“Teslina naučna fondacija postala je značajna i prepoznatljiva institucija u svetu”!
Sledeći svoje snove Jelene Ivanjac je iz rodnog Niša u Ameriku sitgla preko Kanade, gde se doselila sa dve diplome i velikom ambicijom da izgradi karijeru u oblasti marektinga, a na podizanju nivoa svesti potrošača o zaštiti životne sredine. Upis na MBA (Master of Business Administration) studije, ubrzo potom je doveo u Ameriku, u državu Ajdaho, gde je ostala da predaje marketing na Državnom univerzitetu, a zatim je registrovala svoju markentišku agenciju, “Marketing Lab,” što joj je bila velika želja.
Veoma ambiciozna, sposobna, kreativna, uspešna, preselila se u u Ričmond (glavni grad države Virdžinije) 2014. u kojem i danas radi i živi sa porodicom.
Brazil 2024. (privatna arhiva)
Jelena je bila dugogodišnja odbojkašica u Jugoslaviji, gde je posle izvesnog vremena započela svoju marketinšku karijeru koja je u Americi dominirala.
Nju Orleans džez muzej svrstao ju je među grupu žena koje su dale izuzetan doprinos umetnosti. Američka turistička organizacija je više puta angažovala kao predsednika žirija za dodelu nagrada za najbolje marketing strategije u turizmu.
Jedan je od osnivača Saveta za lokalnu zajednicu Simfonijskog orkestra Ričmonda.
Direktor je odbora i glavni organizator “Tesline naučne konferencije” koja će se ordžati 11. januara 2025. u Njujorku, što je bio povod našeg razgovora.
Sudeći po različitim poslovima koje Jelena uspešno ostvaruje, čini se da sve što radi donosi vrhunske rezultate.
(Autor Veljko Peković)
Glavni ste organizator januarske 13. konferencije TNF u Njujorku koja je posvećena velikanu Nikoli Tesli što je velika čast ali i odgovornost. Recite nam nešto više o obimu organizacije koju radite, značaju konferencije, koji je njen cilj i šta od nje očekujete?
Bila sam u prilici da osetim kako konferencija funkcioniše kao njen učesnik januara 2024, ali i da je istovremeno posmatram kritički, sa profesionalne strane i razmislim kako bi sa ograničenim kapacitetima mogli da pružimo više. Moje profesionalno iskustvo i rad na organizaciji mnogih međunarodnih konferencija i događaja je puno pomogao da se emotivno distanciram i da u glavi držim fokus na krajnji cilj – efikasnu i zanimljivu konfernciju koja će svima pružiti šansu da predstave svoja dostignuća u vezi Tesle ili sazanja o njemu na najbolji način. Jer, velika je razlika raditi sa volonterima u odnosu na profitni sektor. Svako mora da dobije svoje mesto, a opet neki balans se takođe mora ispoštovati.
Najveći izazov je ipak što je podrška fondacije široko definisana i što su vrata praktično otvorena svim poštovaocima Tesle ili Tesla-entuzijastama kako ih ja zovem. Nije lako dati svima prostora, tako da smo ovog puta pokušali da malo preciznije definišemo generalnu temu konferencije i da kroz nekoliko panela predstavimo njene različite segmente. Imaćemo učesnika sa čak četiri kontinenta, a akcenat je na očuvanju Teslinog nasleđa kroz kulturnu diplomatiju. To se savršeno nadovezuje na rad fondacije u nekoliko segmenata – od Tesla klubova do projekata postavljanja Teslinih spomenika. To su istovremeno projekti u kome neverovatnu snagu i ulogu ima naša dijaspora i nadamo se da ćemo na ovaj način podstaći još više ljudi da se uključe u slične inicijative, jer su one važne ne samo zbog promovisanja lika i dela Nikole Tesle, već i zbog očuvanja našeg kulturnog nasleđa i izgradnje kulturnog identiteta koji i posebno važan kod druge generacije imigranata.
Od kada ste član, odnosno direktor odbora TNF, kako je došlo do saradnje sa predsednikom gospodinom Nikolom Lončarom i fondacijom?
Od 2023. sam aktivno uključena u rad fondacije. Za fondaciju sam čula pre više godina, ali je sve počelo slučajnim susretom sa Nikolom Lončarom. Kada sam mu ispričala šta radim i čime se bavim, odmah je rekao da im baš takva osoba treba u fondaciji i da veruje da bih mnogo mogla da pomognem ostvarenju njihovih ciljeva. A kada on govori o fondaciji i njenoj misiji, to radi sa takvim žarom i entuzijazmom, da proste ne možete da ga odbijete. Tako sam se prvo uključila kao pomoć u marketingu i brendiranju, što naravno uključuje i strategiju, a onda se malo više posvetila i samoj organizaciji konferencije, jer i u tome imam veliko iskustvo.
Kada ste se zaiteresovali za život i rad Nikole Tesle, šta on za Vas predstavlja?
Tesla je bio fascinantna ličnost. Uvek me je kopkalo, kao neko tako veliki dobija toliko malu pažnju savremenog sveta koji praktično funkcioniše na njegovim izumima. U Americi se posebno malo pominje, a toliki deo života je proveo tu. Ne trpim nepravdu i uvek sam znala da ću se potruditi da nadjem način da je ispravim, ili bar doprinesem tome na neki način. Počela sam malim koracima – predstavljajući Srbiju u školi svoje dece, organizovala sam nekoliko aktivnosti za decu kroz koje su se oni zabavljali i istovremeno učili o Tesli, kao najvećem srpskom naučniku. Eto, danas sam uključena u rad “Tesline naučne fondacije” koja ima veliki broj poštovalaca i saradnike iz celog sveta. Zanimljivo je da se moja kuma, Natali Bubanj Stojiljković, koja živi u Parizu, uključila u rad jedne slične organizacije koja tamo funkcioniše i da se to sasvim slučajno desilo u vreme početka mog angažovanja sa fondacijom u Americi. Za mene je i ta simbolika interesantna, ali je važno da i oni rade neke fantastične stvari u Francuskoj, u menjm obimu ali na izuzetnom nivou.
Kako sebe vidite u daljnoj saradnji sa “Teslinom naučnom fondacijom”?
U fondaciji se trenutno nalazi dosta sjajnih, mlađih obrazovanih ljudi i nekoliko vrhunskih, obrazovanih profesionalaca, sa poznavanjem više jezika i velikim međunarodnim iskustvom. Verujte da je ponekad teško izvesti sastanak do kraja, jer sve vrca od novih ideja i entuzijazma. Ipak, mislim da je ovo ključan period kada bi neke stvari i uloge morale da se profesionalizuju, kako se ne bi izgubio momentum, pa ni entuzijazam volontera. Fondacija je postala značajna i prepoznatljiva institucija u svetu i mislim da je odličan kandidat za dobijanje grantova i srpskih i međunarodnih fondova kako bi svoj rad podigla na viši nivo. Pomoći ću koliko god budem mogla u tome.
Sa glumicom Nadom Janjić. Photo Nesh Photography
Karakteristično za Vas je da objedinjujete vrhunski mnoštvo specifičnosti u organizaciji obimnih poslova što ste pokazali kada ste bili jedan od organizatora “Srpskog filmskog festivala” u Vašingtonu koji se održavao od 17. do 20. oktobra. Koliko je filmova prikazano za 4 dana, da li ste iz sveta filma imali goste, da li Vam je poznato koliko ljudi je videlo filmove u tom periodu?
Da, bila je to divna prilika da predstavimo našu sedmu umetnost u glavnom gradu Amerike. Vašington možda nije kulturni centar Amerike, ali samo saznanje da je u njemu više od 175 ambasada stranih zemalja dovoljno govori o tome koliki moraju biti napori svake od njih da u glavnom gradu najmoćnije države na svetu baš njihova zemlja bude primećena ili prepoznatljiva. U tome se ogleda važnost ovog događaja, kao i u prilici koju su imali članovi cele balkanske dijaspore da vide osam naših filmova i dve epizode serije “Sablja”. U četiri dana smo popunili skoro 1000 sedišta bioskopskih sala. Imali smo i divne goste iz sveta filma, glumice Tamaru Krcunović i Nadu Janić i čak tri reditelja – Gorana Stankovića, Kostu Đorđevića i Gorana Radovanovića. Bio je tu i gost-domaćin, na neki način, Džek Dimić, odnosno Željko Dimić, glumac srpskog porekla koji živi i radi u Njujorku.
Sa Marijom Matejić i Aleksandrom Škorić. Photo Nesh Photography
U Nju Orleans-u, u najvećem džez muzeju na svetu ugovorili ste, organizovali, napravili i otvorili izložbu našoj pevačkoj legendi Šabanu Bajramoviću što je prva postavka o jednom našem muzičaru a verovatno i umetniku uopšte u Americi. Da li je to bio veliki izazov za Vas? Da li Vam je neko pomogao? Koliko je teško ostvariti tako veliki uspeh u SAD?
To je zaista bio ogroman poduhvat, a njegov značaj je toliki da i sama ne mogu ponekad da poverujem da se sve obistinilo i da izložba o Šabanu “zivi”u Nju Orleansu. Šaban je sam po sebi inspiracija! Ja sam imala sreće da ga više puta slušam. I kako peva i kako priča. A da ne govorim o anegdotama iz njegovog života koje se i dan danas prepričavaju i koje us na granici stvarnog i mašte. Njegova muzika je vrhunska, a opet mnogima nepoznata jer on sam nije mario za slavom i popularnošću. Inicijalno ideja o izložbi potekla od Nisville džez festivala, sa kojim sarađujem već nekoliko godina, ona je bila na granici nemoguće misije jer je bilo teško uveriti ljude u jednoj tako značajnoj instituciji džeza da Šaban zaslužuje mesto pored Luj Armstronga i drugih velikana ovog muzičkog žanra. Nema mnogo pojavljivanja u medijima, pa ni nagrada, tek poneki samostalni koncert… a iza njega stoji na hiljade autorskih pesama i verovatno milioni obožavalaca. Ne znam koliko sam puta preslušala njegove pesme, razgovarala sa svima za koje sam saznala da su bili u kontaktu sa njim, pročešljala sve što se na internetu može naći o njemu, da bih našla taj “ključ” koji mu je otvorio vrata džez muzeja u Nju Orleansu. Posle višemesečnih pregovora, utvrdili smo datum otvaranja izložbe, a onda je trebalo smestiti jednu tako burnu životnu priču na dvadesetak postera i u nekoliko polica. Uspeli smo i priredili divno otvaranje izložbe praćeno Šabanovom muzikom, na kom sam u ime Nisville džez festivala direktoru muzeja, Greg Lambuziju, uručila statuu Šaban Bajramović. Izložba je već dva puta produžavana, tako da se još bar dva naredna meseca može videti u Nju Orleansu, a nadam se da će odatle nastaviti ka drugim muzejima u Americi pa i svetu.
Sa direktorom Nju Orleans džez muzeja Greg Lambuzijem Foto : Privatna arhiva
Koji je sada Vaš redovan posao, čime se bavite?
Zvanično, to je i dalje marekting, ali sam sa njegovog promotivnog dela, malo više pomerila fokus ka strategijama. Mislim da se to kod nas u Srbiji radi mnogo manje nego ovde, na najvećem svetskom tržistu, u Americi. Kad me pitaju da jednostavno objasnim šta radim, ja kažem da pronalazim put i način da se neka ideja realizuje – jer svaka ideja je zapravo “proizvod” koji ima ciljnu grupu do koje treba doći komunikacijskim putevima, a to je suština marketinga. Nekada radim na nekoliko projekata paraleleno, nekada se fokusiram samo na jedan. Najviše volim rad u funkciji “Fractional CMO” ili privremenog direktora marektinga, gde izrađujem kompanijama marketing strategije i pomažem im da formiraju marketing timove i sprovedu tu strategiju u delo. Pored toga, ima nekoliko projekata iz umetnosti i kulture u kojima neizmerno uživam.
Imamo često priliku da čujemo “što je dobro ne treba menjati “, šta mislite o tome?
Ne znam da li uopšte možemo tako razmišljati danas kada se stvari dešavaju i menjaju takvom brzinom da je adaptibilnost verovatno jedna od najvažnijih veština ili najvrednija karakteristika čoveka. Možete na to gledati i ovako: mladi ljudi se uvek lakše prilagođavaju i prihvataju promene od starijih. Možda nam spremnost na promene može pomoći da održimo mladalački duh, ali držanje otvorenog uma za razumevanje promena je po meni conditio sine qua non (bez kojih se ne može) za savremenog čoveka.
Kako glasi Vaša čestitka za praznike Teslinom narodu i ljudima planetarno?
Želim svima malo više strpljenja i staloženosti, kao i spremnosti da čuju ljude oko sebe i razumeju razmišljanja koja su drugačija od njihovih sopstvenih. Trebamo a izbegnemo sukobe, od privatnih do globanih, jer nam je mir potreban više nego ikada.
Srećna Nova 2025. godina!
Srpski_FINAL Program TSF NYC 2025
Otvorite link iznad za celokupan program TSF.
Slavica MOMAKOVIĆ
