Piše: Rade BERAK
U svom poluvekovnom novinarskom zanatu, sretao sam razne ljude, raznih profesija i mentaliteta. Posedujem i određeni broj fotografija koje me nostalgično vraćaju na te susrete u kojima je bilo mnogo anegdota, ali i (ne)prijatnih momenata.
Pokušaću u ovom serijalu, kroz nekolikoi nastavaka, da se setim tih momenata i da ih podelim sa čitaocima. Redosled neće biti hronološki, već onako, đuture, kako me sećanje bude navodilo. Voleo bih da i vi u svojim komentarima napišete vaša iskustva sa određenim ljudima i događajima.
Možda je “Jelena žena koje nema” iz istoimenog romana čuvenog nobelovca Ive Andrića, ali je Jelena junakinja moje priče koja sledi, itekako neko koga ima ili, bolje rečeno – ima je u izobilju. I (za)uvek će je biti!
Te 2013. Jelena Kiš je u Srbiji izabrana za najlepšu, najuspešniju, itd. udatu damu što joj je donelo zvaničnu titulu “Mrs Srbija”. Izuzetno školovana, elokventna, sa ogromnom količinom empatije, Jeca će biti deo ekipe koja će septembra 2013. gostovati u Australiji u okviru “Dani srpske kulture”. Zapravo, ona je bila voditelj nastupa muzičara, glumaca, modnih kreatora…
Upoznali smo se u Melburnu, u redakciji “Srpskog glasa”, a intenzivnije družili u turističkom mestu Sorento na obali Filip zaliva (Phillip Bay). Društvo su nam pravile dve modne kreatorke Marija Ivanković i Dragica Gavrić.
Ovde smo se upoznali: U redakciji Srpskog glasa septembra 2013.
Sa Jelenom Kiš i Marijom Ivanković u Sorrentu 2013.
Prođoše “Dani kulture” i Jelena se vratila za Beograd. Bilo, prošlo i – idemo dalje! Ali, ne lezi vraže, godinu dana kasnije, avgusta meseca, dva dana pre mog povratka za Australiju, nakon odmora, krenem Terazijama ka “Beograđanki” u nameri da kupim neku lepu košulju kakvih je ova renomirana robna kuća imala u izobilju.
U hotelu Moskva u Beogradu, krajem avgusta 2014.
Otvara se zeleno svetlo na semaforu i ljudi kao osice krenuše u oba pravca. Negde na sredini začujem glas “Raaaaade”. U toj gunguli od sveta moglo je biti mnogo muškaraca sa tim imenom jer je ime Rade često u Srbiji. Ipak, mahinalno se okrenem i vidim Jecu stoji iznenađena. Promenim pravac i izgrlih se sa dragim likom. U momentu sam zaboravio “Beograđanku”.
- Jao, čoveče, otkud ti? – iznenađeno uz njen prepoznatljivi široki osmeh, izusti Jelena.
- Svet je mali – bilo je jedino što mi je u tom momentu palo na um.
- Vodim te na ručak. Nemoj da mi se izvučeš! – naređivačkim tonom reče ona i rame uz rame, krenusmo ka čuvenom hotelu “Moskva”. Ja obučen u neku košarkašku opremu sa treger majicom i šorcem, pored Jece koja je bila neka “Chanel” kombinacija, izgledao sam kao obično spadalo.
Sedosmo u letnju baštu tog prelepog hotela i uz iće i pićence, što bi rekao legendarni Šoić, ispričamo se i pretresosmo pravu mini istoriju od poslednjeg susreta. Rekoh da putujem za dva dana i Jeca mi prosto “naredi” da sutradan moram doći kod nje u Maticu iseljenika i Srba u regionu” čiji je ona bila predsednik u tadašnjem mandatu.
Na kafici ispred Matice
Dogovoreno je i ispoštovano. Ovoga puta se “upicanim” i pravac Andrićeva 4 u Starom gradu. Nađosmo se ispred ulaza u zgradu u jednom kafiću gde popisno kafu. Jeca me zatim povede do njene kancelarije koja je odisala jednostavnošću, baš kao što je i ona sama oduvek bila.
U Jecinom kabinetu gde samje intervjuisao avgusta 2014. dan pre mog povratka za Australiju
Tamo su je već čekale neke osobe iz regiona i Evrope i ja, budući da nigde nisam žurio, učtivo sačekam da ih Jeca “otkači” pre nego što sam seo preko puta nje i uradio veliki intervju.
Cveta i ja smo ugostili dragu gošću: Na večeri u Pier 35 u Port Melburnu, krajem februara 2024. mesec dana pre Jecinog povratka u Beograd
Od tada, nikada nismo prekidali kontakt. Jelena se sa porodicom doselila u Sidnej ali se opet pre dve godine odlučila za povratak u Beograd. Razlog, kako je rekla, je to što su joj ćerke u tinehljdžerskim godinama te da u Evropi imaju veću mogućnost za manekenstvo. Ne pada iver daleko od klade, dobro su rekli naši stari.
Krajem ovog meseca, moja draga prijateljica, pardon i moje lepše polovine, budući da se sa Jecom obostrano obožavaju, trebala bi doći u blic posetu Australiji. Iskreno se nadam da ćemo se videti, ali ono pravo sledi krajem avgusta gde ćemo u Beogradu napraviti pravi dernek.
Jelena Kiš, rođena kao Anđić, rođena je u Skoplju gde joj je tata radio pri vazduhoplovstvu tadašnje JNA, vuče korene iz Berana, gde takođe često boravi.
Jeca sa mojom knjigom koju čuva u kućnoj biblioteci
Svoj imigracioni biznis “J Kis Migration” čija reklama stoji i na ovom Portalu, koji je uspostavila u Sidneju, uspešno vodi iz Beograda. Pored srpskog i makedonskog odlično govori i engleski. Izuzetno je obrazovana jer iz Srbije poseduje i diplomu pravnog fakulteta, magistrat sa Deanin University i, specijalizaciju Immigration Law na Australian National Universitz. Sa suprugom Ladislavom (nadimak Laci), koga je ona “prekrstika” u Lazar, koji je inače teniski trener, ima četvoro dece – tri ćerke i sina!
Neverovatna osoba koja se jednom rađa u životu! Velika mi je čast što je mogu bliskim prijateljom zvati.
