Bato Kurtović je rođen 25.08 1978 u Tutinu, gradu koji je podario svetu veoma uspešne i cenjene stručnjake na svim poljima. On je jedan od traženijih stručnjaka na našim prostorima, kada su arhitektura, urbanizacija i projektovanje u pitanju. Diplomirani je inženjer arhitekture, koji je po završetku studija bio prepoznatljiv po njegovim ambicijama, kreativnosti i stručnosti. Sa velikim ambicijama i odgovornošću prihvatio je prve radne obaveze, koje su bile i te kako odgovorne za jednog mladog stručnjaka, ali on je vrlo brzo opravdao poverenje i zasluženo dobio radno mesto u vladi Republike Srbije gde je unapređen za šefa Odseka za usklađivanje rada ministarstva i posebnih organizacija u oblasti vanrednih situacija. Član je inženjerske komore Srbije, član je planinarskog društva “Pogled” Tutin, saradnik na projektima NVO, osnivač Saveza studenata u Tutinu.
Odlično poznaje rad Auto CAD i Archi CAD aplikacija, te samog rada na računaru. Godine 2005/06. kompanija Dallas Tutin, rukovodilac Dizajn centra, projekti enterijera i izvedenog stanja objekata: Robna kuća Dallas u Podgorici, poslovno prodajni centar Dallas u Novom Sadu. 2006/07/08/09/10/11. Kompanija Dallas Tutin, Tehnički direktor, projekti enterijera i izvedenog stanja objekata: Specijalna bolnica Ribarska banja, Enterijer za Košavu TV, Enterijer hotel Moskva Beograd, Enterijer za Gala centar Aerodrom Priština. Unutrašnji dizajn za hotel Džolli Travel Kopaonik. Recepcija hotel Mogren Budva. Enterijer za apartmane hotel Hostel Zemun. Enterijer upravnog dela Takovo osiguranje Kragujevac, Enterijer za RTV Pink BH Sarajevo. 2005. JP. Direkcija za urbanizam i izgradnju Tutin, saradnik na projektovanju, projekat podzemne garaže Tutin. 2012. Izložba svojih radova u Vranju, na grupnoj jubilarnoj izložbi radova profesora I asistenata IUNP, department umetnosti u Nišu. Saradnik za investicije i ulaganja stranih investitora u njegovom kraju.
Poštovanje za Vas gospodine Kurtoviću. Vaša karijera je i te kako bogata, ja sam navela samo deo svega onoga što ste do sada uradili po pitanju Vaše stručne karijere a i nešto što je van stručnog domena. Možete li nam otkriti, koje Vam je najpozitivnije iskustvo do sada kada su projektovanje i Vaša struka u pitanju?
Ja sam u samom startu moje karijere, baveći se arhitekturom kao jednom plemenitom strukom, išao matricom da sam profesionalnost u poslu, bez obzira na zadatke, stavljao na prvom mestu. Svakom svojom pozicijom koje sam imao u raznim firmama stekao sam veliko iskustvo i ostavio neki trag. Tokom mog rada u zemlji i van nje u smislu projektovanja, zaista sam doživljavao mnogo lepih iskustava. Lista takvih iskustava koje su mi davali vetar u leđa kada bi ih sada nabrajao zaista bi bila duga, ali uvek postoje neki momenti gde se može izdvojiti npr. situacija gde sam tokom 2015. i 2016. godine u Ministarstvu za vanredne situacije R. Srbije bio šef odseka gde sam radio tipske projekte za objekte koji su bili pogođeni poplavama tokom 2014. godine. To je Obrenovac, koji se suočio sa katastofalnim poplavama kao i Trgovište koje je bilo pogođeno klizištem. Taj timski rad i moja lična satisfakcija u tim momentima rada davalo je meni jedno prelepo iskustvo.
Da li današnji tredovi diktiraju životnu sredinu i urbanizaciju jednog grada?
Da! Mi na ovim prostorima imamo Bogom danu životnu sredinu i kao takvu dužni smo da je očuvamo a sve u cilju prilagođavanja normalnim ljudskim potrebama. Urbanizam jednog grada oblikovan je navikama ljudi koji žive u njemu, bar bi tako trebalo biti. Međutim, nagla ekspanzija gradnje na našim prostorima a i šire, doveli su do tendencije progresivno – agresivnog razvoja gradova. Trendovi „modernih“ objekata su gotovo u potpunosti porušili naše staru baštinu. U poslednje dve decenije dovela je do naglog porasta neformalne odnosno bespravne stambene gradnje. Problem je prisutan kako u individualnoj, tako i u kolektivnoj stambenoj izgradnji. Svi ovi faktori remete normalni dnevni tok ljudi kroz svoju životnu sredinu odnosno remeti se takvom gradnjom arhitektonsko nasleđe. Nažalost, bojim se da ćemo rušenjem svog arhitektonskog nasleđa izgubiti svoj identitet i to u bliskoj budućnosti, a narad bez arhitektonskog nasleđa kao i da nije postojao. Malo je naroda, pa čak i na Balkanu, koji se prema svome arhitektonskom nasleđu odnose sa toliko nemara. Zapravo, malo je reći nemara. Sa više ili manje otvorene mržnje ili prezira. A on ima duboke korene… S druge strane izgrađeni su objekti modernog tipa koji stvaraju jednu ili više pojedinačnih impresija kod prolaznika a kod starosedeoca ti isti objekti stvaraju gnev jer rušenjem objekata gde su oni sticali svoj identitet otišao je i deo njihove duše.
Arhitektura je umetnost. Na čemu vi zasnivate Vaš rad (stil) i po čemu je Vaš način rada, dobio na značaju i poverenju?
Kada govorimo o arhitekturi, možemo reći da je to pola umetnost, pola nauka. Najbolje je to opisao francuski arhitekta Ogist Pere, koji kaže: „Arhitektura je umitnička kreacija prostora, koja se izražava konstrukcijom, predstavlja okvir ljudskog života, jer je potpuno delo duha.“ Kako bih postavio granice i dobio poverenje, važno je da sam sa sobom razgraničim šta tolerišem, a šta ne. To znači da je potrebno da budem jasan, koncizan, da izrazim svoje potrebe, a to su sve elemnti dobre komunikacije. Razgovaram sa drugima o njihovim potrebama životnog prostora, i dok ne završim sa tim ne prelazim na drugo. Ne trudim se da budem uspešan na dva polja, prihvatim se posla projektovanja i potpuno mu se posvetim. Obično izaberem u idejnom rešenju projekta sopstveni cilj koji premašuje sva moja isčekivanja i radim na njemu sve dok ne postignem željeno. Klijenti kojih imam sa svih strana to umeju da prepoznaju jer objekte koje radim moraju biti stabilni, lepi, funkcionalni i ekonomični, sa takvim pristupom doživljavam veliko poverenje i uspeh, što mi daje polet za dalje delovanje.
Koji su Vaši najveći izazovi na profesionalnom polju sa kojima ste se sretali do sada?
Nemoguće je postići bilo kakav uspeh, naročito u sferi ’velikog’ biznisa bez profesionalaca koji, osim što poseduju neophodno teorijsko znanje, ne ustežu se od bilo kakvog posla koji data situacija nalaže. Volim i trudim se da budem okružena ljudima koji ne pate od kompleksa poslovne pozicije i položaja, već naprotiv, prilagodljivi su i spremni da učine sve neohodno da bi pobedili u nekom poslovnom izazovu. Neprekidno usavršavanje je moj najveći izazov. Uvek radim na sebi, ne dozvoljavam da me sitne stvari spreče da u nečemu postanem bolji. Čovek uči dok je živ stoga dajem sve od sebe da naučim više nego što sam i planirao. Podignem svoje standarde i premašim sve barijere koje sam postavio. U tehničkom smislu moji najveći izazovi do sada su bili učestvovanja na javnim konkursima gde sam postigao visoko rangirana mesta.
Vas životni moto bio bi koji?
Verujem u sebe i svoje snove. Nemam problem sa samopouzdanjem. Nikada sebe ne ograničavam, ako na nečemu posrnem, briljiraću u nečemu drugom. Uvek nagradim sebe za napor i uloženi trud. Budite samouvereni i pozitivni jer vas to može daleko odvesti. Ali ipak moj životni moto je: Prava svrha života jeste posvetiti ga nečemu što će nas nadživeti.
Budoćnost arkitekture? Nebo je granica, Vi ste iz jedne male sredine, iz našeg Tutina, dobar deo života proveli studirajući i radeći daleko od svog grada. Šta vas je navelo da se pokraj uspešne karijere i svih ponuda, koje su Vam se nudile, ipak vratite u Tutin i tu započnete svoju misiju sa projektima koji danas i te kako krase naš grad?
To je splet okolnosti. Često putujem sa željom usavršavanja a i poslovno. Uvek sam u svom gradu imao najveće slobode inspiracije. Moj privatni arhitektonski biro je smešten u Tutinu i u njemu zaista postižem dobre rezultate. Svakako, volim manje stresniji život i želim da budem povezana sa lokalnom kulturom, prijateljima, tradicijom i običajima, što mi pruža osećaj pripadnosti i uključenosti u zajednicu.
Imate li uzore kada je arhitektura u pitanju? I težite li ka tome da Vi budete uzor mlađim generacijama?
Uzori u arhitekturi u današnje vreme nisu isto što su nekad bili. Arhitektura je postala masovna, kompleksna, globalna i pitanje da li bi se Alto, Korbizije ili Van De Rohe snašli u današnje vreme. Okolnosti su druge, funkcija se potpuno promenila, a formu je teško obuzdati. Trenutni uzori su mi više sredine i društva koja uspevaju da u tom naletu modernizma, koznumerističke arhitekture zadrže sklad, svi razmišljaju na isti način, postoji kolektivna svest o lepom , niko ne iskače iz tog sklada i duha mesta, gde su lični porivi ispod opšteg ambijenta i arhitekture.
Da li je teško da Vašu zamisao ili projekat uskladite sa klijentima? I da li su idejna rešenja uvek prihvaćena?
Naučio sam da klijente dobro saslušam šta žele. S obzirom da je veći deo našeg stanovništva u inostranstvu a oni su većinom moji klijenti, jer žele da ulažu u svoj kraj. Oni tačno znaju šta hoće a imaju i prilike da svakodnevno posmatraju savremenu arhitekturu širom sveta, imaju istančan ukus a to se uklapa sa mojim projektovanjem pretežno modernog stila. U tom pogledu nemam nekih problema usklađenosti sa klijentima, odlično se razumemo a ja težim da u konačnici oni budu jako zadovoljni. Zadovoljan klijent je moj najveći uspeh.
Koja nagrada koju ste dobili do sada Vam znači baš puno?
Imam dosta zahvalnica, plaketa, priznanja… Najveća nagrada je na izložbi u Nišu 2013. godine, gde sam kao tadašnji asistent na Departmanu za umetnost u Nišu na predmetima crtanje i kompjuterska obrada enterijera dobio prvo mesto na pomenutoj izložbi.
Kada je projekcija u pitanju, šta najviše volite da projektujete?
Individualno stambene porodične objekte.
Vaša struka je tehničko-umetnička. Koliko je često umetnost prisutna u Vašem radu? Danas su različitosti neverovatne kada je urbanizam u pitanju, gde Vi kao stručnjak, povlačite granicu između dobrog ukusa i kiča?
Život nam je postao kič u ovakvim političkim strukturama koje su duže vreme na ovim prostorima zastupljene. Materijalno je iznad duhovnog odnosno, kič je iznad istančanog. Ali trudim se da u svojim projektima izbegnem tu liniju prelamanja, pa tako kada se meni svidi idejno rešenje kao projektanta u 90% slučajeva posao je završen i klijenti su zadovoljni. U urbanizmu ne bi smelo da bude kiča ali nažalost sve se izmešalo pa svedočimo da pojedina bahata struktura investitora kada bi plaćali porez na kič bili bi jako bogata sredina.
Potencijal prirodnih lepota u našem gradu je ogroman, da li Vi, kao stručno lice, imate neku zamisao da se u našem gradu spoji ta prirodna lepota i urbanizacija, kako bi naš kraj dobio ono što odavno zaslužuje?
Naravno da da. Zaista imamo prelepih predela i arhitektonskih znamenitosti u našem kraju. Potrebno je jedan studiozan pristup rešavanju urbanističkog kolapsa koji trenutno vlada. Ja imam projekat gradskog parka, izletišta, kulturnog centra koje sam odradio i imao zamisao gde će on biti, ali nažalost taj deo grada je sada opasan nekakvim višespratnim objektima i za tu zamisao tražim drugi lokalitet. Nadam se da će se to u bliskoj budućnosti i realizovati.
Gde vidite sebe za desetak godina u struci?
Neki od ciljeva koje sam sebi postavio u narednih nekoliko godina uključuju vođenje tima i sticanje novih veština upravljanja projektima u okviru pozicije na kojoj sam. Uzbuđen sam zbog mogućnosti koje će mi ovaj posao pružiti, jer verujem da će one podržati moje dugoročne ciljeve u karijeri i omogućiti mi da rastem u ovoj prelepoj struci.
Portal “Svet Australia“ Vam se zahvaljuje na vremenu i druženju sa našim pratiocima i želimo Vam puno uspeha na poslovnom polju i u životu. Za kraj ovog prijatnog druženja, koja bi Vaša poruka bila ka svima nama, jer stručnjak poput Vas, sigurno može pomoći savetom a to će najverovatnije nekome dobro doći?
Ni ambicija, ni hrabrost, ni liderstvo neće nigde ukoliko niste fokusirani. I tu vam nikakva intuicija neće pomoći. Možete znati sve o svemu na svetu i još duplo više, ali ako ne ustanete iz kreveta, ne napravite plan i krenete da ga fokusirano i dosledno sledite, sve će ostati samo još jedan nedosanjani san. To jest, ispašćete kukavica. Da ne kažemo nešto gore. Dobar plan ka cilju dozvoljava izmene, ali ne dozvoljava lenjost, zabušavanje i inerciju. Dakle, fokusiraj se na uspeh, predaj mu se. Hvala i Vama na pozivu za razgovor. Bila mi je čast. Živeli, Pozdrav za vaš Portal i srdačan pozdrav za sve sve naše zemljake širom sveta!
Slađana BOJOVIĆ
