Žene mogu da trpe kao niko. I koliko hoćeš, ali samo ako imaju svoj interes u tome.

Znam nekoliko koje trpe da on oženjen kao momak živi, sve dotle dok njen konform ne diraju. To znači, da joj se ne dira u tašnice, mašnice, vozni park i putovanja. Ali obično što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. Pa plus putarina, pa broj pređenih kilometara…

Obično su okružene istim takvim prijateljicama i obično su nezaposlene. Jer, što bi? On ima za sve. I za sve. Pa čak i za više žena. Ali da se razumemo, ovo nije priča o Pepeljugi koja je postala sponzoruša. Ovo je priča o svakoj petoj ženi koja u nekom trenutku ukalkuliše da treba da ostane u braku, jer on ima više novca. S jedne strane, žena brine o svojoj deci i finansijski za njih – želi samo najbolje. A s druge strane, uvek je spremna da se nečega odrekne zarad svoje dobrobiti. U ovom slučaju – muža. Jer u takvim brakovima ljubav se sreće samo na zajedničkim fotografijama. Ona postaje dama, a mužev novac pruža divljenje. Lažnih prijatelja koliko hoćeš pa nikad i nije dosadno. U takvim brakovima svako živi svoju priču. Gospodin muž, što ko momak živi, uglavnom i skoro nikad se ne zadrži na jednoj dopunskoj nastavi. Obično počne da beži sa časova pomalo i ponekad, a onda mu to postane stil života.

A žena to oseća. Ali trpi. Zbog svega ostalog što on pruža. A srazmerno broju neobavljenih seksualnih bračnih dužnosti, raste cena skupocenih poklona koje zakonita žena dobija. Pokloni sve luksuzniji, a seks sve ređi. I dok joj svi zavide na životu i braku, ona realno ima samo udobnost. I decu. Ali, radost se osipa…

Dok joj muž proživljava drugu i treću mladost, žena u ovakvom braku – vene i stari. Ali ne od godina, nego od nevoljenja. Ljubavnika ne traži, a muž joj ne prilazi. Ostaje u braku sa kućom, kolima i novcem. A već ima dovoljno godina da je oformila i strah od novog početka. Neke se bace na neki lični besmisleni biznis, neke nađu spas u sportu, zdravoj hrani i putovanjima. Ali ono što njoj treba je čovek! Ne zrnevlje,  ne traka za trčanje, ne konfekcijski broj 38, niti egzotične destinacije.

Onda čujem, ona je bila pametna. Za koga? Za sebe pametna? Jeste ako joj je san bio da plače u skupoj garderobi, dok se vozi besnim kolima, spava sama u bračnom ležaju i mašta o seksu i strasti. Onda je definitivno uspela u životu. Ili ona još grđa – ma nju boli uvo. Ne boli je ni uvo ni novčanik, ali je boli duša. Jedino mesto koje ne zaceljuje kad si usamljen. Jer tuga sa koliko god nula da se napiše, i dalje je opet TUGA.

BITI ILI NE BITI – PITANJE JE SAD?

 Umalo da zaboravim. Zašto je važno držati telefon kraj sebe? Uz sebe, kraj sebe, sa ugašenim ekranom. Pogotovo ako nešto mutite, vrlo je preporučljivo, čak neophodno. Jer, nikad ne znate kada će pasti u ruke trećem licu i kada ćete morati da objašnjavate prirodu dopisivanja i razmenu sličica. Priča ide ovako. Njih dvoje se upoznaju, ustanovimo da on nema više devojku, da je ona skoro raskinula s dečkom i da su to slobodni, ukoliko je to ikome za išta bitno, ali slobodni.

Zavesa se podiže i priča može da počne…

Aplauz! Oboje lepi, uspešni, sve štima. Izlazili, viđali se, smejali se, čekamo mi svi u ekipi da čujemo kad će taj prvi poljubac, ali ova naša otputova i javi se uredno kad se vratila da se vide. S druge strane stiže joj poruka:

„A što pišeš u ženskom rodu?“

Obično hvatam u letu, ali ovo nisam ukapirala u prve tri sekunde.

• Ček, ček, ček… pa on je tebe memorisao pod muškim imenom?!
• O da. Muška verzija mog imena. A dopisivala sam se sa… njegovom devojkom!
• Gospode Bože, pa otkud vam sad i devojka, zar ne reče da ga je ostavila?
• Ma nije to kraj! Zove ona mene istog trenutka da utvrdi moj identitet i ja joj objasnih da sam permutovala broj, da bi mi se on javio i izvinjavao tim povodom. Eto pomirio se s devojkom, ali nije stigao da mi javi. I eto.
• Pa vi ste španska serija! A on je stvarno … pa debil, nego šta drugo nego debil. Ti da mu braniš čast pred devojkom. Čekaj, jeste li se vi ikada više sreli…
• Kada me na jednoj žurci muvao njegov drug, a on stajao sa strane i kiselo pratio razvoj muvanja.
• Pa kad je kratko vezan, ko mu je kriv. Ali da ne kaže da ima devojku! Pa ja ne verujem, gde to može da se sakrije…

Kapiram ja da ljudi kriju sve i svašta i da je bolje kada se stvari saznaju na vreme pa barem niko ne pati ni za kim. Ali čemu bilo koje prećutkivanje tako proverivih stvari, to mi nikada nije bilo jasno. Kad se prećute tako krupne stvari, gumicom se obrišu iluzije i sve eventualne mogućnosti.

I ostane ono pitanje – biti ili ne biti. Mislim, biti varjačom ili šamarati. I dalje mi nije jasno kako je odolela da devojci svog nesuđenog dečka ne oda prirodu njihovog dopisivanja. Jer ona ga je realno zaštitila. Ali neka druga neće hteti. Jer gde se jedna umemoriše pod muškim imenom, ko zna koliko ih je pre i ko zna koliko će ih biti posle nje. A tad će naš junak moći da bira – varjaču, metlu ili motku. Svejedno će mu biti, jer će biti biven kako okreneš.

---

LJUBIŠA iz ŠTUTGARTA

Ženin najbolji prijatelj nije ni novčanik, nisu ni dijamanti, nije ni njeno samopouzdanje. Najbolji prijatelj jedne žene je Ljubiša.

Sita sam se ismejala kada je naš drug koji već duže vremena živi i radi preko, objasnio našoj zajedničkoj drugarici, da ako ne može da nađe momka, a jelte još je u punoj snazi i volji da ga ima, upoznaće je sa Ljubišom.

Pošto sam kao i obično bila u raspoloženju „iz iksa u kec“ slušala sam sa podeljenom pažnjom, jer su mi u to doba stizali mejlovi koje sam morala da prosledim dalje. Ali, čujem Ljubiša dolazi iz Nemačke, odakle i naš drug, a kad ga upozna, oduševiće se.

Kontam, ko nam je sad taj, nisam imala prilike da čujem da ga pominje do sad, ali vidim drugar ozbiljan do daske, a ova moja se smejulji.

• Kaže, kad se njim upoznaš, videćeš, život ti više nikad neće biti isti. I kad se upoznate više se nećete razdvajati! – pobedonosno izjavi naš drug komedijaš.

Istina, sve ovo saopštava sa malo dramaturgije njemu svojstvene i u deliću sekunde, shvatih da je neka zafrkancija posredi! Nema dalje.

Upadam u razgovor sva bitna:

• Dobro, odakle nam je taj Ljubiša?
• Iz Štutgarta – odgovara iz topa.
• Kako ga do sada nisi pominjao nijednom, i otkud se njega seti?
• Pa vidi, nije za ženu da dugo bude sama, nije ni zdravo, a nije ni pametno. Drugo, videćeš kako će naša drugarica da procveta kad se
• Gde radi Ljubiša? Odakle dolazi… ne razumem, jel sam – krećem u istraživanje terena, jer baš Ljubiša da bapne niotkuda nije mi do kraja jasno kako.
• Radi u prodavnici, a radi i kod kuće! A najbolje radi na baterije!

Žao mi je što moj izraz lica nisam mogla da vidim u trenutku kad shvatih da je LJUBIŠA, ime za vibrator! I to još kršteno – da bude od milošte!

• Pa vi ste komplet ludi! Svi odreda!

Kafićem se prolomio smeh, a verujem da će me ljudi čudno gledati ako uđem u isti i za pola godine, jer verujem da se odavno niko nije smejao na jedno ime koliko naš sto!

Nemam ja ništa protiv, da me ne shvatite pogrešno, ali način na koji su me naveli da pomislim da nam je Ljubiša na privremenom radu u Nemačkoj u najmanju ruku je nevero- vatan. Jer činjenica da je neumoran, a da dolazi iz inostranstva, radi u dve smene i na poslu i kući…

Rasplela se priča kako provodadžisanje ima prednosti i nedostataka, ali sa Ljubišom – nema greške. Jer radi non stop i to – na baterije! Ne pita gde je bila, ne čačka je što je neraspoložena, šta više oraspoložuje ženu u svim okolnostima, već u startu zvuči primamljivo.

Sad šalu na stranu, svaka žena zaslužuje pravog muškarca kraj sebe.

Nekad taj kasni, jer ne ume da nađe put, nekad upravo raskida sa dosadašnjom devojkom, nekada ste možda i vi zauzeti, nekada prosto nije trenutak i čeka se da prođe haos, da bi iz tog vrtloga došlo nešto novo, bolje i drugačije. Ali dok ne dođe, nema vajde od čekanja. Život se živi svaki dan, o ljubavi da ne govorim. S Ljubišom, bez Ljubiše, živeti se mora. Velika zabluda svih devojaka, od koje ne obolevaju muškarci je – brak. Iz nekog razloga naučeni smo da je brak, sveti cilj svake veze.

I da će tamo da se desi nešto neviđeno.

Hoće, ali sledeće stvari – nećete se nalaziti u gradu, kod njega i on neće dolaziti do vas. Živećete zajedno, jao divote! A to znači i sledeće.

Kad se posvađate nećete imati gde da se sklonite. Viđaćete se u najboljim i najgorim izdanjima, jer ćete stalno biti upućeni jedno na drugo.

Romantike će biti, prve dve godine.

Kuvanje, večere i druženja prijaće vam dok ne dobijete decu.

Kad dobijete decu, ostaćete zajedno, ali neispavani do mere da ćete želeti da pobegnete od kuće da biste imali – seks kao nekada.

Ovo vam niko neće reći, jer postoji zavera ćutanja udatih i oženjenih. Još želite da se udajete?

Ne kažu za džabe da postoje ljudi koji nisu talentovani za brak, i dok ne usavršite taj svoj talenat pre svega za odricanjem i deljenjem svega sa nekim drugim, nema razloga za žurbom.

Nećete biti ništa srećniji sa burmom, ako niste i bez nje.

Sigurno se pitate kakve veze ima sad Ljubiša sa čitavom pričom? Ima kako nema. Ljubiša nije svedočanstvo o slobodi izbora, nego o samoći.

I nekada je realno bolje biti i sam, nego sa pogrešnom osobom. A kako ćete znati da je prava?

Pa jednostavno, nećete se pitati. Samo će vam biti lepo.

Ili si GENERAL ili PEŠADIJA!

Sindrom Petra Pana. Ne možeš da ga ne voliš, ali te duša boli što neće da odraste.

Jasno ko dan. Posle prvog seksa, žena vidi i veliku kuću i letovanje, dete i psa, njega koga ljubi u obraz pre nego što ga namirisanog sa kravatom isprati na posao.

On naravno seda u auto, i smeje joj se dok zatvara vrata, deca u pižami mašu sa prozora jer otac porodice, važna figura njihovog detinjstva, dolazi tek uveče sa posla.

Scene ko iz reklame za auto, ili za osiguravajuću kompa- niju. Ali što to tako teško radi u realnosti?

Zašto Petar Pan neće da mu ona namešta kravatu i ljubi ga pred odlazak na posao?

Zato što mu niko nije rekao da to može i tako da izgleda. I zato što se roditeljstvo u današnjem socijalnom uređenju od trenutka kada se pojave one dve crtice na testu dočekuje sa strahom.

Plaše se svi. Od njih dvoje, preko njihovih roditelja, pa do svih onih koji klimaju glavom u neverici i izvijenim obrvama. Kad bi prosečno ljudsko mladunče znalo sa koliko se straha iščekuje njegov dolazak, plakalo bi još jače kad se rodi!

Šalu na stranu, kako objasniti bilo kom Petru Panu da sa pravom osobom imati porodicu znači imati – blagoslov?

Postoje trenuci kada zaista nije vreme, ali što više razmišljam, nikad nije vreme, ako si Petre, druže, sa pogrešnom.

Ima žena kojima je vrhunac životne misije da postanu majke, da bi se posle zarozale pošteno, jer su obavile šta im je bio jedini cilj.

Prepoznajete ih po tome što im manjak životne ambicije proviri kroz neisfriziranu kosu ili trenerku koja se odavno deformisala od nošenja. I što samo o deci pričaju, jer im se ni pre ni posle realno u životu ništa nije ni desilo.

Ima i ovih drugih. Koje ne posustaju i nikad ne biste pogodili da su uopšte i postale majke. Jer nisu prestale da budu ŽENE.

To je razlika između žena koje biraju da li će kroz život biti u redovima pešadije ili redovima generala.

Petar Pan je sa pravom zbunjen zavisno koja ga kategorija tera da odraste kroz roditeljstvo. Ako sretne prvu, ovu u trenerci, u fazonu je što bi dobio još jednu mamu, a ako sretne drugu malo je u strahu da ga ne pojede za večeru ili ne pribije uza zid odmah. Jadan čovek, Petar Pan, nije mu lako. Još ako je tek sretao kojekakve podfoldere ovih vrsta, muka njegova dobija neverovatne razmere.

Jer, ne može se odrasti preko noći. Moraju se dobro odrati kolena, puno puta padati sa bicikla, izdržati kad te prozivaju, naučiti da neće uvek sve biti po tvome (!)

Da bi preživeo odrastanje, moraš da budeš dorastao zadacima koje život nameće odrasloj osobi. Tu negde dođe i roditeljstvo. Žena je realno, uglavnom spremna rođena, muškarac je taj koji mora da želi i hoće. Ako on nije spreman i ne želi sa tom ženom sa kojom je, sve pada u vodu.

Divno bi bilo objasniti ženama da cilj bitisanja sa nekim muškarcem nije razmnožavanje u najavi, niti beba kao cilj, da bi se zapečatila vernost u nekoj vezi. Sve što dobijete na silu, zahteva puno diplomatije da bi o(p)stalo dobrovoljno.

Zato se ljubav ne prima na svaku vezu podjednako. Iako svi umemo i da se ljubimo i da vodimo ljubav i da volimo.

Prava ljubav nije za sve. Samo za najbolje. Koji imaju dovoljno srca, snage i pameti.

Jer ako ste odabrali da budete pešadija, znači da niste dorasli da budete general.

DIGNEŠ RUKE I SVE ODE NIZBRDO!

 Znamo da je čistoća kuće jako bitna, ali ne i presudna za opstanak jednog braka. Čak više nisu ni sudovi ti koji su važni, nego prašina.

Kad muškarac počne da zvoca što je kuća u prašini, znajte da će taj brak od te prašine i umreti.

Dok su mlade i neiskusne, žene je realno, lako oblikovati i vaspitati. Po muškim željama i težnjama. Nešto kao dresura. Mnogo lakše ide dok je štene slatko i malo. Jer šaka ljubavi, šaka hrane, pa malo maženja… i ide to.

Kako godine odmiču a partneri sazrevaju i rastu, onaj koji zaostaje obično se ljuti na onog koji napreduje.

Žene urođeno imaju to da se svađaju i cvrče kad im nešto nije po volji, dok muškarci malo perfidnije to rade. Počinje sa kinjenjem. Pa sa time da li je ona loša majka i zašto nije, pa sa nametanjem osećaja krivice, do čuvene prašine. Znajte da je MOĆ PRAŠINE neverovatna, jer kad se pomene u jednom braku, to vam je kao cunami.

Prvo na šta prašina može da utiče jeste seks, jer niko nije toliko protivprirodno bludan da može da spava sa istražnim sudijom koji mu lovi svaku grešku.

Što kaže jedna: „Ja se ne sećam da je uslov za moju udaju za tebe bila brzina kojom brišem prašinu i čistim kuću!“

Kad ih muškarac napadne sa prašinom, žene počnu da raz- mišljaju dokle su došle sa svojom pameću.

Obično to nastupa u drugom poluvremenu života, onda kad se umore od krpljenja i lepljenja različitih životnih situacija.

Neke zauvek ostanu same posle toga jer se u zajedništvo trajno razočaraju.

Ima i onih koje ne odustaju pa i od nekog polovnog učine da bude pravi, takoreći ganc nov.

Neke samo dignu ruke, skupe decu uz sebe, izađu i puste vozilo zvano „brak“ nizbrdo. I svaka ima pravo da svoj izbor ne objašnjava nikome.

Tako da sledeći put kad vas neko proziva za čistoću u kući, setite se zbog čega ste vi uopšte u toj vezi. Ako ste tu jer odlično pospremate po kući i muž vam je srećan jer je sit, budite sigurni da vam je prašina zatrpala ljubav.

NASTAVLJA SE