Kada čovek svoju životnu priču pretvori u snagu da pomogne drugima tada njegova dobrota dobija najdublji smisao. Upravo takav je MIkica Petronijević – čuveni glumac, i pisac ali pre svega veliki čovek i humanista. Ostvario je brojne, sjajne uloge na televiziji i pozorištu ali čini se da je njegova najvažnija životna uloga, humaniste i čoveka koji je odlučio da svoj život posveti stvaranju boljih uslova za život deci, mladima i odraslim osobama sa autizmom. U tome je uspeo.
Otac je dvoje divne dece, njegov sin je osoba sa autizmom. Upravo iz te velike roditeljske ljubavi rodila se njegova posvećenost misiji humanitarnog udruženja “Svici u mraku” kojeg je osnovao” 1.februara 2021. godine, sa željom da na svojoj dedovini napravi centar za dnevni i višednevni boravak za decu i osobe sa autizmom. Svoju dedovinu koju je nasledio u vidu seoske kuće i imanja poklonio je tom udruženju. Za 5 godina, zahvaljujući pomoći prijatelja i dobrih ljudi ideja je počela da se realizuje. Organizovan je prvi, a potom drugi, treći i četvrti “Letnji inkluzivni kamp” sa velikim brojem dece iz čitave Srbije ali i regiona koja su tu boravila (Ostvareno je preko 300 noćenja i preko 1000 dolazaka na dnevnom nivou).
Sve usluge u kampu, od rada stručnog tima (defektologa, vaspitača, volontera), preko smeštaja i ishrane su besplatne.
Seosko domaćinstvo nekada a sada budući centar se uređuje korak, po korak, građevinski radovi i dalje traju kako bi obezbedili najbolje moguće uslove za boravak.
Izgrađen je novi apartman kapaciteta sa dva ležaja pored glavnog objekta u kojem ima 5 ležaja. Od ove godine je urađeno grejanje, tako da će centar posle završenih radova biti otvoren preko cele godine! Započeta je izgradnja bazena za terapiju i relaks. U planu je osnivanje Zoo vrta sa domaćim životinjama. Neophodno je izgraditi kuhinju sa trpezarijom i mnogo toga još (Nastavak na kraju VIŠE O SVICIMA U MRAKU).
Mikica Petronijević nije samo veliki glumac koji je sa ulogama ostavio neizbrisiv trag u umetnosti. On je čovek koji svojim primerom pokazuje da humanost nije samo velika reč već veliko delo. I dok finansije ostaju najveći izazov za završetak centra “Sviciu mraku” njegova misija ne prestaje jer kako i sam njegov život pokazuje kada postoji ljubav, dobrota i vera u ljude svaki korak napred ima smisla.
Najpoznatije uloge Mikice Petronijevića po kojim ga publika pamti i voli je prvenstveno uloga kasapina u TV seriji “Selo gori a baba se česlja” a potom i po ulogama u “Psi laju vetar nosi”, “Šifra “, “Despot”, “Nemanjići”, “Urgentni centar”, “Dinastija”, “Pasjači”, “Tvrđava” i mnoge druge. U pozoristu je poznat po izvođenju “Nebeske liturgije”, “Svetog Vladike Nikolaja” i monodrami “Milutin”. Napisao je 2 romana, “Ostrvo spasa” i “Remek delo ili dodir Boga”. Dve zbirke pesama, “Ko će to hteti da čita” i “Pesnikov Testament” kao i dramski komad duo dramu “Tezga kao život” ili “Sve je na prodaju”.
U razgovoru za naš portal Mikica Petronijević govori o udruženju “Svici u maraku”, roditeljstvu, autizmu, sinu, humanosti i velikoj želji da “Svici u mraku” postanu mesto na kojem će svetlost biti dostupna svima kojima je potrebna.
Gospodine Petronjijeviću, šta Vas je navelo da osnujete udruženje “Svici u mraku” i kako je nastala ideja o izgradnji centra za decu i osoba sa autizmom?
Za vreme trajanja kovida kada smo svi biili zaključani u svojim domovima uz zabranu kretanja bilo je vrlo teško objasniti svom autističnom sinu da nije dozvoljeno izaći u šetnju i bilo gde. Vest u glavnom informativnom programu da je dozvoljena šetnja kućnim ljubimcima a našoj deci i dalje ne, dugoko me je emotivno pogodila i porazila. Ne znajući šta će se dalje dešavati sa epidemijom kovida doneo sam odluku da odem u selo Venčane u opštini Aranđelovac i da staru kuću i seosko imanje prilagodim za naš budući život. U jednom trenutku sam pomislio a sada znam da je to bila Božija promisao, zašto samo za nas dvojicu? Hajde da pomognemo i drugim porodicama koje mogu doći i boraviti kod nas… I tako je počelo.
Koliko je važno razvijati svest društva o autizmu i na koji način svako od nas može dati doprinos?
Veoma je važno. I to ne samo za osobe sa autizmom već za sve ranjive kategorije društva. Osobe sa invalidetom sa cerebalnom paralizom, duhovnim sindromom i mnogim drugim retkim bolestima koja su naša svakodnevnica. Stepen napretka jednog društva i civilizacije po meni se meri po našem odnosu na one kojima je pomoć potrebna. Moderan čovek je postao samoljubljiv i samodovoljan sa velikim odsustvom empatije i ljubavi prema bližnjem. Na tome trebamo raditi ako želimo spasiti čovečanstvo i sopstvenu dušu.
Sve usluge u kampu – od smeštaja i ishrane do rada stručnog tima – potpuno su besplatne. Kako uspevate da obezbedite sredstva za funkcionisanje udruženja?
Teško. Jako teško! Zahvaljujući donacijama naših prijatelja i ljudi dobre volje uredili smo i realizovali puno toga. Od 2026. godine realizovali smo planirane aktivnosti do kraja meseca juna i bili smo primorani da napravimo pauzu, prvi put do sada zbog nedostatka novčanih sredstava. Nadamo se da će naše aktinosti biti nastavljene prvog oktobra.
Koliko Vam znače prijatelji donatori i volonteri koji podržavaju ovu misiju?
Donatori i volonteri nam znače puno. Oni su srce i žila kucavica našeg centra “Svici u mraku”. Imaju našu iskrenu i duboku zahvalnost.
Vaša humanitarna hodočašća do Ostroga, Hilandara i Kajmakčalana privukla su veliku pažnju jjavnosti. Šta vam je prolazllo kroz misli tokom stotina prepešačenih kilometara?
Hodočašća su imala za cilj da prikupimo neophodna novčana sedstva i podignemo vidljivost osoba sa autizmom i na taj način rušimo predrasude o takvim osobama i utičemo na svest šire društvene zajednice. Duhovni aspekt je nemerljiv. Moje misli su bile svakodnevna molitva za našu decu.
Svaki korak je bio molitva. Takva putovanja su katarzična i poželeo bih svakome. Budite se svakoga jutra i znate da morate preći do 30 kilometara za mnogo njih koji to ne mogu, da budete njihov glas.
Tu odustajanje nije opcija. Sami ste na tom putu ali Gospod daje snagu preko dobrih ljudi koji prepoznaju vas trud i žrtvu. Sva ta iskustva osećanja i emocije posle ovog najnovijeg hodočašća Rusijom biće sabrana u jednom budućem dokumentarnom filmu.
Koji su trenutno najhitniiji radovi i potrebe centra, šta je neophodno obezbediti kako bi centar mogao da radi punim kapacitetom tokom cele godine?
Trenutno smo u toku procesa dobijanja licence od resornog ministarstva za pružanje usluge socijalne zastite koje moramo dovršiti. Neophodna su novčana sredstva i kratkoročna i dugoročna kako bi centar pružao usluge u kontinuitetu. I to je nešto čime se moramo baviti u budućnosi.
Sa kakvim se predrasudama roditelji dece i osoba sa autizmom najčešće susreću?
Brojne su predrasude koje proističu iz nepoznavanja autizma, ličnih frustracija i ogorčenosti. Oni koji ne prepoznaju autizam osuđuju roditelje da su im deca nevaspitana i razmažena. Često se reči Autizam pominje u negativnom kontekstu i to baca stigmu na nas roditelje i našu decu. Govori se o tome šta naša deca ne mogu a ja pokušavam da pokažem šta mogu. A mogu mnogo toga i svakodnevno nas uče strpljenju i ljubavi i čine da svi mi iz njihovog najbližeg okruženja se trudimo da budemo bolji ljudi jer nas oni tome uče.
Šta bi država po Vašem mišljenju trebala da sistematski uradi kako bi porodice dobile veću podršku i kako bi centar “Svici u mraku” bio završen i mogao da funkcioniše ?
Brojna udruženja i roditelji vode decenijsku borbu za sistematska rešenja. Posle mnogo godina borbe uspeli smo da marginalizovana kategorija društva postane vidljivija. Donet je zakon roditelj-negovatelj koji nije idealan i odnosi se na manju grupaciju roditelja ali napokon postoji. Donete su izmene pravilnika u sistemu pružanja socijalne zaštite. Mnogo toga pozitivnog postoji u zakonu i na papiru ali se ne sprovodi u delo. Potrebna je kontiunirana podrška 365 dana u godini.
Da li razmišljate o pokretanju velike humanitarne akcije koja bi ujedinila ljude iz Srbije regiona i dijaspore, okupila kompanije, institucije, kako bi se ubrzala izgradnja centra “Svici u mraku”?
U planu je da uradimo projekat novog modernog objekta za stanovanje uz podršku i predah smeštaj kapaciteta 30 ležajeva koji bi bio dovoljan za nekoliko većih gradova iz našeg okruženja.
Velika humanitarna akcija bi svakako pomogla tome da se i taj naš san ostvari.
Svi zainteresovani ljudi dobre volje budući donatori mogu nas kontaktirati putem društvenih mreža i naših stranica “Svici u mraku” na Instagramu i Facebooku. Takođe, mogu da se upoznaju sa našim radom i na našem sajtu www.sviciumraku.org.
Gospodine Petrnijeviću, ako ovaj intervju pročita neko ko može da pomogne – bilo pojedinac, privrednik ili čovek iz dijaspore -koja bi bila Vaša poruka? Šta je danas najpotrebnije da bi centar “Svici u mraku” postao mesto koje će decenijama pružati sigurnu podršku i nadu deci i osobama sa autizom i njihovim porodicama?
Ja živim za taj dan da naš centar “Svici u mraku” bude i utočiste za što veći broj potreba dece, mladih i odraslih osoba. Osmeh i zagrljaj jednog Svica koji ovde boravi je najveća i jedina nagrada koja je meni potrebna. Nada da će posle nas ostati mesto za human i dostojanstven život naše dece je moja Vera i moj put.
U ovom trenutku su najpotrebnije novčane donacije za rad stručnog tima.
Na kraju šta za Vas znači rečenica da su “Svici u mraku” mnogo više od udruženja da je to dom ljubavi razumevanja i nade?
Centar “Svici u mraku” je vrt ljubavi i dobre nade. On je utočiste. On je naša oaza gde prihvatamo svakog kao sebi ravnom sa uvažavanjem, poštovanjem i ljubavlju. Mi ovde poštujemo različitost. Svaki čovek i ljudsko biće je jedinstven za sebe. Ovde kapiju nemamo, vrata ne zaključavamo i svaki čovek je dobro došao. Ovde se osmeh i zagrljaj podrazumeva.
VIŠE O SVICIMA U MRAKU
Glumac Mikica Petronijević osnovao je humanitarno udruženje “Svici u mraku” 1. febuara 2021. godine sa željom da na svojoj dedovini napravi centar za dnevni i višednevni boravak za decu i osobe sa autizmom. Svoju dedovinu koju je nasledio u vidu seoske kuće i imanja poklonio je udruženju “Svici u mraku” gde gradi centar za smeštaj i besplatan boravak osobama sa autizmom.
Za 5 godina, zahvaljujući pomoći prijatelja i dobrih ljudi ideja je počela da se realizuje: organizovan je prvi a potom i drugi i treći i četvrti Letnji inkluzivni kamp sa velikim brojem dece iz čitave Srbije ali i regiona koja su tu boravila.
Realizovano je preko 300 noćenja i preko hiljadu dolazaka na dnevnom nivou.
Sve usluge u kampu od rada stručnog tima (defektologa, vaspitača, volontera) preko smeštaja i ishrane su besplatne!
Seosko domaćinstvo nekada a sada budući centar se uređuje, korak po korak, kako bi bilo preuređeno i privedeno nameni budućeg centra.
Građevinski radovi i dalje traju kako bi obezbedili najbolje moguće uslove za njihov boravak i napredak.
Izgrađen je novi apartman kapaciteta sa dva ležaja, pored glavnog objekta u kojem ima 5 ležaja.
Od ove godine instalirano i obezbeđeno je i grejanje tako da će centar nakon završetka radova biti otvoren čitave kalendarske godine.
U okviru defektoloskog parka nalazi se i sanitarni kontejner sa tri toaleta, unutrašnjim kupatilom i spoljnim tušem.
U završnoj fazi je i završetak radova na defektološkom letnjikovcu u kome će se sprovoditi sve aktivnosti bez obzira na vremenske uslove.
Sprovode se radovi na izgradnji razvojnog igrališta i staze za šetnju kroz prijatan ambijent šume i seoskih poljana.
Započeta je izgradnja bazena za terapiju i relaks.
U planu je i osnivanje Zoo vrta sa domaćim životinjama.
Uporedo se radi na izgradnji infrastukture dolaznog i prilaznog puta, parkinga i staza.
Neophodno je i izgraditi kuhinju sa trpezarijom, još nekoliko bungalova za smeštaj korisnika kao i nabavka specijalizovanog kombi vozila za prevoz korisnika.
Naš konacni cilj je da stvorimo kapacitete i resusre za stručan rad i ugodan i prijatan boravak deci i osoba sa razvojnim smetnjama iz Autističnog spektra.
Naš centar će biti a uveliko jeste oaza ljubavi i međusobnog uvažavanja i razumevanja.
Želimo da stvorimo kapacite za dnevni i višednevni boravak, predah roditeljstvu i stanovanje i podršku. Da pratimo primere dobre prakse u svetu i Evropi i iste implementiramo i kod nas.
Svojim aktivnostima kroz raznovrsne oblike javnog delovanja želimo da apelujemo na državne institucije da dođu do realizacije sistemskog rešavanja ovog problema.
Takođe, naša ideja je da privučemo pažnju javnosti da podrže naš projekat, ali i da se svakodnevno borimo za bolji status i prava ove ranjive katetorije našeg društva i da dođe do sistemskog rešenja od strane državnih institucija.
Brojnim aktivnostima se, takođe, trudimo a da podignemo nivo svesti šire društvene zajednice na temu autizma. Mnogo je predrasuda i stereotipa kada su takva deca i osobe u pitanju.
Želimo da ponudimo rešenje za bolju i sigurniju budućnost naše dece koja podrazumeva humanizovan i civilizovan način življenja dostojan svakog čoveka.
AKTIVNOSTI
– Letnji inkluzivni kamp
U ovom kampu koji traje 6 meseci naši korisnici su u prilici da borave na dnevnom i višednevnom nivou.
Sve aktivnosti su besplatne.
Trudimo se da brojnim sadržajima oplemenimo njihov dan a uz podršku stručnog tima radimo na poboljšanju njihovog ukupnog psihofizičkog zdravlja
– Humanitarni karavan
Organizovanje brojnih umetničkih sadržaja, izvođenje predstava, izložbi, promocija knjiga i slično gde sav prihod je namenjen za dalji rad udruženja.
Humanitarna hodočašća
Za protekle tri godine predsednik udruženja “Svici u mraku” je realizovao tri hodočašća do manastira Ostrog u martu 2023. God. (600 km) i do Svete Gore i manastira Hilandara u septembru 2023. (800km) a potom u avgustu 2024. do Kajmakčalana (600km). Svojim ličnim podvigom je želeo da skrene pažnju javnosti na probleme dece i osoba sa Autizmom.
Takođe i da prikupi novčana sredstva za dalji rad našeg udruženja i rekonstrukciju centra.
Slavica MOMAKOVIĆ
