Nošena lepotom povoda razgovarala sam sa čuvenim umetnikom Bojanom Mikulićem magistrom vajarstva (akademskim slikarom) koji svoja umetnička dela stvara nadahnuto sa maksimalnim izrazom stvaralačke umetničke snage i umeća, koji publici donosi uvek nešto novo i drugačije, nešto što dolazi sa Balkana, a potpuno odgovara svetskim tendencijama, baš kao spomenik Nikole Tesle koji je tema ovog razgovora, za koji verujem da će posmatrače ostaviti bez daha i naše čitaoce oduševiti!
Bojan Mikulić je rođen u Novom Sadu 06.10.1980. godine. Studije slikarstva završio je na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banja Luci, a magisarski iz vajarstva (kiparstva) u Sarajevu. U težnji za bliskošću prikazivanja stvarnosti sledi pravac realizama i apstraktne umetnosti. Javnosti je poznat kao vrhunski autor Teslinih bista, spomenika, reljefa, kipova, medalja, ordenja itd, posebno skulptura istoriijskih ličnosti iz nauke i kulture, gde pokazuje svoju maestralnost, prefinjenost, specifičnost i svoj impresivni pristup u izuzetnoj vernoj obradi ličnosti skulpturnog karaktera.
Održao je brojne samostalne i kolektivne izložbe u BiH, Srbiji i SAD. Njegove izuzetne skulpture postavljene su trajno na javnim lokacijama u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Turskoj i SAD. Veliku pažnju imaju Bojanova dela bista Nikole Tesle koja je postavljena u hotelu Njujorker u Njujorku, kao i skulptura srpskog Patrijarha koja se nalazi na Palama u Sarajevu i mnoge druge. Nosilac je brojnih nagrada i priznanja. Poznat kao dobar čovek i veliki umetnik sa mnogo vrlina, skroman, tih, srdačan, radi i živi mirno i srećno sa suprugom i četvoro dece u Banjaluci!
Uradili ste fascinantan, zadivljujući spomenik Nikole Tesle koji nema sličnosti ni sa jednim u svetu. Njegovo postavljanje očekuje se u septembru u Gradišci (Republika Srpska) u centru grada, tačnije u parku koji će od tog događaja nositi ime Nikole Tesle. Recite nam koje su njegove specifičnosti, da li ste po nečijoj ideji (narudžbini) radili spomenik?
Prvo želim da pozdravim Vaše čitaoce. Što se tiče figure Tesle koja treba biti postavljena u Gradišci, sama bronzana skulptura ne nosi neku posebnost ali učestvuje u jednom kinetičkom spektaklu. Naime posmatrači ċe moći na svaki pun sat da vide i čuju munju koja sa teslinog kalema udara u Teslin štap koji drži u ruci.
Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije je zaslužan za ovu ideju a ja sa timom inžinjera sprovodim u delo.
Često radite lik Nikole Tesle, koji odnos imate prema njegovoj ličnosti i delu?
Teslin lik sam apsolvirao, od reljefa, bista, većih skulptura pa do svedenosti i razgradnje forme, ali je uvek prepoznatljiv.
Kako ste došli do stila koji je zadivljujući u vajarskom izražavanju?
U određenim momentima, da, imam svoj stil ali pošto konstantno radim i promene su konstantne. Proces nije statičan i sam iznedri nova dejstva i kombinacije, kako oblika tako i materijalizacije.
Posebno me zanima kako postižete da udahnete život u svoje skulpture, tako deluju verno, samo što ne progovore?
Jedan segment koji karakteriše moj rad jeste bavljenje likovima koje uspevam da dovedem do realističnog prikaza kako spolja tako i emotivno. Mnogo radim likove ljudi što poznatih što nepoznatih i uspevam da udjem u njihov karakter.
Kakvu saradnju imate sa gospodinom Nikolom Lončarem i Teslinom naučnom fondacijom? Koliko ste projekata radili za njih?
Saradnja sa gospodinom Nikolom Lončarem i Teslinom naučnom fondacijom počela je pre 13 god. i od tada ide uzlaznom putanjom. U pitanju su na stotine radova. Tendencija je da će tako i nastaviti.
Uživate veliki ugled u Americi kao i Teslinoj naučnoj fondaciji čiji ste doživotni počasni član odbora. Mnogi Vas nazivaju umetničkim genijem, da li Vam imponuju takvi komplimenti?
Što se tiče genijalnosti najradije o tome ne bih pričao jer je nerealno. Uvek postoji neko ko je bolji. Inače imam dozu rezerve prema eksponiranju, čak šta više ne prija mi i dosta je stresno izlagati se u javnosti. Moj habitat je moja porodica i atelje. Imam četvoro dece i gledam da im posvetim što više vremena, volim da se bavim njima i tu su moji najplodniji rezultati. Kada nisam sa njima u ateljeu sam i tu išto imam osećaj da sam baš na mestu gde trebam biti. Rad mi daje zadovoljstvo i to me vodi dalje, tako da ne osetim vreme koje prolazi pa često i jutro osvane dok vajam.
Hoćete li u dogledno vreme imati izložbu i gde?
Izložbe ređe pravim jer skulpture nakon odlivanja uglavnom idu na svoje odredište, mesto gde će biti trajno postavljene.
Na kojim projektima trenutno radite?
Upravo radim na većim projektima za moj grad, Banja Luku. Stojeća figura Kulina Bana od 4.8m.
Kao i Tvrtka l Kotromanića, kao konjanika 5.m.
Da li se u porodici još neko bavi umetnošću?
Supruga je slikar tako da sam okružen profesijom sa svih strana.
Pripadate li onim umetnicima koji vole da prave planove, ako ih ima kako trenutno izgledaju?
Planove ne volim da pravim. Iskustvo mi je pokazalo da koliko god planova napravim neće se desiti ni jedan od tih već neki deseti. Pustim situacijama da se razvijaju i tako je zabavnije.
Hvala poštovani Bojane na razgovoru, za kraj šta biste poručili našim čitaocima?
Zahvaljujem se vašim čitaocima i želim im sve najbolje!
Za kraj intervjua dobili smo na naš zahtev izjavu cenjenog gospodina Nikole Lončara predsednika i osnivača Tesline naučne fondacije iz Filadelfije (USA) povodom uspešne saradnje sa sjajnim umetnikom Bojanom Mikulićem.
Bojan i ja smo se prvi put upoznali pre 13 godina kada je za našu katedralu Svetog Save na Manhattan-u u Njujorku napravio Teslinu bistu.Tada nismo bili u mogućnosti da je izlijemo jer je to u Americi bilo izuzetno skupo. Sa teškim srcem smo to morali da prihvatimo, srećom Bojan je sa velikim razumevanjem prihvatio situaciju. Kasnije sam ponovo stupio u kontakt sa Bojanom i zamolio ga da napravi Teslinu bistu što je on i učinio. Ovoga puta smo imali više sreće jer nam je livnica iz Beograda – Jeremići tim poonudila prihvatljivu cenu. Kada smo postavili prvu Teslinu bistu na Franklin institutu sve je nekako postalo lakše. Sledeći projekat je bio reljef u duhu Tesle od kojeg smo napravili medalje, ordenje, velike medalje plakete, koje dodeljujemo za najbolji rad za promociju Nikole Tesle i Teslinog nasleđa pojedincima i institucijama. Sledeći projekat bio je Tesla spomenik veličine preko 2 metra, koji tek sada postavljamo u Republici Srpskoj u Gradišci. Taj projekat je možda i najinteresantniji, jer je u kombinaciji sa velikim Teslinim transformatorom i proizvodi munje. Postavili smo do sada 32 Tesline biste širom sveta.
Pored Bojanovog vanserijskog talenta, još više nam se svideo njegov izuzetan karakter. Plemenitost i dobrota koju poseduje je zadivljujuća, to je dar od Boga, malo je danas na ovom svetu takvih umetnika i ljudi. Kada sarađujemo Bojan je vrlo fokusiran na ono što se od njega traži, i to obradi visoko profesionalno, umetnički na najbolji mogući način, uvek se dogovarajući oko detalja. Tako su dva vrhunska projekta koje smo realizovali “U slozi je spas”, koji smo poklonili Fondaciji koju vodi dr Obrad Subotić – Madić fondacija, i “U znanju je spas”, koji smo uradili u tri komada. Jedan smo poklonili Naučnom centru u Beogradu, drugi Matici srpskoj, a treći Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Za 200. godišnjicu Srba u Americi, proslavu koja je bila u Filadelfiji 2014. godine, Bojan je izradio reljef Đorđa Šagića, prvog Srbina koji je otišao u SAD. Izlili smo ga u 7 komada i poklonili porodicama Šagića, Upravi za dijasporu, i Srpskoj kulturnoj baštini u Klivlendu.
Bilo je posebno interesantno kada su zabranili Đokoviću ulazak u SAD. Na društvenim mrežama sam šaljivo napisao “Ne brinite, dovodim Đokovića u Ameriku”. Narod se oduševio, mnogi su me kontaktirali i pružili podršku. Bilo je teško objasniti da je to bila šala, a 11. septembar je bio blizu. Kontaktirao sam Bojana i zamolio ga da sve zauzda i hitno radimo na tom projektu, te da nađe livnicu koja to može uraditi brzo. Sve je bilo u zadnjem momentu, ali uspeli smo. U jednom koraku uneli smo Đokovića i postavili i otkrili njegovu bistu baš 11. septembra.
Bojanovi projekti koštaju mnogo, i naša mala, ali jaka organizacija nije u stanju da finansira vrhunska njegova dela. To je jedini problem koji vidim, ali vjerujem da će se i to srediti. Ovom prilikom mu se zahvaljujem javno u ime TNF i moje lično ime za veliku pomoć koju nam pruža za sve radove koje nam nije naplatio.
Saradnja sa mnogo umetnika je ključna, jer je promocija Nikole Tesle i teslinog nasleđa najprihvatljivija kroz umetnost i lepotu. Uvek nam je parola “Lepim skloniti sve što nije lepo, dobrim skloniti sve što nije dobro”, što je i Bojanovo i pravilo svih umetnika s kojima sarađujemo. Ponovo, naše najvažnije pravilo je da sarađujemo isključivo sa osobama visokog morala. Naš Bojan je ponos Teslinog naroda.
Slavica MOMAKOVIĆ
