KVIZ U ZBORNICI

SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE PRIČE 8, 9 I 10

******************************************

8

KVIZ U ZBORNICI

U školi se nisu sretali preterano, a i kada bi se sreli u zbornici, nisu  pokazivali da se viđaju. A to nije moglo dugo da se krije, jer čovek kada nekog želi prosto ga želi samo za sebe. Osim što je bio simpatičan, Dragan se dopadao još nekolicini koleginica …što zauzetih što slobodnih. Brzo se raščulo da je slobodan, a njegove časove na otvorenom čežnjivo su gledale i starije i mlađe koleginice kroz prozor zbornice.

• Nemoguće da je slobodan. Taj sto posto hvata sve što mu padne pod ruku, nego ga još nijedna nije uhvatila pa ide kao slobodan čovek – komentarisale su profesorka istorije i profesorka engleskog.
• Misliš? Meni se čini da on ima neku u koju nije siguran…pa mu odgovara da se vodi kao slobodan. Ali mnogo je dobar, nema šta, ja mu ne bi oprostila – reče ova starija.

U tom naiđe profesor fizike.

• Šta je vas dve parite oči na novom profesoru fizičkog? Pravi ste mapetovci…Nije on za vas on će da nađe neku klinku. Odavde i ako kresne neku…to će biti nešto privremeno. Ili niko neće znati – znalački im odbrusi fizičar.
• Jel tako kolega? Vi muškarci ste baš solidarni. Odmah mu ti stade u odbranu.
• Šta ima da stajem u odbranu, muškarci se drže zajedno.Vi žene biste jedna drugoj oči iskopale za jednu haljinu na rasprodaji, a kamoli za istog tipa. Okanite se ovog momka, ne špijunirajte ga više!
• A šta misliš, Lazareviću, ima li on neku ovde iz zbornice?

Fizičar se samo nasmeja, budući da je svakojake ljubavi za 20 godina rada video.

• I da ima, i da nema neće dati da se tako lako otkrije – zagonetno reče Lazarević.
• Možda bolje da pitamo hemičara, to je ipak njegov domen. Vi što znate samo fiziku to gledate nekako drugačije – začikavala je mlađa koleginica, ali Lazarević se nije dao.
• Slažem se koleginice, ako nema hemije, fizika je prosta mehanika. Uostalom, vi predajete engleski, znate kako je kada je samo fizika u pitanju,muškarci posle seksa prave Englezi – objasni joj fizičar.
• Ju, ju, kolega! Odoste vi daleko…ali ima istine – izvadi stvar istoričarka.

Lazarević je gotivio Dragana iako se nisu mnogo družili. Stvar je bila prosta. Muškarci se drže solidarno. I kada zavide jedan drugom, o tome nikada neće javno da pričaju.

9

OD GRUPNJAKA DO VIDOVNJAKA

Tog vikenda Srđan je imao tezgu u Bjeljini. Zahvaljujući svojoj popularnosti zvali su ga svugde gde se veselilo i slavilo da im vodi program i dovede pevače i napravi atmosferu. Sa Lepim Brkom, mladom Natašom Petković  i  Cicom trebalo je da uveseli 1000 duša te večeri. Cica  je već odavno bila velika regionalna zvezda, ali tu i tamo za dobru lovu pevala je i po veseljima. A ovo je veselje bilo i veliko i bogato.

Ono čemu se nije nadao jeste da će Cica i Nataša Petković da odu bez njega. Znao je da nešto mute, ali je pomislio ženska posla. Ko zna šta će i gde će. A koliko je bio u pravu nije ni slutio…

Njih dve, vesele cimerke s početka karijere, kada su delile jednu sobu na Miljakovcu i radovale se svakoj tezgi, zaputile su se put vrletne Bosne. U opel korsi kamuflirane do daske krenule su dan ranije da se odmore i pripreme za nastup. Nije nego. Kako se na estradi mahom brzo pročuje ko valja kvalitetnu šaniranu garderobu, parfeme i satove, tako se isto pročuje i kada ima čovek koji sve vidi. I prošlost i budućnost.

• Zajebano je moja Nato, kada si poznat. A ne valja ni kad nisi – poče Cica.
• Jeste, Cile. Evo nas dve idemo ko dva akrepa, jedva smo se i očešljale nemamo trunku šminke da nas neko ne prepozna. A šta i da nas prepoznaju, pa žive smo duše… – poče Nata naivno.
• E, Nale moja, ne valja da nas prepoznaju. Znaš šta je bilo kada je Milkica priznala da je radila sise? To svi vide, svi znaju ali to se ne priznaje ni pod tačkom razno. A, ne! To je kad priznaš kao da si gaće skinula i pišala na sred puta, a to nije kulturno!
• Misliš?
• Ma da. Nego šta ćemo da pitamo. Ja ću da pitam za ovog mog, da li ćemo da se uzmemo. Jes’ on lud za mnom, ali znaš kako kažu velika je konkurencija, svake godine stižu sve mlađe i mlađe Zvezde Granda, ne mogu ja da se s njima takmičim, ja moram da imam nekog jakog tipa, razumeš? Neće ni mene mladost da služi doveka. A u neko doba moraš da budeš dama, da nosiš one šanel kostime i bisere i počneš da se praviš fina, ko da nikad nisi pevala ni u šatri niti da si ikada bila sa nekim oženjenim?

**********************************************

SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE PRIČE 8, 9 I 10

*********************************************

Nata je upijala svaku reč na temu koja je bila toliko životna, a koju je Cica predstavljala kao luk i vodu.

• Mene Cile zanima novi album. Kako će da prođe i da li će me primiti u produkciju. Znaš i sama da bez njih nema ništa… – poče Nata iskreno, ali je Cica prekide.
• Aman ženo, pusti album, pitaj bre za ljubav prvo. Posle za posao. Mora neko da te finansira. I zapamti, ono što je meni rekla ona voditeljka starija, znaš ona plava…Ona Dunja, Dina, Dana…jebem li ga…ne znaš nema veze ona što baš zna život…Muškarac te voli onoliko koliko je spreman na tebe da potroši. To nikad nemoj da zaboraviš.
• Ma znam ja to moja Cile, nego kako da pitam čoveka da li ću da se uspešno kresnem s nekim u narednih nekoliko meseci…Ne ide..
• Slušaj ti mene, lepo sastavi sad dok ja vozim u telefonu ili nađi neko blokče sve šta hoćeš da pitaš. Znaće taj ako zna šta ti njega pitaš, ali sastavi to pitanje da bude onako da tebi nije stalo sad da nađeš nekog lovarnog nego kao da li će ljubav možda da ti pomogne u poslu…razumeš. Sad bi nam bio od koristi onaj urednik Dzet Seta, on bi to znao da spakuje…
• Eeeee, gde njega da zovemo, ćuti tu! Nego znaš da sam čula da su njemu petljale naše koleginice svašta… da je njemu učinjeno Bože sačuvaj! A on siroma čovek, voli i muške i ženske.
• Ma ko da je to nešto, moja Nato. Ih, jesi ti probala grupnjak nekada?
• Jesam trojku. Jednom, ali ništa posebno.. Ti?
• Ih! Sećaš se onog mog Milenka? Hteo da probamo četvorku jednom preko i ništa posebno. Sve je to isto. Ali zato mi je ovaj sad skroz po meri…Može ženo, celu noć! A ništa mu nisam stavljala u piće … – iskreno prosu Cica pred Natašu svoj ljubavni život , kad ispred njih se u sred nedođije pojavi tabla i Nata ciknu.
• Cico, evo nas, tu smo!

Šta je estradni život, sa grupnjaka pravo kod vidovnjaka. Dve zamotane devojke bez trepavica i dekoltea prvi put pobožno zakoračiše u skromnu avliju čoveka koji ZNA. I koji ima odgovore. Na pitanja da li će se udati isplativo i da li će novi album dobro da im prođe.

Dvorište ih dočeka puno automobila sa najrazličitijim registracijama. Od inostranih do ovih regionalnih. Nevoljnika koliko hoćeš. Prvo su stajale po strani, a onda shvatiše da je bolje da pitaju ko je poslednji. Ko kod doktora. Pa i ovaj čovek leči, mora da ima čekaonicu.

Jedna crvenokosa, raspala od plača držala je slovo…

• ...Odavde kad ideš moraš da se udariš kolima, tako je to!

Nata i Cica se samo pogledaše. Priđoše da čuju šta još mora…a ova crvenokosa, očito sa podosta iskustva iz oblasti okultnog, prosipala je pamet:

• Tako se mora, takvo je pravilo! Čim se čačka po ovim stvarima moraš da se sudariš kolima, ali uglavnom niko ne pogine…

Cica pogleda Natu razrogačenih očiju i prošapta:

• Ko bre da se čuka sutra pevamo svadbu za hiljadu ljudi… Mi nećemo da se čukamo, ništa ti ne brini. Ova je čuknuta sirota, slušaj samo kako ga šilji…Ona mi se razume, ko Marica u krivi…ne slušaj je. Ja i ti nikome nismo dužne, sve smo dugove otplatile, sve aranžmane i sve albume do sada, dakle, nema da se sudaramo po putu, ja te vozim – više uveravajući sebe reče tiho Cica polušapatom okrenuta ka Nati.

Ipak nisu mogle baš da prođu neopaženo…Ona crvena ih brzo spazi da su nove i poče da čačka:

• Vas dve …sestre jel?
• Eto život šta ćete, čoveka natera da proba sve, da se bori do kraja… – poče Nata nevinim tonom onako kako je često imala prilike da čuje Cicu i ostale folirante kada hvataju na patetiku.
• Deca jel? – uporna je bila crvenokosa.
• E, da su samo deca …– izgovori Cica naglas sa patetičnim uzdahom – Čule smo da Ilija vidi i pre i sad i šta će biti. Jel to istina?
• Jeste, jeste…– pobožno uglas izgovoriše nekoliko nevoljnika, a neki se i prekrstiše – Ovde dolazi i ministar odbrane barem jednom nedeljno. Viđali ga ljudi.

Nata i Cica se samo pogledaše.

• A kolika je cena, zna li se? I koliko dugo gleda?
• Nema tarifu, koliko ostaviš. To je na vama. Divan čovek, meni je puno pomogao, treći put dolazim, vratio mi i ženu i dete i mir i slogu u kuću.

Priča je krenula u nekom drugom pravcu, pa se Cica i Nata malo odaljiše. Sve vreme samo se pogledima sporazumevaše dok ne odoše na bezbednu daljinu.

• Vidi ako su poznali ministra, ja i ti da ne skidamo naočare dok ne uđemo.
• Nale moja, ako ih i skinemo ima da ih poplašimo, kad nas vide ovake podbule.
• Mene ova perika već žulja i znoji mi se glava. A vidi koliko ih je pre nas…. – Cica konstatova.
• Nemaš kud nego da trpiš. Dođosmo sad sreća pa dan ranije, ne bi mogle da pevamo da je večeras svadba. Jesi ti ponela sve što treba?
• Jesam, ne brini – saučesnički reče Cica.

Ilija je bio čovek prodornih očiju, bele kose i sivih brkova.Kad su stigle na red, pogledao ih je i ptiao da li ulaze odvojeno ili zajedno. Da prekrate vreme uđoše zajedno, da Cica pomogne Nati ako šta zaboravi da pita.

Prvo ih pogledao i pitao koja će prva. Nata se javi sama.

• Ti si se dete, mnogo patila u životu do tvoje 23. godine. Tebe je majka ostavila kad si imala pet godina i tebe zato prati prokletstvo. Ali to se sve rešilo pre nekoliko godina. Imala si i dobrog čoveka, ali voleo druge žene, a imala si sa njim i dete, trebalo je da imaš dete…

Nata proguta knedlu. A Cica se pravila luda sve vreme. Ilija je pogleda u jendom trenu i reče:

• Vas dve radite zajedno. A i živele ste zajedno pre. Mala soba, crvena zavesa…tu ste živele. Ali da se vratimo na tebe dete. Ti si dobra, ali mnogo brineš. Imaćeš sreće kada sretneš visokog crnog momka koji nikad nije kući. Takav mu je posao. Stalno putuje negde daleko, mnogo ga ljudi poznaje, njegova se reč važi.
• A hoće li mi on biti vezan za posao? – jedva prozbori Nata.
• Hoće. Mnogo ćete se voleti i on će da ti skine zvezdu s neba ako mu budeš tražila.

Kako da ga pita za album sad i da se izda da je pevačica. Bolje da ćuti. Hajde da pita za posao u globalu.

• A posao, hoće li da mi krene posao?
• Kad bude krenulo krenuće sve odjednom..ništa ne brini. Ti si svoj dug odrobijala – nasmeja joj se čiča Ilija i okrete ka Cici.
• Šta tebe muči? Tebe ne muči ni ljubav ni posao. Ti imaš sad jednog čoveka, ali nemaš samo njega. Ima tu još jedan mlađi, vetropir, išli ste na neki put zajedno.

Cica se uozbilji ko đak koji ne zna lekciju ali se pravi da zna.

• Hoću li ja da se udam za ovog što nije jedini? Mislim za ovog prvog, ne za ovog što sam bila na putu… – ozbiljno upita Cica.
• Vidiš mnogo je kod tebe komplikovano. Tebi ljubav mnogo ne znači, ti voliš pare. I imaš pare, hoće te, za prste ti se lepe… Za godinu dana ti ćeš da imaš čoveka i dete ćeš da imaš. Muško. Ali nešto mi ne liči da će ovaj čovek.. ovaj prvi negde da ode…Jednostavno ga nema. Bićeš srećna, ne brini. Ali ne sa ovim čovekom što si pitala da se udaš za njega…

Izašle su ko popišane. Kud dođoše da pitaju kad izađoše razmontirane. Sedoše ćutke u kola i jedno kilometar ne progovaraše.

• Kako on zna da sam ja abortirala? – progovori Nataša prva – I da me je majka ostavila?
• Kod tebe je prošlost, a kod mene budućnost kilava . Nekako moja Nato, nisam našla mir. Sve ovo što mi reče, biće para i muško dete i neki čovek koji nije čovek…Da ja i ti ipak idemona onu rekonekciju? To je sad hit, svi o tome pričaju a išla i ona Aleksandra, vratila se kaže, ko nova.
• Možemo i u manastir. Znaš da je tamo išla ona Kristina, kopala malo, čitala molitve. Odmah joj krenulo… – nastavi Nata.
• Da idemo ja i ti Cile na svadbu. Pusti kopanje i manastir. Svaka čast, ali ja nekako više ne bih da kopamo nikad u životu. Čekaju nas u hotelu u Bjeljini, sala Moskva. Da pustimo da se nova saznanja slegnu. A i sama znaš da pesma leči sve…  – reče Cica i odvrnu radio:

„Slušaj majko moju pjesmu ali nemoj suze liti…“

Bijeljina ih je čekala raširenih ruku. Skidoše periku i malo se začešljaše, pa stadoše na pumpu da udare makar elementarno šminke, ipak tamo gde idu kotiraju se kao zvezde. Treba tako i da izgledaju. Na brzinu se presvukoše u toaletu pumpe i izađoše kao nove. Kavalijeve haljine, štikle i zalizana kosa, sa tamnim naočarima. Ma, od meraka da ih čovek gleda!

U hotelu su ih dočekali sa cvećem, jer je slavlje bilo na nivou,a u holu dok su čekale svoje ključeve od soba, sretoše Srđana i Lepog Brku.

• Vidi, vidi ove cure beogradske… – dobaci im Lepi Brka.

Veselje za hiljadu duša, skupocena banket sala, zvanice sa rolex satovima, napirlitani Srđan i nekoliko pevača iz Bosne i njih troje iz Srbije.

Svadba ko svadba i šta da se priča…parada mnogo bogatstva i još skupljeg kiča. Nema ništa lepše nego raditi bogatu svadbu. I za voditelje i za pevače. Zvanice sa rolex satovima, pevačice koje izgledaju kao sa Kanskog festivala, pršti bakšiš, pršte emocije pa udri…Samo glasne žice i vene ovih pevačica znaju koliko je teško održati atmosferu dok se i poslednji gost ne umori od veselja. Repertoar obično počinje lagano, a onda cepaj – od Silvane do Nirvane!

Nata i Cica su dale sve od sebe…Izgledale su ko milion dolara u kešu. Pevale su za sve pare. A što su ih dočekali…to je za priču. Da su došle primadone beogradske opere…ne bi bilo tako. Ali opet, svako igra u svojoj ligi. I operske dame i narodne pevačice.

Lepog Brku su merkale snajke, a bogami i njihove majke. On je pevao svoj repertoar koji dira sve starosne dobi. Klasika. Sve je postigao u životu, ali ta pusta ljubav mu fali, ta prava nikako da stigne, pa muzika prati tu njegovu zlehudu sudbinu..Tuga da te uhvati, ma suza da ti pođe!

Ovo je bila jedna od onih svadbi posle koje su svo četvoro bili zadovoljni. I ozbiljno finansijski zadovoljeni. A to je ono što estradne poslenike najviše veseli.

Cica je posle svadbe obišla Srđana u sobi, koji je bio van sebe od umora i preklinjao je da ga odustavi makar večeras.

• Ti si luda žena, jebeš mi sve…Pa vidiš da smo crknuti oboje…
• Ma dolazi ovamo, pusti te izgovore, to me uopšte ne interesuje! – kidisala je omalena crnka bez namere da odustane.
• Ona rešila da ima sex..Šta se ja tu pitam? – pomalo za sebe reče Srđan. To veče iako umorni, seks pade i to dva put. Mašala! Dok je palila cigaretu, cerila mu se u lice s uživanjem.
• I? Šta ti fali? Kad te čovek pogleda ovako izmoždenog pomislio bi da sam ti ja uzela nevinost!

Srđan je znao da je Cica teška dijabola, ali odakle joj energija posle onoliko pevanja i igranja.

• Ćuti tu... – smejao se dok je palio sebi cigaretu – Kako li onaj tvoj izdržava s tobom to me živo interesuje? Ti si bre nezasita….
• E, vidiš, pominjao je da bi voleo da te upozna…– okrenu Cica vodu na svoju vodenicu.
• Koga bre?! Šta ima mene da upoznaje?! Nisi valjda… – skoro se zagrcnu Srđan.
• Ma jok bre to što misliš, šta ti je, pa nisam luda, pobogu! Hoće neke poslovne predloge da ti iznese, znaš da je on sad biznismen, pa ima tako neke ideje, a ti imaš kontakte…
• A to…Idi bre, ženska glavo, istera me iz pameti! – odahnu Srđan – Će da se sastanemo, evo čim se vratimo neka dođe u TV.
• Šta si ti mislio pa ne idem ja okolo da pričam s kim se jebem, šta je stobom? To ionako nije damski… – podiže čašu proseka i namignu mu Cica.

10

RADOJICA PANTIĆ, ZVANI OKEAN

Srđan je lagano stizao u televiziju gde su ga čekale nove radne obaveze, kada ga već na portirnici obavestiše da ga direktor televizije čeka. Nije voleo da ga Kadić saziva pre kafe i doručka iako su lepo živeli od samog početka. Kadić je bio Crnogorac, koji je umeo da ceni vredne ljude, a na Srđana se uvek mogao osloniti.

• Važi, penjem se, javi da dolazim – namignu devojci koja ga je obavestila, ukuca karticu i ode na četvrti sprat.

Prijalo mu je da se ne lažemo, što su ga devojke još uvek željno gledale. Iako razveden, iako tata dva dečaka, i dalje su za njim uzdisale, a slabo koji muškarac bi rekao da mu to ne imponuje. Koleginice su ga s uzdahom pozdravljale, ali i on je s vremenom naučio da razlikuje žito od kukolja. Sada je bio u „prelaznoj fazi“ budući da nije bio željan bračnog života i da mu je usputna afera sa Cicom podizala i ego i raspoloženje i što je najbolje od svega – nije ga bolela glava.

Realno, oduvek je znao dobre strane tog neobaveznog seksa. Vidimo se kad se vidimo i ajd zdravo, svako na svoju stranu. Nema očekivanja, nema razočarenja. Čist račun, duga ljubav. I svi srećni. Sa stalnom devojkom se viđao na daljinu, jer je zbog polsa često putovala, a i uvek je slagao priču da je prezaposlen. Tu i tamo poneki virtuelni seks činio bi da ne mora sam sa sobom da se igra u slobodno vreme i to je bilo to. Cica nije bila pretnja ni po njega ni po sebe, jer je bila dovoljno svesna da je Okean njeno životno osiguranje.

Sekretarica direktora državne televizije bila je aždaja. Prava. Kadić nije hteo neku klinku sa „vještačke trepavice i one kandžurine na nokte, da mi prepada ljude kad mi dolaze“. Njegova Dada bila je strah i trepet. Čelična, poslovna lejdi od svojih 50 godina. Govorila nekoliko svetskih jezika, izvela decu na put…posvećena poslu, dakle idealna!

• Tomiću, opet smo pevali negde za vikend, ha? Čeka vas direktor, ima i gosta, milsim da se poznajete. Izvolite… – otvarajući velika vrata kabineta uvede ga Dada pred Kadića i pred….gosta.

Gost je bio niko drugi do Cicin tajkun. Radojica Pantić. Nekadašnji trgovac benzinom, onih smutnih devedesetih, danas ugledan biznismen koji ima nekoliko firmi koje gle čuda, posluju sa Rusijom. Ušao je i na tržište građevinskog biznisa..Srđan je budući da je novinar po struci, znao dosta toga o njemu kao uostalom i široka javnost, ali budući da se Radojica istakao i kao ktitor i dobrotvor, nije bilo mesta podsećanju kako se do novca došlo.

• Dobar dan! – ljubazno se obrati Srđan obojici.

Kadić mu pokaza gde da sedne i predstavi mu Radojicu Pantića.

• Znaš gospodina Pantića, on je bio naš donator u više navrata kada su plasirali nove formate jesenas…E, vidiš Tomiću, gospodin Pantić mi je izneo ideju koju sam morao prvo da podelim s tobom , budući da mi ti i ženska redakcija nekako najbolje idete ruku pod ruku.
• Slušam – iskusno poče Srđan.
• Vi, znate Srđane, da ja držim Fakultet za medije i komunikaciju i da već deset godina uspešno poslujemo na tržištu obrazovanja. I da mogu sutra da otvorim svoju televiziju i da sve te mladiće i devojke zaposlim kod sebe. Međutim, ja sam u potpuno drugim vodama, televizija je rupa bez dna, a opet mi je nekako mnogo jače da se tako izrazim, da iza mog Fakulteta stane državna televizija. Moja ideja je da iz ove generacije sada koja završava četvrtu godinu izaberete Kadić i ti, šest – sedam najboljih devojaka koje ćeš ti da obučiš i dajte im neku emisiju neka vode nešto neka se pojavljuju. Ono što je meni bitno jeste da me ostave na miru sa pričom da „moj fakultet prodaje maglu, da ljudi posle ne mogu nigde da se zaposle, da i kada se zaposle ništa ne znaju…“
• Dobro, ako sam dobro shvatio, Kadiću, ja dobijam redakciju koju ću da vodim i kojoj ću da osmislim radne zadatke na televiziji. I sve će biti žene, to je uslov, jel?
• Ma uzmi ti i dva muškarca, ako ti trebaju. Meni je svejedno. Samo da se vidi da moj Fakultet regrutuje sposobne mlade ljude. Ta poruka mi je bitna…Ja nemam kad da se natežem sa medijima i da se objašnjavam. Mene i Cicu stalno cimaju da nas slikaju za ovu štampu šarenu, da im poziramo u stilskom nameštaju, da ona oblači balske haljine, a ja da glumim ludilo u smokingu, ta priča balkanski san mene to ne interesuje…Ja sam i Cici rekao, tu sam za sve, ali nemoj me terati da me slikaju ko zeca iz šešira i da im se kezim da mi se vide umnjaci. Kad smo kod Cice, znaš da ona nema menadžera, a ja nisam čovek neseserdžija, ja vodim ozbiljan biznis, i hteo sam da te pitam da joj ti budeš menadžer. Imao bi svoj procenat, putovao bi sa njom, deluješ mi da si čovek na mestu i mislim da bi mogli da radimo.

Kod Radojice nema zezanja. Od ženske redakcije do Cicinog sve i svja. Ni Kadić se nije nadao ovakvom raspletu, ali je iskusno objasnio Radojici na odlasku da će sve biti u redu i da ništa ne brine.

Ode Radojica. Ostadoše Kadić i Srđan.

• Kako tebi Srđane, ovo deluje? Ponuda koja se ne odbija?
• Vidi, ovaj Radojica je mnogo neki ozbiljan lik. Za pola sata dobih i žensku redakciju i postadoh Cicin menadžer.
• Znaš koliko je on jak. Ja ga ne bih odbio, a isto tako i sam znaš da je ovo za sve nas dobro.
• Ma radiću, ne brini. Pravimo novi format, imamo nove ljude, budžet ćemo da napravimo, kad Radojica vidi oduševiće se, nema da pita šta košta.
• Onda smo sve rešili, Srđane, kućo stara! – čuvenim tapšanjem po ramenu završi se još jedan plan novog projekta na državnoj TV.

Samo što je sišao do svoje kancelarije, Srđanu zazvoni telefon. Cica.

• Čujem da mi postaješ menadžer? – presrećno je izgovarala pevačica – Zna ovaj moj Radojica ko  je za mene pravi pa to ti je! Ma da mi je birao boljeg ne bi mi ga našao!
• Miruj, mala, nemoj da te čuje neko…- smejući se, odgovori joj Srđan.
• Nego, kad me pitao kakav si ti…ovako mislim, kao čovek, šta mogu da kažem o tebi, kako si se pokazao sad u subotu na svadbi…kad ne pukoh od smeha. Kažem ja odlično si se pokazao! Nisam ni slutila da ću ti ja davati mišljenje za posao! Naročito si se dobro pokazao posle svadbe…ahahahaah – crkavala je Cica od smeha.
• Cile, tebi je sve pesma! Budi mirna nemoj da te neko čuje moram da idem, pričaćemo, zovem te.
• Ma šta ćeš ti da radiš, sad sam ja tvoj posao! Ionako na toj televiziji dok se ne pojavi neka narodna pevačica niko ni ne gleda…Sve ioanko sivo da crnje biti ne može!
• Nije Cile baš tako, znaš da idu izbori…
• A vala i njih mi je pun kufer! Da im mi ne zapevamo ponegde na tim njihovim kongresima pospavali bi im partijski drugovi. Slušaj ti Cicu! Ništa se ovde promeniti neće još trista godina. Samo što neću pevati ja i što će govor pod nekom drugom šarenom zastavom i pričom o majci Srbiji držati neki drugi političar željan para i slave.Ih, ko da je to nešto! Kad bi oni siroti znali koje je ovo vrzino kolo, ne bi ni ulazili!
• Ma Cile, zna Srki da su narodnjaci zakon! Nego moram ženo da radim, zovem te posle.

NASTAVLJA SE