U vremenu kada istinske emocije u muzici postaju retkost, mi sa ponosom predstavljamo Damjana Vračara, mladog umetnika iz Banje Luke čiji glas, posvećenost i prirodna skromnost osvajaju već na prvo slušanje.
Ovaj intervju je poseban, jer je prvi zvanični intervju koji Damjan daje upravo za naš Portal, i to nas ne čudi jer ovakvi mladi ljudi, puni iskrene umetničke energije zaslužuju pažnju od samog početka.
Damjan je tek zakoračio u svet ozbiljne muzike, ali iza njega je već niz nastupa, priznanja i publika koja ga prati. Njegovo treće mesto na Balkan Festu, kao i upečatljivo učešće u “Zvezdama Granda”, govore dovoljno o njegovom potencijalu.
Poziv za podršku ✨🎶
Pozivamo sve pratioce, ljubitelje muzike, kao i ljude dobre volje koji prate Damjanov rad da pomognu ovom mladom, vrednom i talentovanom umetniku na njegovom putu.
Ako među vama ima sponzora, producenata, muzičkih saradnika ili humanih ljudi koji žele da podrže iskren talenat i umetnost sa smislom, slobodno ga možete kontaktirati na Instagram profilu. Svaka podrška, savet ili prilika mnogo znači kada dolazi u pravo vreme. Učinite dobro delo, jer Damjan to zaslužuje.
Damjane, kada si prvi put osetio da je muzika tvoj životni poziv?
Kada sam imao oko deset godina, poželeo sam harmoniku za rođendan. Tada sam shvatio da mogu da odsviram gotovo svaku pesmu koju čujem, iako još nisam znao note. Mama je to primetila i ubrzo me upisala u muzičku školu. Od tog trenutka, svakog dana sam sve više osećao da je muzika moj poziv. Taj osećaj me prati i danas.
Kako pamtiš svoje prvo takmičenje i kakav ti je osećaj sada, nakon velikih festivala?
Moje prvo takmičenje bilo je kada sam sa 11–12 godina predstavljao školu na karaokama. Osvojio sam nagradu za najbolji scenski nastup – to je bila moja prva nagrada i pamtiću je zauvek.
Prvo ozbiljno i veliko takmičenje bilo je u “Zvezdama Granda” pretprošle godine. Dobio sam samo pohvale, a nakon toga moj život počinje da se menja.
Koji su tvoji najveći muzički uzori?
Volim sve žanrove ali najbliža i najdraža mi je narodna muzika, pogotovu starije narodne pjesme i izvođači i njihove interpretacije su mi ujedno i neka škola pjevanja. Od novije generacije slušam i volim da pjevam Nedeljka Bajića, Slobu Radovanovića, Darka Lazića… ima ih još jer zaista imamo dosta dobrih izvođača i među mladom generacijom.
Da li više voliš da pevaš ili da sviraš, i da li planiraš da se oprobaš i kao autor?
Sviram klavijature i harmoniku i to radim često na privatnim slavljima, mislim da mi je drago i jedno i drugo ali moj muzički put je više okrenut pjevanju. Mislim da osoba koja je nadarena glasom, treba da se bavi time i iskoristi svoj talenat. Ja muziku ne samo da volim nego je i živim. Još sam mlad za autora, no nikad se nezna, ako nešto oživi u meni naravno da bi se i tu oprobao.
Kako je izgledalo tvoje učešće na Balkan Festu i šta ti je značilo treće mesto?
Balkan fest je moje prvo učešće na nekom od tako velikih festivala i regionu. Bilo je dosta pozitivne treme a mislim više sam osećao odgovornost jer Balkan festival je održan u mom rodnom gradu u Banjaluci i zeleo sam da ispunim očekivanja mojim sugrađanima. Na festivalu sam osvojio treće mesto i prezadovoljan sam, to je ujedno i novi “vetar u leđa“ koji me obavezuje da budem samo bolji i opravdam nagradu sa kojom sam nagrađen.
Šta te trenutno inspiriše u muzici i koje žanrove najviše voliš da izvodiš?
Kao što sam rekao baziran se na narodnu muziku, mada pjevam sve. Snalazim se dobro i drugim žanrovima.
Kakvi su ti planovi za naredni period – možemo li uskoro očekivati tvoju novu pesmu?
Ja sam prošle godine izdao svoju prvu pjemu “Oboren pogled”. Završavam i drugu pjesmu i spot i uskoro će biti objavljena. I sa tom pjesmom sam se predstavio na “Balkan festu“. Planiram dosta toga sto se muzike tiče, prije svega mlad sam još i trudiću se da svoju ličnost izgrađujem u dobrog čoveka, što je osnova svega, želim da uljepšam život svojoj majci i sestri, koje su uvek tu za mene i moja najsnažnija podrška, da nastavim da usrećujem publiku svojom muzikom i pjevanjem i novim projektima koje planiram da radim.
Za kraj, šta bi poručio svojim vršnjacima, publici i svima koji veruju u tebe?
Prvo, hvala svima koji me prate, podržavaju i vjeruju u mene, to mi mnogo znači. Muzika je moj život, moj bijeg, moj način da budem iskren prema sebi i svijetu. Poručio bih svojim vršnjacima da nikad ne odustaju od onoga što vole, ma koliko bilo teško. Važno je da ostanu svoji, da rade i vjeruju u svoj put. A onima koji me slušaju, obećavam da ću dati sve od sebe da ih ne razočaram. Ovo je tek početak. Topli pozdrav za sve vaše i moje pratioce iz tople Banjaluke.
Slađana BOJOVIĆ
