Ma jel moguće?! Gledala sam razrogačenih očiju svoju drugaricu kako sama sa sobom u čudu konstatuje „on bre mene neće, a zašto čovek da ga pita“

Sedimo nas dve na bazenu i kreće priča lagano gde smo bile šta smo prošle zajedno i u kojim situacijama smo se sve našle u prethodnih 15 godina. I ona me pogleda onako vragolasto i upita: „A jel se sećaš onog mog projekta, kom sam sela u krilo i on ništa?“

Joj ćuti gde se ne sećam, ko da je juče bilo, a ima tome. I tad sam ti rekla da je to bilo vrlo smelo od tebe.

Jes on oženjen i jes ona udata u to doba, ali kako iskre ne biraju na koga će da padnu, gledali su se oni bogami jedno pola godine. Onako očijukali, da bi ona žena preduzimljiva, kakva je već, pukla jedan dan i priupitala ga: Je li kad ćeš ti mene da vodiš na neku kafu? Sad mi znamo nit je kafa – kafa, niti treba da se vode, nego se to tako kaže. Pođeš na kafu, pa dokle stigneš.

Prethodno mu je jelte sela u krilo, ničim izazvana, dok mu je postavljala pitanje na koje se on izbezumio. Ma, čovek se oduzeo. I mrtav hladan joj rekao: Za to što ti hoćeš ja nisam zainteresovan. Ubedačila se ona nije da niije, jer logike nema. Za njom su uzdisali mnogi i pre i za vreme, a bogami i posle braka. Ovaj tad našao da joj preispituje samopouzdanje i pravi se pametan! Ko da ne zna da sve možeš da uradiš ženi, pa i da joj kažeš da je ne voliš, ali ako vidi da je ne želiš – uh, bolje beži. To je direktan atak na ego. A još je gore što su se oni i posle gledali, i bogami strujalo je tu svašta medju njima, ali kad čovek neće – ne možeš ga na silu imati.

Gledamo se sad dok izlazimo iz saune, obe umotane u one peškire, izbečene ko dva đavola i konstatujemo kako je to bilo ne hrabro nego – ludački hrabro. Ne da mi đavo mira. Moram da pitam. A dobro kako ste posle uopšte nastavili da komunicirate posle jelte tog fizičkog kontakta? Smeh se ori spa centrom, a tek će ova moja hrabra – ma znaš kako mi bilo svejedno posle, što da neće na slavu da mi dođe pa me sramota, ma idi molim te! Šta kako, lepo. Ja bre treba da se ljutim, ne on. Alo bre, startovala ga ovakva ženska, vidi kakva, još onda sam bila mnooogo mlađa, da me slavi bre pored ikone da me stavi, što se takvo čudo u njegovom životu desilo. Nego znaš šta mi je čudno.

Ne.

Što on nije hteo da bude sa mnom. Rek’o bi čovek – lepa žena, a odbijena! Gde bre to ima! Taj mi se deo jedino ne sviđa kad se toga setim. Ko da on zna šta je za njega bilo super. Pa ne bi ja tražila da me ženi aman!

E, pa sad ode i ti u filozofiju. Otkud je on znao šta si ti s njim htela? Ja mislim da je on već video kako su svi za vas saznali, kako mora da kleči na kukuruzu, kako se neko tu debelo preračunao, kako se neko tu zaljubio…Slušaj, ako je on stigao do medijske kampanje protiv njega kao oca i muža, džaba to sve. Nema tu leba i bolje što nije bilo. Ne može da bude muškarac muško, ako ga nešto uplaši.

Ali i posle toliko godina, neverovatno je čega se bre sećaš. Kaže, e moja ti, uvek patiš i žališ što nešto nisi uradio. Nikad zbog onog što si uradio. A jeste luda i dan danas. Ne znam kako joj to polazi za rukom. To, da samo trepne, zaboravi i pravi se kao da ništa nije bilo.

A pa kaže – To tako mora. Kad tako pristupiš, brže prođe.

I manje boli.

BLISKOST TRAŽI DA SE IMA PETLJA

ili ŠTA JE U LJUBAVI PROSTO KO PASULJ?

Skoro sam u emisiji pričala o foliranju. Ljubav u doba foliranja danas ima različite pojavne oblike i nekako sam se svikla da ni ljubavi nema ako se dobro ne isfolira. A onda sam videla dvoje – kako se drže za ruke. Ali ne ono šminkerski, da svima pokažu da gore od ljubavi, nego tako jednostavno i prirodno da ti je na prvu jasno da se – vole. Da ne bude zabune, nisu ni ljubavnici, niti bilo šta tog tipa, imaju po 55+ i samo se drže za ruke

Ta mi je slika dugo bila u glavi, čak i kad sam ih oboje izgubila iz vida. Kad prestajemo da se držimo za ruke i otkad je to nešto što se ne radi? I zašto krijemo kad se volimo? U čemu je fora? I kad je i ljubav poklekla pred opštim trendom foliranja? Za ljubav ćemo se možda nekako i snaći, ali šta nam se desilo sa bliskošću?

Mnogi misle da je vrhunac bliskosti seks. A nije. Odmah da vam kažem. Ako mene pitate vrhunac bliskosti je dodir, zagrljaj, poljubac, pa tek onda sve ostalo. To mu dođe ko šlag na tortu. Kad te neko dodirne i privuče sebi, sve ti bude jasno. I da li žuri, zbog čega je tu, a ako imaš malo više iskustva, znaš i šta možeš da očekuješ. Daš dijagnozu i pratiš šta se dešava.

S nekim možeš godinama da spavaš, ali da istinsku bli- skost ne doživiš nikad. A nekad možeš da se konektuješ s nekim tako dobro samo ako te nasmejao i spontano zagrlio.

Znam šta pričam, zato i kažem seks kod nekih ljudi nije vrhunac bliskosti. Jeste najintimnije iskustvo, ali ne garantuje bliskost. Svi mi oko sebe dižemo zidove od nesigurnosti, strahova, prethodnih loših iskustava i molimo Boga u sebi da nas neko spasi od svega toga. S tim što bliskost osetiš kada nekoga i emotivno pustiš kod sebe, a ne samo fizički. Otuda i imamo toliku ponudu svakojakih jednokratnih iskustava, a onda se osetimo – prazno i tupo. Za bliskost mora da se stisne petlja, jer traži da budeš go do koske!

Bliskost dobiješ onda kada te neko primi na rame i čvrsto zagrli. Tad te pustio blizu srca. Isto kao i kada te uhvati za ruku. Kad te pogleda. Kako te dodiruje i najbitnije – kako   te gleda. Ima neke skrivene magije u tome. Ne možeš da se ljubiš s nekim koga ne osećaš, ne možeš ništa da osetiš ako se dobro pre toga ne zagledaš nekome u oči. Sve to naravno, ukoliko znaš šta tražiš. Ukoliko ne znaš – isto ti je da li se ljubiš ili cepaš drva! Osećaj izostaje.

Kada nekome uđeš u glavu ušao si mu i u srce, samo što toga često nismo svesni. A ako mu samo uđeš u krevet, ne znači da si mu ušao pod kožu. Seks ionako možeš danas da nađeš gde god hoćeš. Bliskost ne možeš. Jer se ide obrnutim redosledom. Prosto ko pasulj. S tim što ovde računanje ne ide na pamet i logiku, nego na osećaj.

IZMEĐU DVA MUŠKARCA

Kad me je u strogom poverenju devojčica od osam godina nedavno pitala da niko ne čuje – mogu li da ti se sviđaju dva momka u isto vreme, malo je reći da sam ostala ozbiljno zbunjena

Jeste da ima toga po narodnim pesmama i da se to, nekim čudom, dešava isključivo muškarcima, ali pitanje je bilo na mestu.

Moj konačni odgovor, bez pomoći prijatelja bio je – da. Može, i dešava se. Samo što žene retko to izgovaraju naglas. Muškarci se obično trude da ih čuje što više ljudi, a žene ne. One ćute kao da su obolele od neizlečive zarazne bolesti. A muškarci su srećni kad im se to desi. Gleda me devojčica i upitno podiže obrve.

• Što jel se to tebi nekad desilo? –
• Ali ne znam koga da odaberem – strogo ozbiljno mi odgovara.

Vidiš, kad ti se to desi, daš obično sebi vremena da vidiš na koju ćeš stranu.

• Dobro, a kako ću znati koja mi je prava strana? – pita Realno, nikad ne znaš ali je dobro sve dok se ti pitaš i o sebi odlučuješ ti, lično. Biti između dve simpatije dugo, isto je ko biti između dve vatre. Nemaš mnogo vremena i nije za

loše sportiste.

• Vidiš, ima tu jedan problem, ja sam ispričala onoj druga- rici na koju sumnjam da je I ona otišla i ispričala ovom prvom, da mi se sviđa onaj drugi. Zamisli!

ŽENA PO PS-u

HOĆEŠ – HOĆEŠ, NEĆEŠ – NE MORAŠ!

 Ima neka zavera znate. Protiv žena. Ako je lepa, onda je glupa. Ako je ljubavnica, ne ume da kuva. Ako ume da kuva, onda nije nikakva u krevetu. Sada da li su to stereotipi ili je ljudima lakše kada nekoga umanje, ne znam, ali zavera!

Da se čovek lepo zapita ko je taj što propisuje kakva je žena po PS-u? Društvo, muškarci, one same? Da se razumemo, neko se pali na skuvan ručak. Neko se pali na mrežaste čarape. A neko jednostavno na njen osmeh. Nisam izmislila. Anketirala sam. Konzumente. Muškarce. I svi kažu da je poželjno da bude sve u jedan, ali da osmeh nema cenu. A bogami ni te čarape! Žene koje se predaju kuhinji u braku, vrlo brzo mogu da se oproste od ljubavničkog staža. Da se ne lažemo mnogo.

Ili ona još jača priča – najlepše je prirodno! Ma, kako da ne! Jeste kada ideš po Fruškoj Gori ili Šumadiji pa gledaš prirodu, a onda netaknuta. Pa lepota puca! Kad pričamo o ženama, prvo i osnovno – ne smeju da poveruju u licemerje kojim ih zasipaju. I u roditeljskom domu i u partnerskim odnosima. Muškarci o toj prirodnosti tupe uglavnom kada treba ženi da vežu ruke i oči za ostatak sveta, a roditelji iz čiste predostrožnosti. A gde je tu žena i ono šta ona želi? Žena ne radi na ljubav, nego na pažnju. Kad dobije pažnju, ona je kupljena. Ako je ta pažnja još iskrena i od srca, žena je kupljena zauvek. Biće mirna ko bubica.

Da me nije bilo sramota, počela bih da se smejem. Ali poverenje deteta od 8 godina ne smeš da staviš na kocku, čak iako zvuči ovako kako zvuči.

• Bilo šta bilo, ali šta smo iz ovoga naučili? – pitam.
• Da se drugaricama ne priča ništa, pogotovo kad ti se sviđaju dva dečaka. Bar dok ne smisliš koji ti se više sviđa.

Reče dete od 8 godina.

A ja dobih lekciju kojoj se nisam nadala. Tako prostu i jednostavnu.

NASTAVLJA SE

************************************************************************