Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje. Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja. U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Neda Ukraden je od onih osoba kojima se silno obradujete kad ih vidite. Opuštena, a u isto vreme dama i intelektualac. O pevačkim kvalitetima je suvišno i govoriti, jer je ona ušla u evergrin muzike ne samo na prostorima bivše zajedničke države, već i mnogo šire.
Ova hrabra Imoćanka, za koju su Hrvati dugo godina mislili da je „njihova“, boravila je u Australiji više puta. Prvi put smo se sreli, zapravo upoznali, krajem 80-tih ili početkom 90-tih i to u prostoriji predstavništva JAT-a gde je držala konferenciju za štampu. Mene je nerviralo ponašanje urednika Hrvatskog radija na SBS Nenada Zakarije pa sam, na iznenađenje svih, postavio Nedi pitanje koje bi u tadašnjim vremenima, zbunilo i najveće mahere.
– Nedo, ‘ajde da jednom za svagda raskrstimo – jeste li Vi Srpkinja ili Hrvatica?
Svi su nekako zgledali i bili u neverici, ali je Neda, posle kraćeg uzdaha rekla: „Ja sam Srpkinja iz Imotskog, odrasla u Sarajevu, ali u muzičkom pogledu sam građanin sveta“!
Meni je to bilo dovoljno i svi smo se okrenuli prema vratima na koja je Zakarija izjurio poput vetra. Posle je objasnila kako u Melburnu i manje u Sidneju ima dosta rodbine.
Posle toga sam se sa Nedom sreto još par puta. Sećam se kad je imala nastup u sali CO Sveti arhiđakom Stefan. Ja sam malo kasnio pošto me policija zaustavila u rutinskoj kontroli. Ulazim ja u salu, a ona sa bine, zaustavi orkestar koji ju je pratio pa pred punim auditorijumom, na mikrofon, reče: „O, good evening mr Berak! Welcome to the concert“! Svi se zgledaše a ja pravo prema bini da se izljubim sa prijateljicom. Ne čudi to što me je pozdravila na engleskom kad se zna da je Neda jedna od najškolovanijih osoba na estradi. Završila je dva fakulteta – engleski jezik i književnost.
Onda smo se posle par godina opet sreli u Srpskom sportskom centru Sprigvale, odakle su i dve priložene fotke, kada sam za potrebe ovdašnje etničke TV uradio sa njom i intervju u šetnji ispred Exhibition centra u Melburnu, a posle toga u u restoranu u Carltonu gde smo nazdravili uz Chardonnay vino.
Retko pozitivna osoba. Veličina u svakom pogledu.
RADE BERAK
