Koga se zboruva za makedonskata folk pesna i za tradicijata što uspešno čekori vo čekor so novoto vreme, neizbežno e imeto na Ljupčo Sokolovski. So decenii e eden od najzaslužnite čuvari na makedonskata folk muzika i čovekot koj vnimatelno go sozdava konceptot na Folk večerta na „Ohrid fest – Ohridski trubaduri“. I godinava, na 26 avgust, na scenata na „Dolni Saraj“, festivalot ḱe bide otvoren so novi pesni, dokažani iminja i mnogu muzički iznenaduvanja. Što podgotvuva 33. izdanie, koi se adutite na godinašnata programa i što može da očekuva publikata? Za seto toa razgovarame so umetničkiot direktor na Folk večerta, Ljupčo Sokolovski.
Povtorno ste na pozicijata umetnički direktor na Folk večerta. So ogled na trideceniskiot kontinuitet na „Ohrid Fest“, kolkav e predizvikot da se održi renometo na festivalot kako eden od klučnite stolbovi na makedonskata folk scena?
– I ovaa godina kako umetnički direktor na Folk večerta odgovornosta e mnogu golema , no voedno i čest . „Ohrid Fest“ poveḱe od tri decenii e prepoznatliv po toa što sozdava novi pesni koi ostanuvaat da živeat i po završuvanjeto na festivalot. Našata obvrska e da go začuvame toj kvalitet, no istovremeno da go sledime razvojot na muzikata i vkusovite na publikata. Veruvam deka i godinava ḱe se potrudam da napravam programa koja go počituva makedonskiot folk, a istovremeno nosi svežina i sovremen muzički pristap.
Koi bea glavnite filtri i muzički kriteriumi pri selekcijata na ovogodinešnite kompozicii? Što beše presudno za edna pesna da dobie prostor na festivalskata scena?
– Pri izborot pred sè se vodevme od kvalitetot na kompozicijata. Dobrata melodija, kvalitetniot tekst, aranžmanot i celokupnata muzička ideja bea najvažnite kriteriumi. Isto taka, vodevme smetka programata da bide raznovidna, so različni avtorski pristapi i interpretacii, za sekoj ljubitel na makedonskata folk muzika da pronajde pesna što ḱe mu ostane vo seḱavanje.
Festivalite se prirodni inkubatori za novi talenti. Dali godinava im davate prostor na novi izveduvači koi imaat kapacitet da se etabliraat tokmu preku „Ohrid Fest“?
– Apsolutno. „Ohrid Fest“ otsekogaš bil mesto kade što novite iminja dobivaat možnost da se pretstavat pred širokata publika. I godinava imame nekolku mladi i perspektivni izveduvači koi nastapuvaat ramo do ramo so veḱe dokažani muzički iminja. Veruvam deka tokmu vakvata kombinacija e najdobar način da se sozdade nova generacija na kvalitetni folk pejači.
Konceptualno i muzički, po što ḱe se izdvojuva ovaa Folk večer vo sporedba so izminatite izdanija? Ima li nekakvo osvežuvanje vo samiot format?
– Sekoja godina se stremime da vneseme nešto novo, bez da go narušime prepoznatliviot festivalski duh. I ovaa godina publikata ḱe slušne raznovidni kompozicii, sovremeni aranžmani i kvalitetni interpretacii. Veruvam deka programata e vnimatelno izbalansirana i ḱe ponudi vistinsko muzičko doživuvanje.
Vo era na hiperprodukcija i brzo konsumiranje na muzikata, kolku e teško da se sozdade kompozicija što ḱe ostane da živee. Prepoznavate li megju ovogodinešnite pesni takvi što pretendiraat da stanat traen del od folk antologijata?
– Denes e mnogu poteško edna pesna da trae so godini, bidejḱi muzikata se plasira i se konsumira mnogu brzo. No, dobrata melodija, iskreniot tekst i kvalitetnata interpretacija sekogaš naogjaat pat do publikata. Veruvam deka megju ovogodinešnite kompozicii ima nekolku pesni koi imaat potencijal da go izdržat testot na vremeto. Sepak, posledniot zbor sekogaš go ima publikata – taa odlučuva koi pesni ḱe ostanat da živeat.
Biba KRNČESKA
