Ne znam da li ste primetili, ali moć krivice je neverovatna. I kod muškaraca i kod žena. Niko ne voli da bude kriv i učiniće sve da ne bude. Ima tu malo manipulatorskog. Onaj ko ume da nametne krivicu onom drugom, od njega može da radi šta hoće.

Svi smo mi pomalo manipulatori, samo što neko trguje emocijama, neko vremenom, a neko krivicom. Zavisno od stepena ličnog ludila i naravno pola, godina i okolnosti.

Najčešći slučaj MANIPULACIJE kojoj pribegavaju muškarci je kada od žene naprave krpu, uruše joj samopouzdanje, ubede je da je najlepše prirodno i ona sa svojih 30 izgleda kao da ima barem duplo. Svaki put kada ona poželi da sebe bilo kako unapredi – spreči je osećaj nametnute krivice. Da radi nešto što je nedopustivo.

Drugi slučaj manipulacije je ekonomska zavisnost. Onaj ko ima više, stalnim treningom ubija u pojam onog drugog tako što dobar deo toga troši na sebe, a onom drugom ostavlja mrvice. Dovoljno slatke da ne ode, a dovoljno male da se zna ko je ko.

Znam jedan slučaj gde se manipuliše statusom. Naime, on se zbog nje razveo. Naravno u to vreme ona je nosila štikle od 13 cm, tesnu garderobu, imala ful šminku. Onogo trenutka kada je uzela njegovo prezime, on joj je objasnio da to jednostavno nije pristojno, jer je ona zapravo sada – gospođa. Čista manipulacija koja je nju spustila na štikle od 3 cm, a kako stvari stoje – i na zemlju.

Žene manipulišu seksom. Kratko i jasno. Obično su to žene kojima je tih stvari preko glave i daju – na kašičicu. Tako da veseli muškarac kad dobije – skače od sreće tri dana! I to se zove – velika ljubav. Ne. Nego čista manipulacija. Ima ONAJ VIC kad se udala malo starija devojka i muž je vijao po kući danima. Njoj ženi puk’o film i jedan dan mu skuvala kafu i objasnila da je ona dugo živela kako je htela i da se ona udala da se od seksa malo odmori. U realnom vremenu, to izgleda ovako. Ona ne da – on je želi sve više.

Ima i onih žena kabadahija. Koje nađu mačo tipa i bruse, bruse, bruse dok ga potpuno ne ošmirglaju i od njega naprave ono što niti im se sviđa, niti im kao takav treba. Kroz porodicu i obaveze ga toliko izdresiraju da on nema nameru da gleda u tuđe dvorište – više nikad. A pas koji dugo leži u stanu na kraju i zapravo postane – LJUBIMAC i najdraže mu je što živi u papuči.

Tako da se sa osećajem krivice mora oprezno. Mora se otvoriti četvoro očiju kada se pitate odakle vam dolazi taj osećaj. Ako vam ga je neko nametnuo, može biti da je u pitanju – samo obična manipulacija. Zato, kada vam neko donese taj osećaj i prepoznate ga – vratite ga donosiocu i zahvalite se na poklonu.

Muško-žensko prijateljstvo

LUDAČA TEŠKA

Nikoga izgleda ne srećemo slučajno. Svako ima poneku ulogu u našem životu. Nekada nas okolnosti malo zeznu pa pomešamo lončiće, ali definitivno svako ko vam stane na put, tu je sa razlogom

I ne može svako ni da vas vidi pravim očima, jer nije svaka slika za svakoga. Može da je pokvari.

Ima nekoliko muškaraca u mom životu koje stvarno jako volim. A ovaj mi se nekada baš dopadao. Istina, delovalo je  i da sam ja njemu. Mi žene to nekako uhvatimo u letu, ali nikad nije bilo ništa. On je imao svoju teoriju zašto „ne“, i  ja sam to teška srca ispoštovala. Ali jesam. Više se ni ne sećam kako smo prevazišli to njegovo „ne“, budući da žene to teško opraštaju. Ja jesam. I ne žalim. NJEGOVA ULOGA u mom životu očito nije bila to. Danas mi je jedan od dražih likova jer me svaki put podseti koliko je zapravo biti živ stanje duha, a ne godina i statusa. Da mi je neko pričao da ću s njim danas sedeti, piti kafu i smejati se, onda kada sam mogla da ubijem za tu „kafu“ rekla bih mu da je lud. Ali neke ljude prosto dobiješ da ih voliš. Ovako ili onako.

I nema ljutiš. Tako se posložile karte.

Čovek koji ima takvu životnu filozofiju i urođenu smirenost, da meni pored njega psihijatar još dugo dugo neće biti potreban. Interesantno, ne smeta mi kada me zeza, jer znam da me voli na neki svoj otkačeni način. Mogu da otvorim dušu, razvučem osmeh i da budem SPOKOJNA I SMIRENA jer jednostavno znam da nema drugačije namere od onih koje vidim.

Skoro smo se videli i pričamo tako, posao, život, ljubav. Kaže – tvoj posao obožava tvoj temperament. Ali privatno s tobom može samo neki jako HRABAR I IZDRŽLJIV čovek. Kažem ja, koji temperament, kad sam ja u biti vrlo jednostavna. Kaže jesi, ali to je samo za odabrane. Svi ostali vide onu tvoju drugu stranu. Otresitu, otkačenu, brzu, nestrpljivu. Ti jesi sve to, ali si uz sve to i jako normalna. Koliko god to nekima bilo teško da poveruju. Ne misliš da si bogom dana, ne misliš da si nešto posebno, a sve to jesi. Jesi i ludača teška ponekad, ali to si jer ponekad nemaš izbora. Moraš nekad da poplašiš ljude malo, zamisli šta bi bilo da te baš svi vole.

Idi rekoh, što me sad nahvali, nemoj više molim te. Pa jeste, kaže, zamisli da svi znaju tu tvoju nežnu crtu, pa to bi bio pomor stanovništva. ZALJUBLJIVALI bi se u tebe u razmerama epidemije. Ovako, samo ko ima snage i srca, videće ko si u stvari. E tog ko te tako bude doživeo i video – treba da zadržiš!

Očita mi moj drugar bukvicu u tri rečenice na tri semafora. I konačno i ja ostadoh bez teksta. Zanimljivo što mu ne zameram ni kad se u nečemu ne slažemo, nego mu lepo objasnim zašto nije u pravu. I nastavimo da se volimo. Interesantna stvar je što ja retko koga hoću da (po)slušam. A njega i čujem i uvažavam. Valjda zato što mu verujem. A to je već velika stvar sama po sebi, ne samo kada je prijateljstvo u pitanju.

Kako funkcioniše sistem abrakadabra u ljubavi HEMIJA +FIZIKA = …

Odmah da kažem da mi je hemija oduvek bila zanimljiva. I da sam za to malo koliko sam učila o tim procesima uvek imala čistu peticu

Ali danas pričamo o onim procesima u našem organizmu koji nam se dešavaju na samu pomisao na nekog ko nam se sviđa. Znate ono kad vam se prosto i jednostavno dese leptirići, pa ste nasmejani bez naročitog povoda, pa vam sve pesma i poezija!

Kažu mi često da postoje godine kad možeš da voliš i godine kad si zreo pa ti ništa više nije sefte, a brate mili, ni interesantno u onoj meri… Ali ne lezi, vraže!

Ne znam da li ste primetili ali taman kad dignete ruke od svega i kažete „ma ne mogu više“, ko na šahovskoj tabli, neko vam samo pomeri figure i ponovo ste u igri!

Više puta sam se uverila da ne sme čovek da bude isključiv u onome šta neće, već u onome šta priželjkuje! I svaki put kad pomislite kakvu osobu želite kraj sebe i to pred nekim glasno izgovorite, za 40% su veće šanse da se to i dogodi. Po sistemu – abrakadabra!

Ko u ljubavi mnogo razmišlja, tu je razum isterao srce. To ko je za koga, šta je za šta, da li se nešto radi ili ne, jer tako negde u nekoj knjizi piše, da li imate kodekse i principe… nije mnogo važno. Ako ste zbog nekog u stanju da zažmurite na sve što znate, a pritom vam je mnogo lepo, na pravom ste putu da doživite ljubav.

I dolazimo do onog najbitnijeg. Kako vas nešto/neko tako prodrma da pojma nemate gde ste, ne vredi mnogo da mislite. Pokušajte samo da vam bude lepo. I sa hemije pređite na fiziku! Kad ta dva predmeta položite, onda za vas i tog kog ste odabrali, nemojte da brinete! Bitno je samo da idu zajedno, jer fizika bez hemije i hemija bez fizike… jednostavno nisu par!

I pokriven i u bikiniju – srce isto kuca!

CENTAR SVETA

Odmah da vam kažem da mi niko ne smeta i da sve kulturne razlike mogu da razumem. Ovde u Hurgadi, na plaži, ima nas raznih. Otkrivenih, pokrivenih, mršavih, debelih, crnih, plavih…

U moju ležaljku udara dečja lopta i dok lenjo podižem pogled, vidim da pripada porodici ispred mene. Uzimam loptu i nosim je Arapkinji koja mi se ljubazno smeši. Mojih godina, dvoje dece, muž. I dok se oko nje mota starija ćerkica, tražeći da joj namesti maramu kao što je ona nosi, Arapkinja kreće prva: „Ćerka želi da bude kao ja“. Namešta joj maramu i muž ide s decom u vodu, a nas dve ostajemo da razgovaramo.

Predamnom je žena koja je završila fakultet, iz Kaira je i odmara u Hurgadi s porodicom. Ne mogu da izdržim a da ne pitam o običajima, kulturi, trbušnom plesu, braku, muško ženskim odnosima… Moja nova poznanica počinje da se smeje i osvrćući se oko sebe, šapatom izgovara: „Muškarcu nikada ne smeš da okreneš leđa, tada nalazi mlađu. Moraš da mu ugađaš, da oseti da je tvoj centar sveta…“.

Gledam i počinjem da se smejem. Imam utisak da slušam svoju babu. Govorila je isto to, malo drugačijim rečima. Počinjem da se jogunim… šta ako nije moj centar sveta? To, kaže, nije bitno, mora da se tako oseti… otuda i zavođenje trbušnim plesom i klasična podela šta radi muškarac, a šta žena u kući.

Pita me sta sam po zanimanju. Kažem, novinar i TV voditelj. Pljeska rukama na moje iznenađenje. Kaže – i lepa i pametna! Ali potrudi se, kaže, da dugo budeš lepa, jer imaš ceo život da budeš pametna. Sad ja počinjem da se smejem. Lepota je dar, kaže.

U to doba muž dovodi decu iz vode, dok mi ona zaverenički namiguje i kaže: „Veruj mi“. Dok se vraćam na svoju ležaljku razmišljam o tom centru sveta, o zavođenju trbušnim plesom i kapiram da je sve to manje više isto. I kad voliš pokriven i kad voliš u bikiniju, srce ti realno isto kuca. Želiš da te voli, zato ga zavodiš. Želiš da bude samo tvoj i u neko doba dozvoliš mu da bude taj tvoj ceo svet. Želiš da budeš lepa samo za njegove oči. Na drugu loptu, skontah da svi mi plivamo u dubini u kojoj se osećamo sigurno. I da je dobro kada imaš centar sveta i umeš da udesiš da se taj tako i oseća.

Kao što moja poznanica reče, verujte mi.

(NE)VOLJENA

Kad mu je našla poruke, rešila je da to preseče.

Nisu to neke sad bog zna kakve lascivne poruke bile, nije bilo ni sličica, ali iz njenog bogatog iskustva koje je imala sa ovom vrstom dopisivanja – jedno joj je bilo jasno. Loži neku nesrećnicu da je lepa. A to uvek govori nešto drugo.

Elem, lepo su oni živeli dugi niz godina. Skladno, bračno. Sve po pravilima bračne službe. Dok nju nije ošinuo talas ambicije, a njega totalno uspavao bračni život koji se pretvorio u takvu hladovinu, da je oboma postalo – jako hladno.

Svako je našao spas u ponečemu. Ali su vešto krili kako provode svoje slobodno vreme.

I trajalo bi to da on kao muškarac nije počeo da zvoca, gde je ona, šta radi, zašto se doterala, da li mora baš takva iz kuće i milion nekih stvari, koje su njoj… pa kvarile raspoloženje. Naravno, gde god ga je pozivala, on sa njom nije hteo. Jer uz nju koja izgleda kao milion dolara on je video da on više – ne ide… Na stranu što je to bio samo njegov lični osećaj i što se ona kao lavica borila da ga podigne iz mulja kompleksa u koje je upao, on je rešio da starost dočeka mnogo pre.

Borila se ona godinama, i svaka joj je pobeda bila Pirova pobeda. Sve dok se jednom sasvim nonšalantno nije pojavio momak njenih godina. Nasmejan, lep, pun komplimenata, uvažavanja za sve ono što je ona postala – danas. Bivši čovek je voleo onu kakva je bila nekada, dok je sadašnji – voleo ono što je ona sada.

Nije mogla čudom da se načudi da li je realno da je srela ono što je potajno oduvek želela. Muško. Čoveka koji može da je prati. U svemu. Jer ona je realno i tada imala sve, ali joj to više nije značilo ništa. Jer je bila sama u svemu što je postala.

Do koje mere joj je postalo svejedno što je i dalje zvanično u braku, svedoči činjenica i što je sa momkom izlazila javno bez namere da se krije i da li će je neko videti. A viđali su je. I pričali su o tome. Ali njoj je bilo jedino bitno što je PONOVO SREĆNA. Često mi je govorila da se oseća nevoljeno. Kad se ovaj pojavio, to se preko noći promenilo.

Osećaj da si nekome bitan je osećaj koji vraća sjaj u očima.

I šta god da je prethodno iskustvo, svaka žena je samo devojka koja želi pravog momka kraj sebe. Tada kad se zaljubi, prestaje da bude bitno i da li od nje drhte njeni zaposleni, i da li je strah i trepet u ostalim sferama svog života. Tad je samo devojka, kao i svaka druga. Nežna, ranjiva, osetljiva na svaki njegov dodir, pogled i poljubac.

Sad bi neko rekao – šta bre ta hoće, kad ima sve? I šta ako je taj njen našao nešto u međuvremenu? U konkretnom slučaju to što je on našao sam, njoj je dalo pokriće da ga odjavi sa svoje ljubavne adrese. Jer realno, njih dvoje odavno nisu zajedno, iako se vode da jesu. Nekad ljubav traje čak i kada dvoje spavaju na različitim spratovima, ali nekada se potroši čak i kada je sve bilo na njihovoj strani.

Možda ne postoji ok razvod, ali ovaj je to bio. Onaj strah i trepet kako su nju doživljavali svi, ispostavio se kao jako dobra stvar, jer bivši muž nije dolazio u iskušenje da joj zagorčava život. Nije da nije bilo pokušaja, ali avaj, nije se ovoj ženi bilo pametno zamerati, jer je u stanju da uradi ono što druge ne smeju ni da pomisle.

I zato mi je uvek bila simpatična kada kaže da je ona samo nežna žena. Jeste možda kada je zaljubljena i isključivo prema čoveku kog voli. Kod nje je ta selekcija jako izražena. Ovaj momak je stvarno imao sreće, kad bolje razmislim. A i ona koja ga je srela kad je već bila zaboravila kako je to biti voljena.

Ovih dana čekaju bebu. Njoj je drugo, a njemu prvo. I da, spavaju svi na istom spratu, a uskoro stiže i pas.

Kako su je privoleli na psa, još mi nije jasno.

KRAJ FELJTONA – U SLEDEĆEM NASTAVKU O TOME ŠTA SU POZNATI REKLI O KNJIZI “NEKA MNOGO BITNA