Često puta kad gledamo pevače na TV pomislimo kako su maltene iz raja izašli. Nasmejani, razigrani i raspevani i eto miline za naše male mozgove. Međutim, mali broj ljudi zna da je među njima malo onih za koje bismo mogli upotrebiti reč “ljudina”.
Najčešće su to osobe sujetne, zavidne i pune sebe. Neretko i sa minimalnim obrazovanjem ili sa nikakvim, i njima je glas, dobar ili loš, a kad su u pitanju pevačice i stas – jedina diploma. Preko 40 godina se družim sa estradom, pišem o njima; sa nekima sam izgradio i prijateljske odnose, tako da maltene znam kako dišu!
Neću se ovde baviti negativnim primerima, nego ću spomenuti onaj najpozitivniji, o osobi sa estrade sa kojim vam nikada nije dosadno i mogli biste satima i danima biti sa njim u društvu i osećati se kao kralj. Snežana Sneki Babić, dugonoga lepotica, san mnogih muškaraca 80-90. godina, a ruku na srce i danas. Veseljak, opuštena i prizemna, što bi narodski rekli, devojka iz komšiluka.
Sreo sam ovu divnu ženu x puta i bukvalno, nikad se nije ponašala kao zvezda, mada je to svojom pojavom i umećem uvek bila.
Navešću par primera. Kada je sredinom 90-tih čini mi se drugi put gostovala na petom kontinentu, igrom slučaja našli smo se na večeri j čuvenom Lygon Stakehouse and Grill restoranu vlasništvo Vase i Ljubice Pitra, koji su i doveli Sneki. I tako uz priču i šalu ostadosmo duboko u noć. U jednom momentu kaže Sneki mojoj supruzi: “Cveto, ukrašću ti Radeta”!
U znak početka jednog lepog prijateljstva dan kasnije na ispraćajy na aerodromu Tullamarine, poklonim Snežani Enciklopediju Australije, koju ona i dan-danas čuva, kako mi je kasnije rekla. Početkom 2000-tih, gostovala je Sneki opet u Australiji, treći ili četvrti put.
Sedimo na večeri u takođe čuvenom Nocturno restoranu na Lygon ulici, večeramo i kad je došlo vreme da se plati ja, normalno, kao neformalni domaćin i kavaljer izvadim keš a Sneki me prekorno pogleda i reče: “Ne dolazi u obzir”! Plati ona a meni je iskreno bilo žao zato što je nju i kolege isti dan pokušao da prevari ovdašnji menadžer.
Sretnemo se opet, ovoga puta u Beogradu koju godinu kasnije, tačnije 2014. Videla ona da sam u Srbiji putem Facebooka i nazove me. Kaže: – Nađemo se u restoranu “Ima dana” na Skadarliji. Počastimo se, provedemo u druženju par sati i Sneki, na moje iznenađenje, opet plati ceh, ne dozvolovši mi da uopšte razmišljam o tome.
Sreli smo se posle toga još jednom u klubu “Vojvodina” u Melburnu. Bila je bolesna, uhvatio je grip i jedva je stojala na nogama. Ipak, kao veliki profesionalac nije se dala i ispoštovala je publiku do kraja.
Zaista neverovatna ličnost. Ljudina i prijatelj zauvek. Dokaz da se ne mora biti umušljat da bi se uspelo. Naklon do poda ovoj prelepoj i plemenitoj ženi i estradnoj umetnici!
Izvinite, ja, onako, u prolazu!
RADE BERAK
GALERIJA:
