Biti umetnik je kreativno, izazovno, inspirativno, moćno; to je neprekidni proces, estetizacije života, posla, ljubavi, emocija, praćenje svoje intuicije… Kada u tome nađete srodnu dušu i još ste zajedno ostvareni u svm sferama života, onda se možete smatrati pobednikom, jer sve što sanjate postaće java.
U ovom intervjju, drago mi je što mogu da vam predstavim sjajan umetnički bračni par, poslovno izuzetan, koji zaslužuje u svakom pogledu pažnju i poštovanje. Pre nego što je intervju počeo oboje su rekli da su spojeni velikom ljubavlju i umetnošću…
Biljana Glogovac, briljantna slikarka, pozorišni scenarista, pored nursing diplome, njeno drugo zvanično zanimanje je “diagnostic medical sonographer”(ne koriste izraz “tehničar” jer ne obuhvata sve što rade i školovanje je ekstenzivno). Ima tri specijalizacije: ob/gyn, general i vascular ultrasound. Asistira interventnim radiolozima pri razlicitim biopsijama i drugim “ultrasound guided” procedurama, pored pokrivanja svih prethodno nabrojanih ultrazvučnih studija za pacijente u bolnici u koji dolaze kroz ER, zakazani pacijenti, labor & delivery i ležeći pacijenti.
Predavala je anatomiju, patologiju, fiziku ultrazvuka i druge medicinske predmete na katedri za ultrazvuk koledža u Rokfordu.
Uz to slika po porudžbini, pravi razne unikatne, ukrasne predmete u stilu njenih slika (metalne teksture, patinirano, itd) koje prodaje najviše preko Instagrama ili direktnog kontakta preko njene web stranice www.biljanaglogovac.com.
Milovan Glogovac, pozorišni glumac, rođen je u Beogradu, njegovi su poreklom iz okoline Trebinja. Završio je Vojnu gimnaziju u Beogradu, zatim započeo studije u Sarajevu, gde ih je prekinuo rat. Cela generacija studenata je prebačena u Beograd, na Vojnu akademiju, koja je bila povezana sa ETF-om, čiju zvaničnu diplomu Milovan ima. (Inženjer Telekomunikacija). U Kaliforniji je na “Santa Clara University” završio masters studije.
Ako se ne varam Vi ste, poštovana Biljana iz Novog Sada, centra kulture u Vojvodini čijim umetnicima mnogi zavide. Njima je dovoljan pogled na prelepi Dunav ili samo jedan sa Vidikovca na Petrovaradinu, pa da ceo grad vide kao na dlanu, i da budu napojeni lepotom i inspiracijom. Kako je na Vas uticao ovaj čarobni grad i bašta umetnosti – Petrovaradin, kada ste otkrili veliku ljubav prema slikarstvu?
Rođena sam u Novom Sadu i Petrovaradinska tvrđava je za mene, kao dete, bila mesto inicijalne umetničke inspiracije, gde sam radoznalo zavirivala u ateljee naših priznatih vizuelnih umetnika. Magični svetovi boja, četkica i štafelaja su bili inicijalni “okidač” moje želje da se bavim slikarstvom. To su bili momenti gde su, iako ne razumejući značaj tih emocija, bili dotaknuti i pokrenuti neki najelementarniji i najvažniji nivoi moga bića, koji nam instinktivno govore koja je naša prava priroda i kojim putem treba da idemo.
Novi Sad je uvek bio multikulturalna sredina, gde se negovala otvorenost i tolerancija. To su, po meni, odlike i pravih umetničkih duša; prihvatanje različitosti, negovanje plemenitih misli, kulturnog i dobronamernog ponašanja, građenje dubljih konekcija sa drugima su usađeni trajno u moju ličnost i danas se trudim da to prenesem i na svoju decu. Oboje su sada odrasli ljudi, imaju kreativnu “žicu”, a pre svega su stasali u dobre, empatetične ljude, što je nama, kao roditeljima, uvek bio primarni cilj.
Kada ste počeli da se bavite profesionalno slikanjem? Jeste li negde izlagali Vaše radove?
Tek po preseljenju u Ameriku, za mene su se ostvarili svi uslovi za profesionalno bavljenje umetnošću, i to traje vec 25 godina. Počela sam da slikam konzistentno, trudeći se da budem verna sebi, autentična, ali i da prevaziđem svoju donekle introvertnu prirodu tako što ću podeliti svoje radove sa malo širom publikom. Izlagala sam u lokalnoj galeriji u Naperville-u, gde sada živimo, a potom i u Evropi, Đenovi, Milanu, Barseloni. Jedna od mojih slika je bila deo izložbe u La Pedrera-Casa Mila, poznatom muzeju/ kući koja je kreacija poznatog arhitekte Antoni Gaudija, tvorca čuvene Basilica de la Sagrada Familia u Barseloni.
Kako bi ste opisali Vaše umetničke slike (kreacije), na koji način ih posmatrači doživljavaju?
Moje umetničke kreacije su predominantno teksturalni eksperimenti, igranje sa različitim materijalima i tehnikama, kreiranje struktura koje izgledaju skladno i često simetrično, ali zadržavaju karakter spontanosti i organskih formi. Vrlo često posmatrači, u kontaktu sa mojim slikama, zbog prisutne teksturalne komponente imaju želju da sve te detalje i taktilno, dodirom istraže i dožive, i na taj način dođu do sopstvene interpretacije moje inicijalne ideje, što je i poenta umetnosti.
Čime ste najčešće inspirisani ?
Konstantno radim na seriji slika na platnu inspirisanim našim freskama iz manastira Hilandar (Bogorodica Odigitrija, Sveti Evtihije, Sveti Dimitrije, Arhanđeo Gavrilo), naravno Beli Anđeo je uvek pristutna isnpiracija, sveti Vasilije Ostroški… Ove slike mojoj porodici donose mirnu oazu duhovnosti i smirenja u ova nemirna, materijalistička vremena, a ujedno i potsećanje na to ko smo i odakle potičemo.
U septembru prošle godine na izložbi u Čikagu pod pokroviteljstvom “Tesline naučne fondacije” (koju predvodi poštovani predsednik Nikola Lončar), bila sam zadivljena Vašim slikama takođe i slikama naše izuzetne slikarke Gordane Milivojčević Nenadović. Kakvo je to bilo iskustvo za Vas, kakve ste utiske poneli sa tog značajnog događaja?
Hvala na lepim rečima, posebno mi je drago što sam po preporuci Gordane Milivojčević i Igora Obradovića, dobila priliku da izlažem svoje radove u okviru multimedijalne konferencije koju je u Čikagu organizovala Teslina Naučna Fondacija, predvođena gospodinom Nikolom Lončarem, a zatim i u Njujorku u januaru ove godine. Tu sam upoznala divne ljude sličnog senzibiliteta, sjajne umetnike: Ana Mariju Gower, Milicu Savić, koje su organizovale umetnički tj. izložbeni deo konferencije, divnog umetnika Redžepa Memiševića, i mnoge druge…
Moje slike na ovu temu su inspirisane radom i životom Nikole Tesle, pre svega njegovim naučnim dostignućima. Teslini patenti su početna referentna tačka kojima zatim dajem sopstveni umetnički pečat, u skladu sa mojom umetničkom vizijom i karakterističnim, teksturalnim stilom i pristupom. Kreiranje ovih radova ima skoro metafizičku dimenziju, kako u samom mom stvaralačkom procesu, tako i u simetriji, taktilnosti, koloritu i energiji koju posmatrač oseti prilikom gledanja tih slika.
Nastavljam da radim na ovoj seriji radova inspirisanih Teslom i njegovim patentima, uz nadu da ću moći da ih u julu mesecu podelim i sa ljubiteljima umetnosti u Beogradu, na sledećoj konferenciji u organizaciji Tesline naučne fondacije.
Fotografije ovog projekta mogu se videti na mom website-u, uz redovno dodavanje novih zavrsenih radova.
Divno je sresti bračni i umetnički par koji se lepo slaže i velika su podrška jedno drugom. Kako ste upoznali Vašeg supruga?
Milovan i ja smo se upoznali 1994., na moj rođendan. Teške su bile te devedesete, ali smo mi jedno drugom bili i ostali najveća podrška, pa smo onda mogli sve. Venčali smo se 1999., i već godinu dana kasnije se obreli u Americi. Tu su se rodili Iva i Filip, o počeli smo da gradimo neki novi život, daleko od Srbije.
Iva i Filip, Biljanina i Milovanova deca
U Ameriku smo se preselili u decembru 2000. Tako smo početak novog milenijuma dočekali kao u pesmi “Hotel California”, u pravom hotelu California u Palo Altu. A kako smo baš tamo završli, to je priča koja nam često izmami suze. Sve je bila zasluga jedne divne porodice. Harden McConnell je bio svetski priznati biohemičar, profesor na Stanford univerzitetu, a njegova žena Sofija, Milovanova baka, prva generacija Glogovaca rođenih u Kaliforniji početkom dvadesetog veka. Ovi izuzetni ljudi su tokom devedesetih pomagali familiji u Srbiji koliko su mogli. Dolazili su u Beograd par puta, i prilikom jedne od tih poseta podelili sa nama da su voljni da finansiraju školu za jedno od nas, i da snose troškove našeg života tamo do dve godine. Kasnije smo saznali da su slične stvari ovi dobri ljudi uradili za mnoge druge ljude sa kojima nisu bili ni u kakvom srodstvu. Kažu da je dobročinstvo jedino bogatstvo koja se davanjem uvećava, a Sofija i Harden su ljudi koji mogu da budu primer nesebičnosti svima. Mi smo se osamostalili za manje od dve godine, a oni nikada nisu hteli da uzmu ni centa nazad (onda kad smo mi mogli sve to da vratimo). A ni ova priča ne bi bila ista da jesu. Svet je pun dobrih ljudi i ne treba nikad gubiti nadu. Na žalost, profesor Harden više nije sa nama, a naša draga Sofija je prošle godine napunila sto godina. Njihovo troje dece: Jane, Trevor i Hunter zauvek imaju specijalno mesto u našim srcima zbog nesebične ljubavi i podrške koju smo uvek imali od njih, naročito na početku našeg života daleko od domovine.
Moj muž je po zanimanju elektro inženjer, ali i on u sebi nosi veliki umetnički gen. On to ispoljava kroz glumu u Srpskom pozorištu Čikago, maloj ali veoma uspešnoj amaterskoj trupi u najvećem srpskom gradu posle Beograda. Njegov otac Božidar je bio pesnik, a sestra Milica i brat Bogdan su takođe veoma talentovani u muzici, glumi, pevanju…
Potovanje Milovane, kako ste uplovili u glumačke vode u Čikagu?
Sa radom tadašnjeg srpskog pozorišta Mira Sremčević u Čikagu me je upoznao naš prijatelj i komšija Dejan Glišović. On je po zanimanju lekar, ali je i doktor za muziku, virtuoz na gitari. Počelo je sa radom na muzici za predstave, da bi me ekipa iz pozorišta vrlo brzo ubedila da izađem na scenu. To je neponovljiv osećaj, i veoma sam zahvalan Dejanu i svim članovima pozorišta što su me prihvatili takvog kakav sam. Danas u Čikagu imamo tri aktivna srpska amaterska pozorišta, i još nekolliko dečijih teatara. Veliko je zadovoljstvo raditi sa umetničkim dušama i ljudima koji nesebično izdvajaju svoje vreme da bi radili na predstavama. Kroz pozorište negujemo srpsku kulturu i trudimo se da i daleko od otadžbine zadržimo onaj naš specifičan duh i barem malo oplemenimo živote, sebi o našoj divnoj publici. Posebno zadovljstvo o nekakvo unutrašnje ispunjenje donela je i činjenica da Bilja i ja radimo zajedno na umetničkim projektima u kojima oboje uživamo.
Da li ste imali priliku da negde nastupate zajedno?
Naravno, to se često dešava. Pre nekoliko meseci, Bilja je imala izložbu koju je organizovala Gordana Milivojčević, u restoranu “Skadarlija” ovde u Čikagu, a ja sam recitovao poeziju. Emocije su nam bile toliko jake i učinilo nam se u tim trenucima kao da smo jedno biće… zato što i jesmo. Spojeni ljubavlju i umetnošću.
Vaša Biljana, svetrana umetnička ličnost ostvarila se veoma uspešno i u pozorištu. Recite nam nešto više o tome.
Oduvek sam maštala da budem deo kreativnog ansambla nekog pozorišta, ali iza kulisa. Prva prilika se ukazala kada me je divni gospodin Milan Andrijanić zamolio da pomognem oko scenografije za njegovu predstavu “Priče iz parka”. Rad sa Igorom Obradovićem i celom glumačkom ekipom na predstavi “Boing-Boing”, čija je premijera održana bukvalno poslednjeg dana pred potpune Covid restrikcije/ karantine, ostaće zauvek za mene specijalna, magična uspomena. Sa Igorom sam saradnju nastavila na predstavama “Dupljaci” i “Kamiondzijska bajka” koju je osmislio i režirao Antonije Kovačević.
Iako sam želela da umetnost/slikarstvo bude i moje zvanično zanimanje, nikada se nisam pokajala što sam još u srednjoj školi ušla u polje medicine. Verujem da imati dve ljubavi/opredeljenja kad je profesija u pitanju, nije nemoguće, da su te dve strane naše ličnosti najčešće komplimentarne i treba ih negovati i uživati u njuma. Svoje vreme, pored onog posvećenog porodici, provodim slikajući u svom malom ateljeu i radeći na ultrazvučnom odeljenju odseka za radiologiju bolnice Rush Copley u Aurori.
Takođe, putovanja su naša velika strast i uvek uključuju posetu nekom umetničkom događaju/ muzeju.
Prošle godine mi se ostvarila želja da prisustvujem Art Basel izložbi u Parizu, gde stotine galerija iz celog sveta izlažu dela svojih najboljih umetnika na par dana tokom meseca oktobra.
Snovi, maštanja, su sastavni de života svakog umetnika, recite nam o čemu sanja Biljana Glogovac?
Moj san je da više vremena provodim u Novom Sadu, otvorim mali umetnički atelje/galeriju, gde bih nastavila sa kreiranjem I izlaganjem novih dela, a povezivanje i saradnja sa drugim umetnicima iz Srbije i okolnih zemalja bi bio jedan od najvažnijih aspekata tog rada.
Moj web site je https://www.biljanaglogovac.
Instagram stranica @bibiartandabout
Slavica MOMAKOVIĆ
DODATAK: FOTOGRAFIJA KOJA IM MNOGO ZNAČI
