MOJ ŽIVOT JE KAO NEKA “DOBRA IGRICA”, SVE STO SAM ZAMISLILA POLAKO SE ODVIJA, OSTVARUJE. UVEK SAM BILA ZAHVALNA SVEMU STO IMAM, ŠTO SAM POSTIGLA. ZATO VERUJEM ŽIVOT I BOG ŠALJU MI SVE VIŠE I VIŠE.
Smiljana Nedić, mlada i prelepa glumica, rođena je u Loznici 1994. god. Odrasla je u Janji – Republika Srpska (u. Janji je rođen i legendarni fudbeler a današnji trener Partizana, Savo Milošević, prim. Redakcije). Još kao dete igrala se sa decom glume i pozorišta, uvek je bila glavna glumica imitirajući mnoge poznate likove…
U šali kaže: “Za mene važi ona sjajna izreka, oduvek sam znala da ću biti glumica”!
U šestoj godini upisala se u dramsku sekciju i dobila prvu ulogu igrajući advokata u “Ožalošćenoj porodici”. Njen dečiji san ostvario se, kada se posle srednje škole upisala na glumačku Akademiju kod čuvene glumice Ljiljane Blagojević, koja je predavala u tom periodu u Bijeljini i kojoj, kaže, mnogo duguje…
Diplomirati kod takve glumačke veličine za Smiljanu je bio veliki uspeh i ponos. Divila se iskreno njenim fantastičnim transformacijama, lakoći sa kojom je ulazila u druge likove donoseći ih snažno, emotivno i verno…
Smiljana je uz Ljiljanu Blagojević stasala u sjajnu glumicu naučivši najteži glumački zadatak da živi ulogu, da se saživi i potpuno izjednači sa likom.
Njen diplomski rad bila je odlična uloga Ane u drami “Devojka sa tri oca”. Odmah posle diplomskog 2017. god. doputovala je u Ameriku u želji da je proputuje i bolje upozna. Nedavno je u Čikagu, u kojem trenutno živi, briljirala u pozorišnoj predstavi igrajući glavnu ulogu u “Zoni Zamfirovoj” koju je režirala Slavica Petrovic! Publiku je potpuno oduševila sjajnom glumom, harizmom i nesvakidašnjom egzotičnom lepotom. Razgovor koji sledi smo započeli uz lep i širok Smiljanin osmeh.
Očarala si čikašku publiku sa glavnom ulogom Zone Zamfirove. Šta te je povezalo sa njom? Koliko ste imali sličnosti a koliko različitosti ?
– Kao i u sve uloge koje sam igrala do sada, saživela sam se tako u ulogu Zone Zamfirove. Povezala me je sa njom njena hrabrost, borba, iskrenost i upornost da ostvari svoj san da se izbori za svoju ljubav. Po tome bih rekla da smo slične!
Koliki je uticaj na tebe imala režiserka Slavica Petrović? Da li ste dugo vremena pripremali Zonu Zamfirovu?
– Slavica Petrović je imala ogroman uticaj na mene i na sve lepo sto se desilo u Čikagu vezano za glumu. Prepoznala je u meni “Zonu” i dodelila mi je glavnu ulogu i u sve me je ovo povukla. Veoma je cenim kao prijatelja, stabilnu i uspešnu ženu; jako sam joj zahvalna! Zonu smo pripremali dugo, mesecima, nije bilo lako zbog vranjanskog dijalekta, svi smo se trudili da ga dobro naučimo. Veliki trud smo uložili! Ono sto je najbitnije – vredelo je!
POGLEDAJTE SMILJANINE FOTKE U DONJOJ GALERIJI. KLIKNITE NA SLIKU DA UVELIČATE!
Kako je bilo igrati Zonu pred čikaškom publikom?
– Bilo mi je, iskreno, na neki čudan način, malo neobično. Emocije su mi navirale. Došla sam u daleku zemlju, dobila glavnu ulogu, nastupam pred publikom koja je došla da sluša predstavu na srpskom jeziku. Nije to bila za mene obična publika. Znala sam da su ispred mene ljudi koji su napravili velike korake u životu, izgradili svoje domove verujući baš kao i ja u svoje snove.
Na poseban način sam se povezala sa njima. Bila sam presrećna što su došli u tolikom broju, što igram za njih. Bili su divni, sa velikom pažnjom su pratili predstavu, kao da su i sami u njoj učestvovali… disali su sa nama! Dala sam sve od sebe da ih ispoštujem. Čikaška publika za mene je NEKO MOJ!’
Kakvu saradnju si imala sa Jovanom Aleksićem (Manetom), glavnom muškom ulogom, kao i sa ostalim glumačkim ansamblom?
– Saradnja sa njim i sa ostalim ansamblom bila je odlična! Zaista su se svi pokazali kao pravi profesionalci. Koliko god smo bili umorni dok smo se pripremali, umor nismo pokazivali, nije nam ništa bilo teško. Bili smo svi pozitivni – vladala je uvek pozitivna energija.
Veliko ste interesovanje izazvali! Da li će Zona biti izvedena i u drugim gradovima Amerike?
– Da – jesmo! Za sada znam da ćemo ponovo nastupiti u Čikagu, ponude pristižu i iz drugih gradova, videćemo gde ćemo otići. Što se mene tiče rado bih proputovala kroz sve gradove Amerike u kojima ima naše publike, u kojima smo dobro došli.
Kako kontrolišeš smirenost na sceni, održavaš fokus, da li postoji neki lični trik?
– Ne razmišljam o tome kada sam na sceni, ne razmišljam o tome da glumim. Uživim se u ulogu, kada počne predstava Smiljana više ne postoji! Ne koristim nikakav trik, prosto znam da sam neko drugi dok igram i to traje dok se predstava ne završi!
Da li je gluma profesija ili bi je okarakterisala kao stil života?
– Sa jedne strane je profesija a sa druge stil života! Ko glumu posmatra “hladno” samo kao način da postigne uspeh a u srcu ne oseća ljubav nisam sigurna da će imati rezultate. Mislim da je najvažnije da čovek radi ono što voli i onda su rezultati neizostavni!
Da li si morala nečeg da se odrekneš da bi došla u Ameriku? Planiraš li ovde i da ostaneš?
– Nisam morala ničeg da se odreknem, jer sve od čega sam otišla nosim u srcu. Nedostaje mi mnogo toga, porodica najviše, društvo, izlasci, okruženje… Pošto uvek slušam svoje srce, znam da ću često ići kući, tako ću ispuniti sve što mi nedostaje!
Da li se tvoji životni snovi ostvaruju? Hoćeš li nastaviti da glumiš u Americi?
– Skoro sam razmišljala o tome. Moj život je kao neka “dobra igrica.” Sve što sam zamislila polako se odvija, ostvaruje! Uvek sam bila zahvalna svemu sto imam, što sam postigla! Zato verujem život i Bog šalju mi sve više i više! Moji snovi su počeli da se ostvaruju, nastaviću da glumim, ostvariću snove do kraja, znam to!
Koji je tvoj omiljen glumački žanr?
– Nemam omiljen žanr, važno mi je da dobijem dobru ulogu, svi mi žanrovi odgovaraju.
Da li bi volela da vidiš Australiju? Da li bi tamo glumila?
– Naravno, sama pomisao na to mi je uzbudljiva i očaravajuća!
Poznato je da glumci na fakultetima rade i po 12 sati, što je svakako naporno. Da li je taj period ulaganja u sebe, druženje, vežbanje, sazrevanje, isčekivanje rezultata – najlepši za glumce?
– Jeste, studiranje glume zahteva mnogo truda i vremena, mnogo rada, energije, lep je to period života, čaroban! Najlepši deo mog školovanja ako gledamo od osnovne škole do kraja studija! Imam utisak da je najlepši deo života za glumce kada dobiju ulogu, kada shvate da njihov trud nije bio uzaludan. Kad su srećni što su to što jesu!
Hvala Smiljana na razgovoru. Imaš li za kraj neku poruku za naše čitaoce?
– Naravno! Najsrdačnije pozdravljam vaše čitaoce uz poruku: Da sam slušala druge nikad ne bih bila ovde gde jesam! Dok se pitate da li da uradite nešto ili ne, uradite to! Ako pogrešite znaćete da je bila greška. Ako ne uradite nikada nećete znati! Ponekad samo jedan korak vas deli da promenite život! Napravite korak, uvek! Živite!
Slavica MOMAKOVIĆ
