Darko Lazić kaže da mu bivša žena Ana Sević brani da viđa ćerku Lorenu. Folk pevač tvrdi da je Sevićeva njihovu naslednicu namerno odvela na dva meseca u Budvu, samo da on ne bi mogao da provodi vreme sa njom…
Lazić se mnogo iznervirao kada je nedavno pročitao da njegova bivša draga po novinama izjavljuje kako je on sam kriv za loš odnos sa naslednicom.
– Ma šta priča ona? Pa nisam ja odveo ćerku na dva meseca na more, nego ona.
Kako komentarišeš to što je Ana rekla da Lorena ‘ne sme da trpi što ima neodgovornog oca… ‘?
– Jeste, bitno da je očuh odgovoran!
Je l’ proveravaš kako se Anin dečko Danijel Nedeljković ponaša prema Loreni?
– Bilo bi mu najbolje da bude dobar. Za sada jeste, mislim da je sve super. Dokle god je on dobar prema mom detetu, biću i ja prema njemu.
Da li si se uželeo ćerke?
– Kako nisam, pa nisam je video dva meseca. Ne bih mnogo pričao o tome, jer na kraju ja ispadnem babaroga koja sve zasere. Ali mislim da ljudi odlično vide u kome je zapravo problem.
Ali ti si dao saglasnost Ani da Lorenu odvede u Crnu Goru…
– Jesam, ali ona nije ispoštovala dogovor. Trebalo je kraće da ostane na moru, a ne čitava dva meseca. Neću da pravim scene od toga. Verujem da će na kraju sve doći na svoje. Sada mi je sve sveže – i razvod i bes, ma sve. Za jedno dve-tri godine ćemo Ana, njen dečko, moja Marina i ja zajedno sedeti i piti kafu. Normalno je da u početku bude tenzije, tvrdoglavosti i sujete.
Hoćete li ti i Marina otputovati negde sa sinom Aleksejem, kao što je Ana sa Danijelom i Lorenom?
– Ne, beba ima tek mesec dana. Dosta putujem zbog posla, a porodično ćemo negde otići tek posle Nove godine.
Osim posla, okupiran si i kućom koju gradiš. Kako teku radovi?
– Dosta toga smo završili, mada, kada gradiš, tome nikad kraja. Nadam se da će biti sve gotovo do sledeće godine. Ove nema šanse.
Zašto?
– Nemam vremena. Puno radim, imam posla preko glave. Ali priznajem da sam jedva dočekao da ponovo počnem da pevam.
S obzirom na to da se i dalje oporavljaš od saobraćajke, kako izdržavaš?
– Imam barsku stolicu, sedim i pevam. Nastupi idu nikad bolje i srećan sam zbog toga. Gde god da se pojavim, obaram rekorde.
Da li je tačno da ti je skočila cena nakon udesa?
– Jeste, ali neću da kažem koliko. Samo ću reći da sam zadovoljan.
Priča se da ne nastupaš u Crnoj Gori, jer nema interesovanja. Da li je to tačno?
– Naravno da nije. Stvar je u tome da tamo nema više velikih klubova gde bih mogao da pevam. Na moje nastupe dolazi i po 2.000 ljudi, a više nema diskoteka koje primaju toliki broj. Da radi ‘Trokadero’, sto odsto bih tamo nastupio. A ovako mi se ne isplati.
Da li te smaraju pijani gosti?
– Ne, ja uvek imam obezbeđenje oko sebe. Slikam se sa svima, trudim se sve da ispoštujem, ali onoliko koliko mogu da izdržim. Ne idem više preko svojih mogućnosti, kao ranije. Ozbiljno sam se posvetio karijeri, gradim svoju priču i ljudi koji rade za mene veoma su profesionalni. Sve je organizovano kako treba i za sada nisam imao nijedan problem na nastupima. Sve je podređeno mojim potrebama i nemam nikakvih zamerki.
Ima li na nastupima navalentnih žena?
– Ne znam da li ima devojaka koje se interesuju za mene, jer moj nastup izgleda tako što iz bekstejdža izađem na binu, sa bine idem pravo kući i to je to. Ja žene ne gledam, a i ne treba da ih vidim. Šta će mi ribe, kada ima anđela pored sebe.
Čuli smo da neke devojke hoće da budu sa tobom po svaku cenu…
– Davno je prošlo vreme kada se to dešavalo i kada sam bio sa ovom ili onom. Sve to mi je dojadilo.
Znači nema bacanja cveća, ceduljica i bruseva na binu?
Kada praviš svadbu?
– Ne znam tačan datum, kada Aleksej malo poraste, ali jedva čekam. Baš volim venčanja, a do sada nikada nisam imao veliku svadbu. Ja sam taj tip sam čoveka, obožavam velika slavlja. Na svadbu ću pozvati sve svoje prijatelje. Posle nesreće sam napravio veliku čistku na tom polju. Ostali su samo oni pravi.
Treba da krstite Alekseja. Hoće li Andreana Čekić biti kuma?
– Ne, sina će mi krstiti drug iz detinjstva Dejan Malešević. Njega sam i ranije hteo da zovem da mi bude kum, ali nisam. Pogrešio sam i kajem se zbog svega toga, jer smo od malih nogu najbolji prijatelji.
– Nema, pa nisam ja ‘Rolingstonsi’.
Kako Marina podnosi tvoja česta gostovanja i odsustvo od kuće?
– Ma super. Dok ja radim, ona je sa Aleksejem kod njenih roditelja.
U Beogradu?
– Ne, ne žive oni u gradu, mi smo ti ljudi seljaci. Marina je iz Pećinaca, jednog divnog mesta u Sremu, blizu mog Brestača. Mi na selu imamo svoj mir.
Lekari se hvataju za glavu kada na kontrolu dođeš bez štaka, pomoću kojih moraš da hodaš… Kažu da si svojeglav, nepopravljiv i da teraš po svom.
– Teram po svom, jer mi je pun ku*ac više da hodam sa štakama. To nisam ja. Hteo sam da bacim štake. Ide mi super i biće mi sve bolje. Svakog dana mi ide bolje nego prethodnog. I to kažu i doktori. Čovek koji je mene operisao mi je rekao: “Svaka ti čast.” On najbolje zna, da moram da hodam sa štakama, on bi mi rekao i ja bih ga poslušao. Sve ostalo me ne zanima.
Imaš li sada neke bolove?
– Imam u kuku, ali to je zbog kilaže. Zadnji put kada sam se merio imao sam 120 kilograma, ali to je bilo davno. Sada ne znam, ne smem da stanem na vagu, jer se samo nerviram. Bio sam puniji i pre nesreće, samo mi tada to nije bio problem jer sam imao svoj kuk, a ovom veštačkom kilaža definitivno smeta. Pući će mi kuk ako nastavim da se gojim.
Pa što ne smršaš, ako će ti to olakšati funkcionisanje na dnevnom nivou?
– Brate, mnogo volim da jedem, jednostavno ne mogu da smršam, a moram zbog kuka. Zato planiram da smanjim želudac! Raspitao sam se o toj operaciji i uskoro ću morati da odem pod nož.