Na nedavno održanom 8. Saboru narodne muzike 2026. u organizaciji RTS i SEMUS-a, ubedljivo je pobedila po glasovima stručnog žriija vrhunska pevačica Nataša Stajiċ sa pesmom “UČINI NEŠTO ZA NAS DVOJE”. Autori pesme su čuveni umetnički bračni par, cenjeni kompozitor Ljubo Kešelj, pevač i harmonikaš i slavna pevačica Sena Ordagić koja je napisala tekst.
Nataša Stajić, pevačica velikih glasovnih mogućnosti rođena je u Prokuplju gde je završila osnovnu školu i nižu muzičku. U Nišu je završila srednju muzičku školu “ Dr Vojislav Vučković”. Ceo taj period obeležila su brojna takmičenja, nastupi na kojima je uglavnom osvajala prve nagrade kao što je nagrada za “Prvi glas Srbije” na manifestaciji “Tražimo novu nadu za estradu”. Jedno od najdražih njenih takmičenja bilo je “Jeka” u organizaciji RTS. Nataša je bila veoma zapažena od strane žirija, trebala je da snimi tada trajne snimke za Radio Beograd ali do tog snimanja došlo je kasnije u saradnji sa Narodnim ansamblom pod upravom Siniše Vićentijevića sa kojim ima divnu saradnju i koji je pratio na ovogodišnjem Saboru. U saradnji sa njim često je gost na nacionalnoj televiziji RTS-a, naročito u emisiji “Šarenica”. Nataša najčešće nastupa na privatnim proslavma, koncertima, ali i u klubovima. Sarađuje sa mnogim kolegama i mlađim i starijima, a najlepše komplimente za pevanje dobila je od najveċih imena srpske estrade Cuneta Gojkovića, Ljubiše Pavkovića, Merime Njegomir, Snežane Đurišić, Šabana Šaulića itd.
Snimila je do sada jedan album na kojem se izdvojila pesma “Imaš mene nisi sam” koju doživljava kao svoju ličnu kartu i na koju je veoma ponosna, jer je veoma slušana i tražena pesma. Izdala je preko 10 singlova sa različtim saradnicima. Nekoliko pesama je komponovao njen suprug Vladimir inače nastavnik muzike sa kojim živi u Beogradu u srećnom braku i imaju troje divne dece. Porodica i miran život Nataši su prioritet. Smatra da treba vredno raditi, verovati u sebe, a da će pravi kvalitet uvek doći do izražalja!
Draga Nataša, apsolutna pobeda na “Saboru narodne muzike 2026” po oceni stručnog žirija da li je došla u pravi trenutak? Kako ste je doživeli?
Ja sam neko ko veruje da se ništa u životu ne dešava slučajno i da se sve dešava baš onda kada treba, pa tako i ovaj moj plasman na Saboru. Naravno da sam nagrade priželjkivala i na predhodnim takmičenjima jer sam svesna svojih pevačkih kvaliteta, ali znam i da za određeni uspeh, na bilo kom polju, mora da se slože “sve kockice”. Moram da priznam da sam ovoga puta najmanje razmišljala o tome da li ću dobiti neku nagradu, tako da sam bila veoma iznenađena i svakako, veoma radosna!
Pssmu “Učini nešto za nas dvoje” otpevali ste na Saboru briljantno, sve ste oduševili. Kada ste je prvi put čuli, odnosno, kada Vam je kompozitor Ljubo Kešelj pokazao, da li ste odmah osetili da je to prava pesma za Vas i da je ona nešto posebno?
Ja sam već imala u pripremi jednu pesmu koju sam htela da pošaljem na konkurs za Sabor ali sam bila skeptična i na kraju odustala. Onda me je nazvao Ljubo Kešelj. S obzirom da se nikada nismo upoznali niti sarađivali to je za mene bila ogromna čast i kada mi je predložio učešće na Saboru sa njegovom pesmom pristala sam bez razmišljanja. Zapravo, on je meni ponudio prvo jednu drugu pesmu i ja sam se oduševila kada sam je čula i rekla “to je to”! Pristala sam, a onda me je on za par dana nazvao i saopštio da ima neki problem sa tom pesmom jer je napravljena pre par godina i slučajno je već negde “zavedena”. Rekao je: “Zato nemamo pravo da je plasiramo na ovom Saboru. Ali, imam ja drugu pesmu, još bolju”.
E, onda mi je poslao “Učini nešto za nas dvoje” i ja sam se složila da je savršena za festival. Iskreno, nikada nisam imala dobru procenu da li je neka pesma predodređena za hit ili ne, to mi nije prioritet. Više ih slušam i određujem po nekom svom osećaju i ukusu… želim da pesme koje snimam probude duboku emociju kod slušalaca, pre svega. Zato pesma mora da ima posebnu harmonsku liniju i pažljivo odabran tekst koji će imati određenu težinu i poruku. “Učini nešto za nas dvoje” ima sve to. Naravno, u pesmi sam prepoznala i taj potencijal da mogu da pokažem svoje vokalne mogućnosti. Od ove pesme očekujem da na taj način dopre do slušalaca, jer samo tako pesma ima tendenciju da traje dugo godina a mislim da je to želja svakog muzičara i pevača.
Vaša pobeda nije samo uspeh na jednom velikom značajnom festivalu. Ona dolazi posle više godina pevanja, velikog iskustva, drugih takmičenja, nagrada i susreta sa publikom kao što smo rekli – u pravo vreme. Da li ovu nagradu doživljavate kao potvrdu da je vredelo ostati veran sebi i kvalitetu?
Naravno. Ova pobeda definitivno jeste potvrda da kvalitet uvek, bez obzira na vreme koje je potrebno za to, nađe svoj put i mesto koje zaslužuje. Zato mislim da uvek treba biti autentičan, veran sebi i ne menjati svoju suštinu zarad nekih kratkoročnih rezultata, ne obazirati se na predhodne “neuspehe” i ne pratiti trendove po svaku cenu.
Vaša muzička priča počela je u Prokuplju a nastavila se kroz školovanje u muzičkoj školi u Nišu. Još kao mlada devojka osvojili ste “Prvi glas Srbije” na manifestaciji “Tražimo novu nadu za estradu”. Kada danas pogledate unazad šta biste poručili onoj mladoj Nataši koja je tek počela da sanja o profesionalnoj pevačkoj karuijeri?
Zasluge za to što sam uopšte ušla u muzičke vode imaju pre svega moji roditelji i na tome sam im bezgranično zahvalna jer su me usmerili na pravi put i uvek bili uz mene. S obzirom da sam jako mlada počela da se bavim muzikom često sam sumnjala u sebe, odustajala i plašila se da negde ne ostavim loš utisak. Kada bih mogla da se vratim u to vreme, malu Natašu bih samo zagrlila i rekla da ne brine… da je posebna, da nije svesna kakav je uspeh čeka i da će jednog dana biti ponosna na samu sebe. 😊
Prema biografiji, u periodu nakon završetka muzičke škole, upoznali ste supruga Vladimira, ljubav svog života sa kojim ste kasnije osnovali porodicu. On je nastavnik muzike i komponovao je neke od Vaših pesama. Koliko je posebno važno kada život delte sa čovekom koji ne samo da Vas voli, već razume i Vaš umetnički poziv? Da li je upravo ta podrška jedan od razloga što ste uspeli da sačuvate ljubav prema muzici kroz sve životne faze?
Tačnije, Vladimir i ja smo se upoznali još u srednjoj muzičkoj školi. Tu smo se lepo družili, svirali i pevali sa društvom i javile su se prve simpatije. On je svirao klavijature i nakon par godina smo počeli da nastupamo zajedno. Tako smo se zbližili još više i shvatili da želimo da delimo i život i profesiju. Sada imamo troje dece, Anđelu, Helenu i Teodora. Mislim da je veliko olakšanje što smo oboje u istoj profesiji. Oboje znamo šta je ljubav prema muzici i koliko je ona bitna svakom od nas. Oduvek smo sve radili zajedno, dogovarali se i savetovali i podržavali jedno drugo i oko posla i oko porodičnih stvari. I eto, tako već 23g. 😊
Osim ove velike profesionalne nagrade koja je potvrdila Vaše vrhunsko pevanje šta bi ste rekli, koja je Vaša najveća životna nagrada?
Najveća životna nagrada su mi definitivno moja deca. Najveća ljubav, najveći ponos i ispunjenje svih mojih želja su njih troje. Takođe mi je jako bitno i vredno to što sam svoje roditelje učinila ponosnim i radosnim jer njima sve dugujem. Ja volim da kažem da se “sve nosi iz kuće”, tako da sam mišljenja da je za pravi uspeh mnogo bitno vaspitanje i kakav si čovek pre svega.
Koliko je teško ostati dosledan sebi u vremenu kada se često čini da su popularnost, medijska prisutnost i atraktivnost važniji od samog pevanja? Da li je istrajnost i verovanje u sebe najsigurniji put?
Iskreno, sada je baš neko nezgodno vreme što se toga tiče i jako je teško steċi popularnost na neki, da kažem, normalan i pristojan način. Danas se muzika uglavnom svodi na šou biznis i više se “gleda” nego što se sluša. Razlika je u tome ko šta želi da postigne i kakav trag želi da ostavi za sobom. Ja sam uvek verovala u to da sve mora doći na svoje mesto i u onu: “Tiha voda breg roni”. Muzikom se bavim jer sam sa njom rođena, ona je deo mene i shvatila sam da mi popularnost nije prioritet već onaj oseċaj kad tu muziku delim sa publikom i slušaocima. Njihove impresije, aplauzi komentari, suze, osmesi i zagrljaji. I naravno, kvalitetne pesme koje ċe trajati i posle mene, a ne kratkotrajni hitovi, kojih danas ima dosta, na žalost…
Saradnja sa Narodnim ansamblom pod upravom Siniše Vićentijevića donela Vam je nove muzičke uspehe, nastupe i trajne snimke za Radio Beograd. Koliko Vam znači kada Vas prate veliki umetnici, muzičari koji razumeju narodnu pesmu i tradiciju? Da li takvu saradnju doživljavate kao potvrdu da ste pronašli svoje mesto u muzici kojoj ste posvetili život?
Saradnja sa Narodnim ansamblom RTS -a i Sinišom Vićentijeviċem mi je posebno draga jer ga čine pre svega divni ljudi a onda i vrhunski muzičari. Od prve saradnje i upoznavanja među nama vlada jedno veliko obostrano poštovanje i profesionalnost. Kada sam kao dete počinjala da se bavim muzikom, prve pesme i melodije koje sam slušala bile su upravo naše tradicionalne i starogradske pesme u izvođenju najvećih pevačkih i sviračkih imena (Merima Njegomir, Snežana Djurišić, Sena Ordagić, Ana Bekuta, itd) i meni je još tada bila ogromna želja da se i moje ime nađe jednog dana na tom spisku. Taj san se, hvala Bogu, ostvaruje i jako sam srećna zbog toga.
Šta sada posle pobede i velikog priznanja? Kakve imate planove?
Jako je lep osećaj osvojiti ovakvu nagradu. Pre svega zato što mislim da je manifestacija Sabor narodne muzike Srbije jedan pravi biser u današnje vreme i da predstavlja jedno veliko blago za očuvanje naše muzičke kulture i tradicije i želim da se održava još dugo godina. Ponosna sam što sam baš ja ovoga puta osvojila prvu nagradu na takvom festivalu ali mislim da to neće puno uticati na dalji tok moje karijere. I dalje ću pžljivo birati pesme sa kojima se predstavljam publici, bez žurbe i forsiranja u medijima. Miran život i porodica su mi na prvom mestu, ali rado ću odgovoriti na sva angažovanja i pozive za nastupe jer – i muzika je moj život! 😊
Hvala draga Nataša na razgovoru, za kraj, šta biste poručli našim čitaocima širom sveta?
Hvala Vama na vremenu, draga Slavice, koje ste izdvojili i posvetili baš meni! 😊
Moja poruka svima u dijaspori je jednostavna: “Ostanite svoji, radite pošteno i ne dajte da vam duh klone. Život u tuđini traži prilagođavanje, ali i čuvanje onog najlepšeg u nama – optimizma, topline i pesme kao leka za dušu. Sve što radite pokušajte da radite iz ljubavi jer je ljubav najjača sila na svetu! Podržavajte jedni druge, stvarajte lepe trenutke i zapamtite da najlepše melodije života nastaju onda kada ne gubimo veru u sebe! Šaljem ljubav i pozdrave svima! 🫶
https://youtu.be/H2tpTZL7slM?si=wLltfkPZyLJ_Pi4E
Slavica MOMAKOVIĆ
