Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje. Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja. U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Saša Matić je superstar estrade. Sigurno jedna od najtraženijih figura u smislu muzike na Balkanu. Gde god se pojavi, izaziva euforiju, pravi muzički zemljotres. Epitet velike zvezde omogućio mu je da praktično obiđe ceo svet, a naročito one zemlje u kojima žive i rade naši iseljenici, bez obzira iz koje od bivših YU republika vodili poreklo.
Takav je slučaj i sa Australijom u kojoj, u trenutku dok evociram moja druženja i susrete sa poznatima, Saša je uveliko na njegovoj šestoj turneji gde nemilice puni sale i oduševljava publiku. Moj prvi susret sa Sašom dogodio se početkom ovog veka i to u velikoj sali Crkvene opštine Sveti Sava u naselju Greensborough. Tada sam radio u Srpskom glasu, a u isto vreme bio i dopisnik novosadskog Sveta. Kad sam ušao u bekstejdž da se pozdravim sa njim, a znamo da je od rođenja slep, kao i njegov brat blizanac, Saša mi je onako ljudski stegao ruku i rekao: „Rade, znam za tebe i hvala ti što si onako lepo najavio moju turneju“: Naravno bilo mi je drago da tako nešto čujem od veličine kakva je Saša tada bio kada je sa hitovima „Ružmarin“, „Otišao vratio se“ i more drugih nezadrživo krčio put ka vrhu estrade.
Bog ga je podario talentom za pevanje i sviranje, jer on je kompletan autor na sceni kojoj na svakom nastupu daje sebe. Publika ga voli zbog neverovatne skromnosti koju pokazuje ali pre svega zbog njegovih muzičkih i ljudskih kvaliteta. Lično se nadam da će se njegove dve ćerke ugledati na tatu jer, ne kaže se džaba da krv nije voda.
Sašu Matića sam sreo još par puta prilikom boravaka u Australiji. Uglavnom na samim nastupima a razlog tome je što on sa svojim orkestrom prozuju kroz Melburn, jer i to vreme koje bude na petom kontinentu provede u Sidneju gde žive njegovi organizatori koncerata.
U svakom slučaju, gospodin čovek i veličina kojoj želim još mnogo godina vladavine na estradi i dobro zdravlje.
RADE BERAK
