 16 godina. Ta medalja mu veoma znači zbog igre koju je njegov tim prikazao, dajući sve od sebe da dođe do odličja.
Taj uspeh će ga još više motivisati da postane još bolji u ovom sportu i da mu se potpuno posveti. Trenira 14 puta nedeljno i, u isto vreme, nastoji da ima isti uspeh i u školi. To su mu, kako kaže, za sada dva glavna fokusa. Nastoji da i u školi bude što bolji i da jednoga dana postane doktor medicine.
Filip momentalno igra za Ricmond i od strane Viktorije je predložen za selekciju Australije koja treba da se takmiči u Los Anđelesu, na univerzitetskom turniru. Njegov dan počinje u 5 ujutro pošto je prvi trening u 5:30 a završava se uveče posle poslednjeg treninga i utakmica. Podrška kluba i posebno trenera Džola (Joel) mnogo znači i njemu i porodici koja nije dugo u Australiji i svesna je da sve to nije lako ispratiti.
Filip Isto tako ima podsku VK Šapca gde ide na pripreme u toku leta i trener Nemanja Ličanin koji je u njegovom životu od njegove 6. godine mu pravi programe za treniranje ovde i u vezi su putem interneta.
Ovaj mladi i talentovani vateropolista je, prirodno, veliki navijač VK Šabac u kojem je počeo prve korake i naravno – Srbije! Uzor su mu velikani svetskog vaterpola, bivši reprezentativci Srbije i igrači Partizana, Živko Gocić i Filip Filipović.
Milovanović nema baš mnogo vremena za hobi, ponekad svira gitaru i svo slobodno vreme, kad ne uči, provede gledajući vaterpolo. To mu je jednostavno u krvi.
Sa majkom Dankom i bratom Nemanjom
Stariji brat Nemanju mu je velika podrška, kako moralno tako i materijalno. Između njih je neverovatna bratska ljubav i razumevanje.
Uloga majke Danke je veoma velika. Ona mu je jedini oslonac sam u životu. Od svoje prve godine života ostao je sam sa majkom i bratom. U svakom segmentu njegovog života majka je njegova podrška. Ona redovno prati sve njegove treninge i utakmice osim, kako kaže, tih 22 meseca, koliko je bila razdvojena od sinova koji su čekali vizu za Australiju.
Sa glavnom i najvećom podrškom, majkom Dankom
Ona napominje da im je kuća puna medalja i trofeja, što od vaterpola što od plivanja. Veoma je ponosna na sinove, na Fiću zbog uspeha u sportu, a na starijeg Nemanju što pored posla i fakulteta nađe i vreme i novac da pomogne bratu.
Koliko je Filip odan sportu i disciplini, navodi Danka jedan primer kad kaže da je na svoj 16. rođendan kasnio pošto je tog dana umesto jedne, igrao sve utakmice. On se poput zrelog čoveka zahvalio gostima sto su došli i izvinio što kasni, uz objašnjenje da on želi da bude profesionalni sportista i za njega nema ni rodendana ni Božića ni slave ako je utakmica ili trening.
Ovo je baš potvrda da će Filip Milovanović uspeti. Tek mu je 17 godina i mi mu iz redakcije to od srca želimo.
Rade BERAK
