Ovogodišnji sajam knjiga u Beogradu je potvrdio da je velika kulturna manifestacija i jedan od najvećih književnih festivala u ovom delu Evrope u oblasti izdavaštva, književnosti, kulture i obrazovanja. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu okupio je prvi put izdavače, autore i knjižare 1957. godine, izdavačka kuća „Panorama” – Jedinstvo iz Prištine je starija 13 godina od sajma i na njemu izlaže bez prekida od njegovog osnivanja. Gledajući bogatu izdavačku produkciju na jednom od najvećih štandova „Panorama” – Jedinstvo u hali 4 Beogradskog sajma, da ne znamo ne bismo poverovali kroz koje turbulencije i iskušenja ova izdavačka kuća prolazi. Urednicu ovih izdanja i direktoricu „Panorama” – Jedinstvo Radu Komazec upitali smo šta sajmovi znače za izdavače i sa čime su se sve predstavili na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
U vremenu kada se sve manje čita, sajmovi nam vraćaju veru u knjigu i stvaralaštvo. Iako živimo u doba digitalizacije i veštačke inteligencije, štampane knjige su neophodne, opipljive i realne. Međunarodni sajam knjiga ima plemenitu misiju, promociju kulture čitanja i širenje pozitivne i kreativne energije. Istina je, najlepši svet kojeg su stvorili ljudi je svet knjige. Civilazacije se razviju i izumru, a u svetu knjige postoje redovi koji svedoče o svemu tome. I nije samo na sajmu izlaganje knjiga već je sajam jedan živi prostor gde se knjiga afirmiše kroz direktne susrete, promocije i diskusije sa autorima. To je mesto gde se dešavaju stvari koje digitalni svet ne može zameniti. Naša izdavačka produkcija je raznovrsna, ali pažljivo birana. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavili smo se sa knjigama svih žanrova od savremene poezije i proze, istoriografije, baštine, dečije književnosti, drame pa čak i stručne literature – odgovorila je direktorica Komazec i nastavila:
Najveću pažnju čitalačke publike privukla je Narodna književnost Srba na Kosovu i Metohiji u deset tomova. To je svojevrsni izbor iz zapisa narodnih umotvorina XVIII, XIX i XX veka. Oduvek je postojala „žeđ” za takvim biserima naše davne kulturne prošlosti i posebno me raduje što se izdavačka kuća na čijem sam čelu osmelila i odradila jedan veliki projekat, „Narodnu književnost Srba na KiM”. To je istinski kapitalno delo nemerljivog značaja. Smisao i značaj ovog izdanja u deset knjiga predstavlja podsećanje na našu kulturnu baštinu i tradiciju koja je činila deo kulturne istorije starog milenijuma. Naš život na Kosovu i Metohiji čuvao je svoj nacionalni duh, svoj jezik, verovanja i običaje, svoju duhovnost i sačuvao ga je, a naraštaji novi i potomci naših hrabrih predaka umeće to nasleđe da čuvaju i bogate novim stvaralaštvom. Istoriografija je važan deo naše izdavačke produkcije jer proučava istoriju Kosova i Metohije, primenom naučnih istraživačkih metoda, kreativno ispisuje istorijske fakte i događaje kao i spomenike kulture i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji. Važno je pomenuti nagrađivano delo „Monografija Bogorodice Ljeviške” i „Car Dušan” u tri toma. Knjige Nobelovca Petera Handkea objavila je naša kuća u Prištini 1994. godine „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine” ili „Pravda za Srbiju”, a 1997. godine i „Letnji dodatak zimskom putovanju”. Uz odobrenje nobelovca ponovili smo izdanja. Potom opširni pogled na život i delo akademika Svetomira Arsića Basare, Zbirka knjževne kritike Jordana Ristića i druge.
Želela bih da pomenem i obimnu knjigu (monografiju), „Komparativna pedagogija” (Comparative Education) prof. dr Radivoja Kulića i prof. dr Igora Đurića. U knjizi su pažljivo i produbljeno izložene teoretsko-epistomološke osnove ove discipline, ali je analitička osnova politike i prakse obrazovanja u Velikoj Britaniji, SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji i Srbiji, zasnovana na velikom broju relevantnih izbora na engleskom, francuskom, ruskom i srpskom jeziku – pojasnila je urednica i direktorica „Panorama“ – Jedinstvo, Rada Komazec.
Kakav je bio odaziv čitalačke publike i kakva je ponuda u okviru savremenog stvaralaštva?
Pored čuvanja tradicije jako vodimo računa da budemo u trendu sa savremenim kretanjima u literaturi, a za to su pre svega zaduženi naši verni saradnici u oblasti literature čija dela i štampamo. Što se tiče poezije ona je raznolika od rodoljubove, ljubavne, misaone, socijalne, duhovne. Sve te naše savremene pesme na Kosovu i Metohiji nastale su u vreme nevremena sa ciljem da se u nama probude pozitivne misli i podstakne vera sa duhovnim i rodoljubivim rečima. Literarni stvaraoci sa Kosova i Metohije svojim stihovima potvrđuju da duhovna poezija može prihvatiti sve modernističke jezičnosti i elemente te pružiti čitaocu višu dimenziju umetničkog doživljaja u njegovoj emotivnoj i refleksivnoj percepciji. Naša izdavačka kuća afirmiše sva književna imena na Kosovu i Metohiji. Od svih sajmova koji se održavaju u Beogradu, Sajam knjiga je najposećeniji, a održali smo i promocije nekoliko naših novih izdanja kao što su: „Pogled kroz Kosovo” – Milojka Veselinovića, zbirka savremene poezije „Iskra života” Milice Simonović.
Pored sjajnih knjiga i jedinog srpskog lista na Kosovu i Metohiji „Jedinstva” izdajemo i časopis za kulturu i književnost „Stremljenja”, a upravo ove godine na Beogradskom sajmu knjiga obeležili smo 65. godišnjicu ovog časopisa.
Bogati sadržaji „Stremljenja” rasli su iz godine u godinu i stremili ka višim književnim i kulturnim ciljevima. Tako da i nema značajnijeg književnog stvaraoca na prostoru bivše Jugoslavije koji nije sarađivao sa ovim časopisom. Dinamika izlaženja „Stremljenja” prati poetske, prozne, dramske, književno-kritičke, esejističke i likovne radove naših saradnika. Ovaj časopis je oblikovao srpsku književnu scenu i njegova uloga je i danas vrlo važna kada je internet zatrpan raznoraznim produkcijama tekstova.
Šta je imperativ uredništva „Stremljenja” sve ove godine i u kojoj meri je vaš časopis bio zapažen na odlazećem Sajmu knjiga?
„Stremljenja” je obeležen stilskom raznovrsnošću, a imperativ uredništva tokom svih 65 godina je kvalitetna pesma, dobro prozno delo i likovno stvaralaštvo, kao i afirmacija mladih stvaralaca. On je aktivni učesnik u književnom životu i neka vrsta književnog filtera. Kao časopis sa reputacijom afirmisao je mnoge prozne i poetske stvaraoce. U izgnanstvu iz Prištine uredništvo je deklarisalo časopis kao slobodnu književnu govornicu otvorenu svakom kreativnom aktu mladog čoveka. Na ovogodišnjom sajmu promovisali smo četiri broja časopisa „Stremljenja” u kojem su učešće uzeli saradnici ovog časopisa, pesnici, prozni pisci, književni kritičari – oni koji ispunjavaju stranice ovog časopisa koji se proteže kroz dva veka.
Kada se pogase svetla ispod kupole Beogradskog sajma knjiga, izdavači sređuju utiske, prave izveštaje sa sajma i spremaju se za nove projekte, promocije i sajmove…?
Evo, bliži se i kraj godine pa je prilika da sumiramo rezultate učešća na sajmovima knjiga našeg izdavaštva. „Panorama”-Jedinstvo je redovni izlagač na Beogradskom sajmu, Sajmu knjiga u Herceg Novom, Novosadskom sajmu, a ove godine smo imali posebnu priliku da naša izdanja predstavimo na Frankfurtskom sajmu knjiga. To je bilo od velike važnosti pošto je to i najveći svetski festival knjige.
U narednom periodu pripremamo nove naslove. Pored uobičajenog objavljivanja savremene proze i poezije u planu su dva kapitalna dela za 2026. godinu koje ne otkrivam do realizacije. Utisci sa Međunarodnog sajma u Beogradu su jako pozitivni i sa istom energijom i optimizmom krećemo u nove poduhvate. Za stvaraoce i osobe u kulturi i književnosti nema slobodnih dana. Književnost ima moć da vas uvek drži budnim, da razmišljate, da se radujete ili tugujete sa junakom knjige, da li bili čitalac ili onaj ko stvara nove stihove i prozne retke.
Rade BERAK
