Pišući o estradnim umetnicima i umetnicima iz drugih oblasti, od čega sam sa nekima ostvario i prijateljske odnose, bilo je situacija koje su mi se zauvek urezale u pamćenje.
Nije šala, u pitanju je više od 40 godina. Zato ću ovde, na otvorenoj sceni, pokušati da se setim nekih zanimljivih detalja iz tih druženja.
U to vreme sam bio dopisnik izdavačke kuće „TV Novosti“ iz Beograda, a prvenstveno sam pisao za njihov muzički magazin „Sabor“ kojeg danas, na žalost, nema. A bio je, na neki način, muziči manifest. Osnovali su ga, nedavno tragično preminuli kralj narodnog melosa Šaban Šaulić i Lepa Brena. I gurao je dok je moglo, sve dok nisu počeli duvati neki „drugi vetrovi“. Redosled sećanja nije hronološki, već onako đuture, kako koje navire.
Odmah da kažem, jedna od najlepših dama estrade ikada. Toliko nežnosti, a u isto vreme neke ubilačke lepote pred kojom se topite ko sneg u aprilu, retko da će se naći. Iznad toga, vrhunska dama.
Bio je koncert u Fitzroy Town Hall-u, početkom 90-tih. Uz Snežanu su nastupali i Mile Kitić, Nasko Suljević (rođeni brat Šekija Turkovića bez obzira što to prezime ne sugeriše) i Slavka Mladenovska koja je te godine bila pobednik na kultnom makedonskom festivalu „Valandovo“. Ja se upicanio, obukao novo, tek kupljeno odelo i, nećete verovati, po prvi put sa leptir mašnom! U sali je bilo hladno, a ja sam skoro celo veče proveo sa pevačima u bekstejdžu.
Primetim u jednom momentu kako se Snežana počela tresti od hladnoće. Mile zaspao na klupi, Nasko otvorio flašu viskija i „ubija“ hladnoću. Slavka omotala šal oko vrata. I, ja, onako u stilu velikih svetskih džentlmena, skinem mantil sa sebe i ogrnem ga oko Snežane. Njoj u početku ne bi pravo, jer je smatrala da sebe žrtvujem da bi njoj bilo toplije, ali je posle bila zahvalna.
Na sceni je prosto blistala. U crnoj velvet maksi haljini sa dubokim razrezom sa leve strane izgledala je božanstveno. O pevanju neću ni da govorim, jer je poznato kakav briljantan glas ima Snežana Savić. Zbog pesme „Tri poljupca za sreću“ nekoliko puta je izlazila na bis. Oni koji žele mogu istu poslušati na sledećem linku:
Ostala mi je zauvek u sećanju ta divna žena, umetnica, glumica i pevačica. Toliko jednostavna i prijatna da je to rečima teško opisati. Nisam je posle toga nikada više sreo uživo, kao ni ostale umetnike osim Mileta Kitića na čijih sam par koncerata bio kasnije kada sam već pisao za novosadski „Svet“, odnosno njihovu dijasporsku verziju „Svet Plus“.
RADE BERAK