Skoro sam čula jednu izjavu koja me je dokusurila, a došla je od jednog muškarca. Nije bila meni upućena doduše, ali je do mojih ušiju stigla.

Kaže on, nju poštuje, ne želi da je povredi i zato ne može da bude s njom. Idi, begaj! Pa ispade taj seks umotvorina ko „Gorski vijenac“. Čaša meda sa čašom poštovanja. Mada, ima čvrknutog sveta, nije šala.

Možeš li sa ženom koju poštuješ, voliš i do koje ti je stalo – da imaš NEVEROVATAN SEKS? Ono da odlepiš i posle tri dana, kad se setiš kako je bilo? Ili je taj izraz „neverovatan“, rezervisan za one stvari koje se zovu „kombinacija“. Mnogi muškarci tu podelu na svetice i grešnice prave upravo zato što ne žele da prihvate da je žena sve to – samo u jednom pakovanju. Dobra i pitoma da dovoljno jako voli tog čoveka, a veštica i đavo kada treba da mu pokaže koliko strasti u njoj ima. I sve je podjednako čini ženom. Ako je neka od nas dobra ljubavnica, ne znači da je na drugim životnim poljima manje uspešna. Uostalom, ima žena koje ljubavne veštine ne nauče ama baš nikad. Baš zato što ih neki blenta zatuca sa izrazom – da to POŠTENE žene ne rade. A onda taj isti, ode kod neke nepoštene i plati ono što ga blam da od svoje poštene traži. Otuda valjda predrasuda da se ne može sve naći kod jedne iste. Jer imamo podelu na one koje se poštuju i one sa kojima strast lomi

Kako me ovo poprilično mrdnulo iz mesta, morala sam da potražim i mišljenje jednog „a sreo je žena ne zna im se broj“. Objasni mi da te podele na svetice i grešnice prave muškarci koji u glavi nisu sigurni šta da rade sa zdravom ženom punom strasti. Pa im je lakše da teoretišu, nego da s njom probaju da budu. Jer šta će ako im se svidi, pa se zaljube. Ti što mnogo mozgaju, oni posao ne rade. Udari me čovek – pravo u glavu! Zanimljivo, ovog mog su sve koje su bile s njim volele, i sve bi opet i sada i posle x godina opet bile s njim. Pitam ja kako? Kaže lepo. Nije ostalo ništa ružno među nama. Ja sam se kaže, retko emotivno unosio. Ali zato umem da učinim da se žena kraj mene oseti POSEBNO. Muškarac koji se da u puno priče i krene da razdvaja na proste činioce, taj je već otišao s kursa. I samo smara tu ženu za džabe.

Stvari su proste, muškarac i žena se osete, budu zajedno. Ako im se dopadne to traje, ako jedan počne da se vrpolji, može to još neko vreme, ali to se oseti. Danas su muškarci puni priče, a niko ništa ne radi. Ne trude se ni oko žene u seksu. To svetica, grešnica, daj molim te, pa ko normalan se time bavi? Taj što ima te dileme je seksualno neosvešćen čovek. I to poštovanje, pa nek je poštuje ko mu brani, ali ako on o poštovanju razmišlja pre seksa, nema od toga ’leba. Seks radi na PRIRODNE instinkte. Neko te radi ili te ne radi. Ako je čovek lud, ne treba da unesrećuje žene oko sebe. Nek se bavi solo produkcijom, kad već ne ume u dvoje. A ne to svetice ili k…e, ma daj molim te. Znaš onu izreku – žena treba da bude – dama na ulici, domaćica u kuhinji i dooobra ljubavnica u krevetu! Sveto trojstvo. Koji muškarac za to nije kadar, nemoj u kolo da se vata.

Zašto se neko zgražava na reč – svadba? CVRČANJE NA MASLINOVOM ULJU

Skoro me jedna ženska persona isterala iz pameti. Jer sam joj pomenula svadbu. I to je nisam pitala da li želi i ima li nameru da se udaje, da li voli decu i koliko često misli o tome. Samo sam rekla da je moja tema emisije svadba, život pre i posle svadbe.

Ako mi verujete, ne znam ni kako dođosmo do toga da me onoliko iznervira. Priznajem, trebalo je da znam da ima onih kojima je samoća izbor i onih koji iza „to me ne zanima“ kriju koliko su očajni.

To što je moja današnja junakinja poslovno uspešna, visoko obrazovana i vrhunski zategnutog tela, a pritom sam je smatrala i vrlom intelektualkom palo je u vodu onog trenutka kada je zazvučala kao prava baba-devojka. Ne volim taj izraz, šta više, prezirem ga, ali nemoj meni te priče, sestro slatka. Pa kome je ideal da živi sam sa svojim latopom  i telefonom? Na Skajpu, Viberu i Whatsapu? Da se druži sa armijom sebi sličnih koji će mu se diviti na novim krpama? Još samo da kaže da je i seks PREVAZIĐENA stvar, pa da se prevrnem. Pa na kraju, šta vredi i što su ti butine zategnute i grudi na gotovs kad te niko nije dodirnuo mesecima, ko da se ne valja…

Te njoj nije bitno, to brak deca i ostalo su zastarele forme, te ona nema nameru da polemiše o tako primitivnoj temi, jer pravih muškaraca nema, a i ako ih ima uglavnom ne znaju šta hoće. Vidi ti to! Nas nekoliko primitivnih koje smo je pažljivo slušale dok je objašnjavala osmo svetsko čudo zvano „SVADBA“ izgledale smo ko zatvorenice dok je ona zapenivši objašnjavala – kako muž, brak, deca… nisu bitni.

U neko doba sam uhvatila da mi je pomalo žao te tako lepo sročene priče iza koje stoje ona četiri slova – t.u.g.a.

Nisam ni slutila koliko sam zapravo primitivna da mi devojka ne otvori oči. Doduše, ako taj izraz devojka i dalje važi u ovom modernom slučaju. Objasni mi dalje, kako je taj momenat „singl“ zapravo stvar izbora. Ko da ja to ne znam. Te ona nije želela da pravi kompromise, te poslovni uspeh u nekim godinama mora da bude imperativ svakom racionalnom biću. Te se neke ŠANSE pružaju samo jednom u životu, a ona je umela dobro da ih iskoristi. Ma udavi…žena, pardon – devojka!

To što neki ljudi odlučuju da imaju decu, to je isključi-vo njihova stvar i zahteva velika odricanja. Ona je na vreme shvatila da to nije za nju. I verujte nije bitno koliko ima godina, ni kako izgleda. Kada iz nekoga ovoliko očaja i jada progovara, potpuno je nebitno da li je preko puta vas Anđelina Žoli lično.

A trpela sam i slušala sam, nije da nisam. Iako je čitavo društvo u kom sam se zatekla čekalo da reagujem, TRPELA sam iz sve snage. Nisam želela da joj srušim taj svet u kom su svi koji imaju decu i priželjkuju porodičan život – budale. Mahala je nekim slikama iz teretane, pokazivala mišiće, hvalila se licem bez bora… Toliko idealnog života može da smori najstrašnije.

A da, muškarci je normalno jure, ali ona ih razumljivo, vrti oko prsta, jer joj se može da bira. Šta oni uostalom zamišljaju, ona je sada u najboljim godinama, i opet poslovno uspešna i treba da se potrude oko nje da bi ona uopšte pomislila da svoje (dragoceno) vreme nekome pokloni. O, Bože ima li ova priča kraj? Nije kulturno PREVRTATI očima kada neko nešto priča. A onda je došao red na zdravu ishranu. E, tu sam već osetila da pucketam. Nekako s godinama čovek sve manje ima živaca za palamuđenje, a sada kad sam čula da ona sve sprema na maslinovom ulju i da pije litar i po vode dnevno, jede neke silne jabuke… I da se svi dive kako izgleda i kako joj niko ne bi dao 35, malo mi bi muka.

Ljudi često vole da budu u svojim zabludama. A ko sam ja pa da im razbijam iluzije, ali ovoj sam, čak i ovako primitivna bila jako zanimljiva. Živa nije bila dok mi se nije obratila, jer kako toliki uspeh a da se još nije pojavila na TV.

• Gledam ja tvoje emisije često, imaš zanimljive teme. Eto mogla bih ja da ti dođem da pričam o zdravom životu i kako biti srećan i kada si sam – objasni mi samouvereno.

Pokušala sam da se nasmejem, ne verujući da mi ulazi u vazdušni prostor sa pričom koju može da proda nekome ko ama baš nimalo pojma sa životom nema.

• Hvala na ponudi. Slušala sam te vrlo pažljivo. Tebi draga, ne treba ni cvrčanje na maslinovom ulju, ni litar i po vode. Ni diploma, ni radno iskustvo. Tvoj uspeh će biti kada nađeš nekog jako PRIMITIVNOG da te dobro otrese.

Okrenula sam se i prošla pored nje. I da, nije mi se više obraćala. A neće doći ni u emisiju.

Verujem da naš razgovor neće nikome pomenuti.

Mada ako je ponovo sretnem, po osmehu ću znati da li je svog primitivca srela ili se još traže.

Kad vam se svet okrene naglavačke?

AMORE, PRIJATELJU, ODLOŽI STRELU!

Postoje muškarci koje valja sresti. I one koji vam svet okrenu naglavačke. Što je najgore, ne zato što vas ne vole, nego što ne znaju šta bi s vama

Otkako je u statusu slobodnog umetnika, ponude joj stižu sa svih strana. Ako me razumete. Ona se jedno dvaput debelo opekla i sva je prilika da je Amorova strela dugo pogađati neće.

Skoro je jednom čoveku rekla doslovce – vidi prijatelju, našao si me u pogrešno vreme. Mogu da ti ispričam i početak i kraj, jer me do te mere mrzi da se muvam s tobom.

A onda mi objasni da je toliko HAVARISANA, da više nema snage ni da pati, ni da ljubaviše.

Inače, poslednji istaknuti umetnik toliko je uspeo da je povredi, da se mesecima nije oporavljala. Ono – niti jede, niti spava. A ide na posao, svi je znaju kao veselu i svaki dan odglumi – do maksimuma. Da ne vide drugi, koliko je polupana.

• Možda da probaš s nekim drugim, ono kao malo se zanimate, da zaboraviš. Da razbiješ maler.

– Ma ženo, mene to ne zanima, iseče me.

I ako još jednom čujem “možeš da imaš koga god želiš“, tačno ću dići ruku na sebe. Mogu da imam kog god hoću,  ali ne želim. Jednostavno, ako je trebalo da naučim ljubav, evo SERTIFIKAT. Naučila, ali ja se tim poslom baviti neću.

I zato, Amore, odloži tu strelu i sedi da popijemo da ne bude da si džabe dolazio. Gađaj nekog ko ima više snova i manje pameti.

Vidim, odneo đavo šalu. Kako je moguće da nju tako energičnu neko toliko protrese da joj poruši sve? Zapela za njega k’o da joj je vrana mozak popila.

Ne kapiraš, ja bre ni sex ne mogu da imam ko žena. Posle njega to jednostavno nije to, izgovori tačno k’o presudu samoj sebi.

Dobro bre, jel’ taj ima krunu na glavi i kakva ČUDA pravi u krevetu? Da čujem i to, pa da konačno skontam šta ti je uradio.

Nema on krunu, ali sam se ja osećala kao kraljica. Status, stabilizacija i pridruživanje.

HOĆU DA ZNAM NA ČEMU SAM!

A šta smo mi? Potreba da se definiše nešto što jeste – uglavnom vodi u zamku. Mene su par puta to pitali neki kojima moje „volimo se“ nije bilo dovoljno jasno. A teško je to pitanje i da izgovoriš, a kamoli da na njega odgovoriš. U startu, 99 posto da ćeš da daš pogrešan odgovor

Skoro mi je jedna moja pričala kako eto izlazi sa mladićem sa kojim je sve fenomenalno, ali eto nju je kopkalo posle prvih nekoliko puta, da tako kažemo – šta su to oni. Njih dvoje. I kuda to vodi. I stisla čoveka, on priznao da nema viziju, ona ga napala kako je nema i ode… Mile lajkovačkom prugom.

Pričamo mi o tom nemilom događaju, jer su se oni na jedvite jade izmirili posle nekako pošto ga je ona napičila. On siroma nije znao tačan odgovor na njeno pitanje. Da sam mogla da mu šapnem da vikne – momak i devojka! To je bio TAČAN odgovor. Al’ kad čovek ne zna u datom trenutku, džaba mu sva naknadna pamet.

Krenem da isleđujem ovu moju, šta ga je kog đavola i pitala i kud tako direktno. Kaže ona ga pitala lepo, kulturno – da li on s njom misli ozbiljno? Meni pade roletna! Ti si njemu, rekla sledeće: ako misliš da i dalje imamo seks, ti ćeš morati da me ženiš! Nisam, ciknu na mene! Nisi tako, ali to ti je draga moja – tako. A ti kako hoćeš.

Ma neću kaže, da mu budem usputna stanica. Hoću da mu budem devojka. On je tako zgodan, može da ima još tri pored mene a da ja ne znam. Pa nek’ ima. Slobodno nek’ ima.

Ako je takav čovek, onda ga lepo nahvataš u tome i okreneš se na peti. I bar znaš što niste zajedno. Ovako niste jer tražiš da te ženi. Gde nađe to da ga pitaš? Pa muškarci umeju da se parkiraju, umeju da voze avion, da pucaju i ratuju, ali kada im staviš PRAVU ŽENU ispred očiju – oni će videti drvo iza nje! Tad im nekim čudom pobegne fokus!

I šta te napao taj status? Prvo se stabilizujte, pa onda pridruživanje!

Ma jeste, ti si čitav život u dugim vezama zato tako pričaš, odbrusi mi. Eh, sad! Da bi nešto bilo duga veza, dugo se taj kanap nastavlja, znaš. Ne dobiješ ga izcela. Nekima od nas   i oči ispadnu do pridruživanja, pa kad konačno pobedonosno držimo kanap – o njega možemo samo da se obesimo!

Kaže, pa kako tebe to nikad nije zanimalo, da pitaš šta ste, jeste li u vezi. Pa nego šta smo, nego smo u vezi! Šta imam da ga pitam. Ako se viđamo, lepo nam je, volimo se, imamo fantastičan sex – šta nije jasno? Samo mi to treba da pitam, rekoh. Pa da čujem te filozofske teze i da mi lepo padne mrak na oči. Ili da podivljam kad čujem šta muška pamet može da smisli na temu ljubavi? Ovako ne pitam, ni gde idemo ni šta radimo… samo tražim jedno – da nas pusti da se volimo. Na miru i natenane.

Pa kako sad, ti meni savetuješ da se pravim luda? I da to tako pustim?

Aman, ženska glavo, ako se plašiš šta ćeš da čuješ, bolje nemoj ni da pitaš. Ja recimo, nikad nisam smela da pitam. Nikad. A umelo je da mi bude toliko lepo da nisam želela da svane. Nekad se činilo da sanjam. Nekad nisam želela da se probudim. Al’ da pitam – ni mrtva! Po sistemu, pucajte, ja da pitam neću!

Ma kaže, mene zanima da znam na čemu sam. A izvini pomoću kog matematičkog proračuna ti misliš da ti neko garantuje ljubav i ozbiljnost? Pa pucaju i brakovi, a ne veze. Hoću da znam da li bi on sutra sa mnom živeo. Pa to je lepo, ali ne možeš to da ga pitaš ako ste se dohvatili triput. Obećaj mi nešto… ne pitaj ga više ništa. Ni koliko je sati. Samo se volite ko i do sad, može?

Ne može neka trapava da ima švalera!

ČIST FENOMEN

Taj bridž i to pušenje, ali… ljubavnik! Uvek se setim zapanjenog izraza lica Milene Dravić koja dogovara otmenost sa ministrom unutrašnjih poslova (!) u „Gospođi ministarki“.

Jedna druga gospođa a u direktnom mi je srodstvu objasnila mi je fenomen ljubavnika mnogo plastičnije. Kaže kad se udala za mog dedu, nije on bio čovek „spram nje“. Mogla je ona to i bolje. Kaže, nije se ravnala prema tome koliko joj se sviđa nego koliko joj je geografski blizu roditeljskoj kući. Kažem, aman baba, pa gde si se udavala tako? Kaže, ćuti to je tad bilo tako. E, sad, nit je bilo niti je moglo da bude, ali volela je baba da karikira. Pitam ja, hvatajući babu u dobrom raspoloženju, kako su se nekad ti bračno – izvanbračni odnosi održavali, jesu li sve žene bile poštene ko što se priča? Gleda me ona, pa kaže: Đavole, ne pravi komediju sa mnom! Ja, naravno, puknem od smeha, ali u to doba ja imam jedva 20, a baba je u životnom razdoblju kada je sve – vrlo relativno. I sasvim nenadano poče moja baba da priča… Znaš, kaže, kad žena nema kod kuće sve šta joj treba, ona ode u komšiluk. Ali nije svaka žena za to. Koja nije, ta bolje da ne petlja. I bolje da bude samo sa svojim čovekom. Pa nek trpi koliko može, šta ja znam. Ako baš ne može, neka nađe drugog. Ali ove što traže i što nađu, mora za to da se bude karakter! Ne može neka trapava da ima švalera! Kako? Ne ide. Ne može.

Sad nije stvar ni u švaleru. Mora to da bude sa obe strane. I ako se ljudi zavole, to je onda velika stvar. To može da izađe na veliko. Znaš, s nekim možeš da imaš gozbu na stolu, a s nekim suva ‘leba, pa ti slađi onaj suv hleb nego sve ono što onaj prvi pruža. Tako da nije to da ide žena s nekim zbog para. Mada ima i takvih. Ja pričam za ove što idu zbog ljubavi. Žena kad nema to, ljubav, ona vene dok ne uvene. Ne znači ništa što imaš kod kuće, KAD ZAIGRA SRCE zbog drugoga. I ne vara žena što je besna, ma jok, nego što svaka žena traži čoveka spram sebe. Neka nađe odjednom, neka iz drugog puta. Može to i da traje i da se izrodi velika ljubav. Da žena reši da ode. I da mogu da je se odriču i familija i otac, žena će da ode kod onog s kim želi da bude. Tu nema govora! Mož’ se malo premišlja i te stvari, ali kad preseče – ona ode! Ma, lako ćemo mi za to, nego kako se nisu tad razvodili ljudi zbog ljubavi, pitam. Kaže baba, ih pa kako nisu! Odlazile su žene sa decom kod drugog čoveka. On je prihvati i još i njemu rodi posle. Nego što se to ne priča, a i mi što pamtimo – niko nas i ne pita.

Evo ja pitam. Gde su se nalazili ljubavnici tad? Pa kako gde, pa u selu nije bilo struje, mogao si gde hoćeš, celu noć, a ljubav ne bira… Ma vidi ti nju, šta ona mene ispituje! Đavole, da se smiriš, da ne teraš šegu sa mnom! To bilo pre sto godina! Odsečno baba proglasi kraj intervjua.

Možda jeste bilo pre sto godina, ali moja baba je u pola sata sažela sve što danas nauke o ličnom razvoju naveliko objašnjavaju – nove početke, kako da slediš svoje želje, kako naći snage i hrabrosti da menjaš svoj život.

Danas su ljubav i ljubavisanje postali ničim izazvano – KOMPLIKOVANI. A ne mora tako. Ljubavi ako ima, ona je tu i ne bira da li će da ZARAZI zauzete ili slobodne. I kad osetiš s nekim hemiju, to je samo po sebi – čist blagoslov.

NASTAVLJA SE