“Film govori da naše misli mogu da nas razbole najviše na svijetu, ali istovremeno pozitivne misli mogu da nas ozdrave najbolje što niko drugi ne može”!
(Zoran Jelić)
Na prestižnom “Internacionalnom Daun sindrom filmskom festivalu”, održanom od 16. do 18. maja u Kaliforniji u Palm Springsu, dokumentarni film “NEKI NOVI BROADWAY” u režiji Denisa Bojića jednoglasnom odlukom žirija osvojio je prvu nagradu, proglašen je za najbolji film. Nagradu za režiju dobio je do sada višenagrađivani reditelj Denis Bojić.
Dok čitate ove redove, ponosna filmska ekipa, režiser Denis Bojić i asistent režije i glumac David Jelić, putuju iz Kalifornije za Banjaluku. Oni su pobednički film “NEKI NOVI BROADWAY” predstavljali na Internacionalnom festivalu u Kaliforniji. Pre ulaska u avion povodom nagrađenog filma režiser Denis Bojić je rekao da su glumci iz flima (6 ljudi sa Daunovim sindromom), “vodiči ka sreći jer su nam pokazali kako život može biti predivan”. Da veruje da će ljudi koji budu videli film promeniti mišljenje i videti svet drugim očima.
David Jelić asistent režije koji je igrao u filmu rekao je da je snimanje filma za njega bila velika avantura. Da su imali cilj da inspirišu ljude da otvore svoj um.
Po povratku u Banjaluku dogovorili smo se za intervjuee.
Pozvali smo i čestitali istorijsku pobedu direktoru i osnivaču “Daun sindrom centra Banjaluka” Zoranu Jeliću, čoveku velikog plemenitog srca bez kojeg verovatno “Daun sindrom centar Banjaluka” ne bi ni postojao, koji je odgooran za sve uspehe svojih štićenika, za njihov napredak, sreću, osmeh na licu, budućnost, posebno za film o kojem govorimo.
Poštovani direktore Jeliću da li je pobeda zablistala u “Daun sindrom centru Banjaluka”, jeste li počeli sa slavljem? Ljudi često kažu da nije sve u pobedi, šta Vi mislite o tome?
Od prvog trenutka kada smo saznali da je naš film “NEKI NOVI BROADWAY” pobedio slavi se u Daun sindrom centru, našoj sreći kraja nema. Tek nam slavlje predstoji kada se Denis i David vrate iz Amerike. Pobeda svim sjajem blista na licima 6 glumaca koji su igrali u filmu kao i svim osobama sa DS i svima nama zajedno.
Ako nije sve u pobedi zašto onda bilježimo rezultate? Pobedu dobija onaj koji je čvrsto odlučio dobiti je! Mi smo to odlučili, vjerovali, istovremeno radili na tome, svi mi iz DSC BL ali istovremeno ljudi dobre volje iz Amerike i Kanade stali su uz nas, a pogotovo gospođa Slavica Momaković. Preneli smo joj želju i potrebu da film ide u Ameriku na internacionalni filmski festival.
Nije se dugo čekalo da se gospođa Slavica uključi organizuje i pozove ostale ljude dobre volje koji su nam omogućili odlazak u Ameriku, boravak u Americi i učestvovanje na ovom prestižnom festivalu.
Ovim putem se jos jednom iskreno zahvaljujem svima vama dobri ljudi, vi ne samo da ste dobri, vi i druge činite dobrima.
Koliko ova pobeda znači celom Vašem timu, kako ste je doživeli, da li Vas obavezuje?
Opisati rečima ovu pobedu je jako teško, a pogotovo našim glumcima. Na prvu vijest reagovali su veoma radosno i pozitivno, a onda i zamišljeno. Reči motivacione MOGU, HOĆU, ZNAM, koje sam im neprestano govorio, koje su oni u svojoj podsvesti prihvatili, dali su rezultat. Prihvatili su to ljudi koji imaju Daun sindrom, ali da taj sam DS nije prepreka jedina u njihovom razvojnom putu do koša ostvarivanja integrisanja u društvo…
Ovaj film koji je sniman dve godine u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, mnogo toga je promijenio i donio dobroga ne samo porodicama koje imaju osobe sa Daun sindrom. Za njih je počeo da menja svet na bolje, jer film govori o najvećoj sili a to je ljubav, ljubav koja znači da se razumijem, da se podržavam, da smo tu jedni za druge, da jedni drugima činimo dobro, a ne tražimo ništa za uzvrat.
U stvari sve nas drži još uvek ta euforija pobjede, pobijediti u Americi to znači uspjeh, žiri je jednoglasno doneo odluku da je ovo najbolji film koji je snimljen sa osobama sa Daunovim sindrom.
Svi učesnici festivala organizatori i žiri istovremeno su gledajući ovaj film rekli pa ovo je fantastično, nismo se nadali da će ovakav film uopšte postojati, kako su rekli da entuzijazam jednog čovjeka sa svojom ličnom promjenom može uticati na čitav svijet da se menja na bolje.
Ponovili su da je najznačajnija institucija porodica u razvojnom putu svakog čovjeka a posebno ljudi sa DS , šta upravo u ovom filmu govori da porodica kada se usaglasi promeni pogrešno naturene stavove, odredi cilj, a istovremeno koristi kao najjači alat ljubav, može da postigne sve što zaželi.
O čemu film govori?
Film govori da naše misli mogu da nas razbole najviše na svijetu, ali istovremeno da te pozitivne misli mogu da nas ozdrave najbolje što niko drugi to ne može.
Porodica kada uspostavi svoju krilaticu da ne vidi loše, da ne čuje loše, da ne govori o lošem, već samo o dobrom, to dobro i veoma brzo i dođe u tu porodicu.
To je upravo prikazano u ovom ćeliju što su i ovi dobri ljudi u Americi gledajući ovaj film prepoznali.
Svetski uspeh ste postigli! Film “Neki novi Broadway” ispisao je istoriju. Osim pobede u Americi, nagrađivan je u Australiji, Norveškoj, Evropskoj uniji, Moskvi itd. Šta planirate dalje sa njim?
Film nastavlja dalje svojim putem, da se prikazuje, da ruši predrasude, pogrešno naturene stavove o ljudima sa DS, da pokazuje da je osnovna institucija i najbitnija porodica i da je ljubav najveća sila koja može učiniti sve.
Slavica MOMAKOVIĆ
Draga Slavice,
Draga Slavice, Tvoje pero i tvoje srce još jednom su pronašli jedno drugo i spojili svijet.
Od srca ti čestitam na ovom divnom gestu koji si na svoj tihi, ali snažni način utkala u uspjeh filma “Neki novi Broadway”.
Gospodinu Jeliću, dragim mladim ljudima, reditelju Bojiću i cijeloj ekipi, iskrene čestitke na pobjedi koja nije samo umjetnička, već duboko ljudska i dušom zarađena.
Ovo je više od filma. Ovo je korak ka boljem svijetu, u kojem različitost ne traži samo toleranciju, već razumijevanje i ljubav.
Neka vas i dalje vodi Svjetlo koje vas je spojilo i dovelo do zaslužene nagrade!