PREDSEDNICA: POLAZAK NA EKSKURZIJU

14

POLAZAK NA EKSKURZIJU

Ujutru je na put stigao poslednji sa sendvičem u ruci. Zdrav život, zdrav duh , zdrava hrana. Jovanka ga je dočekala rezervisana. Ali ga je ipak pitala gde hoće da sednu.

• Sedi bre, gde god hoćeš. Doći ću – odbrusio joj je.

Otišla je poslušno kao đačić ne želeći da daje materijal kolegama koje su bile u pirlici da čuju njihov hladan razgovor.

Jovanka je mimo svih svojih želja i nadanja sela sama budući da samo njih dvoje još nisu seli na svoje mesto. Dva autobusa putovala su u Grčku,  đaci su bili nestrpljivi da se krene što pre, napolju je uveliko padao mrak. Svetla u autobusu su se pogasila i Jovanka ne mogavši da se iskontroliše okrete se ka Draganu gledajući ga sa puno nežnosti. Želela ga je više nego išta. Pruži ruku ka njemu i lagano ga dodirnu po ruci. Gledali su se netremice nekoliko trenutaka i ona opazi kada on besno stisnu usne. Nije znala šta mu to znači, ali nije ni bilo bitno. Poželela je da ga poljubi, a videla je da želi i on…ali nije bilo moguće. Prvi put je požalila što za njih niko ne zna.

U Draganovoj glavi je bilo samo jedno. Šta ako negde postoji neka druga, koja je prava za njega? Šta ako ova Jovanka, izvajanog tela i drage duše jednostavno nije ta…I šta će ako bude morao da se ženi. Onda obično dođu i deca, seks se proredi…I sve ode dovraga. Kuliraće je šta drugo, bolje da se sama odljubi na vreme. Uostalom, nema on još godina da bi morao da se ženi…Može još on da bude u sedlu. Šta se zalepio za Jovanku kao da je svadba sutra! Ubedivši sebe da ne mora da bude lojalan ovoj ljubavi, obezvredivši je na samom startu, Dragan je razmišljao o svim onim devojkama koje ga jure, koje su ga jurile i koje još nije stigao. Šta sad Jovanka? S njom je ionako počelo vezivanje, a kome to treba. Čim ona sad postavlja uslove, kako li će biti ako se osili, ma on to neće trpeti! Uostalom, šta bi ortaci rekli kada bi videli kako ga jedna žena postavlja na mesto? I kome uopšte treba dominantna žena…

Put do Grčke se odužio, granica jedna, granica druga… Negde pred zoru su stigli u Solun. Jovanka je začuđujuće u odnosu na sve ostale žene bila sveža, naspavana i odmorna. Dragan je zadirkivao kako je sto posto nečim poprskala lice, čim su svi ko stara hartija, sivi i zgužvani, a jedino ona nije. Bilo joj je simpatično. Počeo je da razmišlja da li neko vidi kako se gledaju, da li je nekome jasno da između njih ima još nešto sem kolegijalnosti. I to ga onespokoji. Bože moj što su sedeli zajedno ne znači ništa, ali njemu se nešto govorilo da je sada šansa da Jovanki stavi do znanja da on još nije  vezan za nju toliko da je njeno vlasništvo.

Koleginica, profesorka geografije, bila je debeljušna sosa. Očuvana i okrugla sa svojih 39 godina plus. Gledao je kao mače muškatlu. Delovala je idealna za usputnu upotrebu. Par njenih pogleda dok su slušali vodiča ispred Bele kule u Solunu, Draganu je dalo šlagvort da može da se upusti u priču.

• Kako to da se ja nisam s tobom družio, Svetlana?
• O, pa kolega ne znam. Nisu nam se putevi ukrštali. Uostalom geografija i fizičko…– zagonetno mu se nasmeja okrugla koleginica a on spazi duboke bore. Jeste očuvana, ali bore su tu.
• Koliko ja znam ljudi na svim meridijanima imaju fizičku kulturu tako da ako tražimo dodirnu tačku…našli smo je…
• Sviđa mi se kolega kako ta tačka zvuči… – cerekala se Svetlana.

Jovanka ovo nije mogla da vidi ovu konverzaciju budući da je sa koleginicom, profesorkom istorije savladavala đake kojima je Zara bila daleko interesantnija od Bele kule. U  jednom trenutku se slučajno okrete i brada joj zaigra kada vide njenog Dragana kako rukom dodiruje Svetlanu preko leđa. To je bio prisan dodir, nema greške.

Samo se zaledi. Sreća pa su joj na očima bile naočare i niko nije mogao da vidi grč koji se širio njenim licem. Dok je smirivala pomahnitale učenice i davala im savete kako da se ponašaju u šoping turi, pogled joj je leteo prema dvoje ljudi, prema njenom momku i koleginici koji su vrlo brzo prelazili na ti..

Grupa se kretala prema luci gde se obično prave divne slike gde svi turisti idu da vide Belu kulu a onda potom na ručak i na sladoled…Svetlana je pozirala zavodljivo, gledala je Dragana puna želje, razrogačenih očiju kakve obično žene imaju kada nedvosmisleno govore da su raspoložene za sve… a vrhunac je bio kada su oboje prigrljeni stali da  urade selfi…Jovanka je mislila da će se srušiti kada joj priđe istoričarka Marina.

• Draga, preživećemo mi i ovu ekskurziju, veruj mi, meni je ovo peta. Naporno jeste, dug je put, deca su pod hormonima, ali bože moj…s decom je uvek tako. Večeras idemo svi zajedno u provod u tavernu pa ćemo da danemo dušom.
• Joj, jedva čekam ako mi veruješ da se smestimo u hotel..Jesmo ti i ja zajedno na kraju u sobi?
• Jesmo, super će nam biti, samo smeštaj je vrlo…studentski. Znaš da grčki hoteli zvezdice shvataju vrlo jednsotavno. Na ovo se obe grohotom nasmejaše…I krenuše u pravcu luke, da se slikaju…Jovanki je već bilo jasno da od obelodanjivanja veze nema ništa i gorko je požalila što je direktoru škole rekla da je bolje da ide Dragan, nego kolega koji predaje fiziku. Gorko je žalila zbog svake lepe reči koju je dala u odsudnom trenutku. I zbog čega je novajlija iz fizičkog završio u Grčkoj, umesto da baca medicinku u Beogradu. Dovela je svog momka da flertuje na njene oči sa drugom devojkom. Koja sirota upade u priču ni kriva ni dužna.

Sve vreme dok ih je gledala kako očijukaju, Jovanka nije mogla sebi da oprosti što ga nije oterala kud mu je mesto još kad je rekao da ne zna gde će i pored koga da sedi. Muškarac koji želi neku ženu za sebe pokazaće to u svakoj prilici. Bez obzira da li mu je devojka ili žena.

Internet nije imala, nije mogla da piše Stevki kako se njen ljubavnik-dečko-momak ponaša na njene oči. Ali uzdala se da će moći vrlo brzo da sedne u neki restoran i da uđe na Viber ili Whats up.

Šetnja uz more kojom prilikom su tražili restoran u kom će jesti profesorski kadar, za Jovanku je trajala beskonačno. Dragan je očito uživao u svakom trenutku! Svetlana mu se okretala, smešila, pozirali su jedno drugom, u jednom trenutku vide da je skinuo svoju košulju i da se onako go do pojasa fotka diči dvema tetovažama na leđima. Istim onim tetovažama koje je ona dodirivala toliko puta dok je ležala sklupčana uz njega posle strasnih  noći u njegovom stanu na Zvezdari.

Konačno sedoše u restoran i Jovanka se naivno ponada da će njen ljubavnik-dečko-momak da se udostoji da sa njom sedne makar. Međutim, on je seo sa Svetlanom i još dvoje kolega. Kada je došla iz toaleta Jovanka shvati da za nju mesta nema! Ali u bukvalnom smislu reči. Njeno mesto je bilo – zauzeto.

Ali čekalo ju je jedno drugo. Pored direktora, Marine i još par dragih ljudi.

Svi su poručivali, samo je Jovanki bilo muka…jer je hvatala whats up, viber bilo šta da čuje Stevku…Da počne da urla nekome naglas! Da jaukne, umesto što joj se duša cepa, a oči od besa gore. A ona se smeje…i glumi da joj grčko sunce prija!

U neko doba shvati da wi-fi najbolji domet ima u hodniku niz stepenice prema toaletu…Izvini se svima za stolom i siđe tobož da se na Viber javi svojima. Svi su naravno poverovali. Stevku je bogu hvala, dobila iz prve!

• Mila moja Stevkice – počela je da se guši u suzama – ovo je strašno!
• Šta ti se desilo?! Ništa ne razumem…što plačeš, čoveče? Čekaj bre…Ej, jel sve u redu? Šta se dogodilo?
• Nije u redu. Ništa nije u redu! Nismo još ni zanoćili čestito na tlu Grčke, on već flertuje sa Svetlanom …ma to je ona okrugla geografičarka, da, slobodna je…Ženo, ne verujem šta mi se dešava..Selfiraju se zajedno, a meni se grč zaledio na licu…Eno sad i jedu zajedno…Sela mi je krava, na mesto! Zauzela je moje mesto! …Ma kuliram šta ću, jel imam izbora? ..Ma rekla sam da se javljam mojima. Pa kako da ne plačem, bre…I kako majke ti da se smirim…Ma ja sve vreme glumim da se zabavljam…Joj, ja sam mu sredila mentolu da pođe, znaš kad bi ga zvao direktor ..Šta da radim? Da flertujem i ja? Znaš kako mi je do flerta…I do seksa i do flerta …jebalo majku! Ali hoću ništa ne brini! Moram… Moram da idem gubi mi se ovaj signal jebem li mu mater da mu jebem mater i njemu danas…

U povratku do restrorana, Jovanka svrati do WC-a zapravo da se umije i popravi šminku. Sreća pa je bar umela tragove suza da prebriše i da uz najlepši ružičasti karmin zadeluje sveže.

Vratila se sa za sto sa najširim osmehom i poslušala Stevku. Zgodan vodič, Mihailo mogao bi da posluži kao materijal za flert. Tu je taman Draganovih godina, a i uhvatila je par oduševljenih pogleda dok je jurila učenice da ih sve skupi na jedno mesto.

Prvi put je pomislila kako je Stevki, kako je na kraju i Cici, pevačici o kojoj joj je Stevka pričala jednom prilikom.

Kako je uopšte poznatima. Koji moraju da glume pred svetom da im cvetaju ruže. Koliko je ta slava ustvari zajebana stvar, Jovanka je sada po prvi put shvatala dok je pred direktorom koji je uvažava i kolegama koji je vole glumila cirkus Medrano. U kom ni najjača emotivna akrobacija nije strašna, jer se na licu ne vidi ništa. Pravila se da uživa koji u grčkom suncu, u divnom restoranu u hrani koju ne oseća, u flertu koji je ne zanima, u osmehu koji nije njen…Stevka i njene slike iz šarenih magazina u kojima pozira sa decom sve vreme su joj bile pred očima. Stevka, njena koja je propatila kao žuti mrav da održi Mileta i decu i kuću i karijeru na jednom mestu i da se zove uspešna žena. I veliki politički faktor. A da joj za sve te godine i svu golgotu koju je prošla niko ne sazna da kako je njenoj duši. I koliko glume svaka sreća zahteva. Pogotovo ako se sreća slika na naslovnoj strani.

Došlo joj je da grca svaki put kada bi  pogledala u pravcu Svetlane i Dragana. Nije verovala šta joj se dešava. Oni su se kikotali i gledali slike iz telefona, a Joka je sve vreme mislila kako je dospela u ovako glupu situaciju. Nenormalno glupu situaciju.  Bila je odlična student, uzorno dete, greške nije pravila. A onda je srela čoveka kome je na čelu pisalo „greška“ a ona, Srpkinja, kako su je đaci zvali…bila je nepismena da pročita. Slepa od strasti i projekcije koju je napravila u svojoj glavi.

Ručka se i ne seća, seća se samo svog raskeženog navežbanog osmeha i Stevkinih reči „flertuj i ti“. Opkolila je sirotog Mihaila, preplanulog i sa par sedih u kosi, šalila se i družila. Dragan je to uspeo da vidi pa dok su čekali autobus na Aristotelovom trgu da dođe po njih da nastave dalje putovanje, prišao u neverici gledajući je iznenađeno. Ona ga nije primećivala ali joj je jako imponovao njegov zaprepašćen pogled, koji je jasno govorio da je ona ta koja radi nešto loše. U neko doba progovoriše kada niko nije mogao da ih  čuje. Jovanka poče prva.

• Volela bih da barem za večerom sedimo zajedno, znaš, kad već nismo zajedno u sobi.
• Slušaj, već smo mnogo zajedno, smeta mi to, znaš…ne prija mi.
• Šta ti ne prija? – zapanjeno ga upita Jovanka sve vreme gledajući da li neko može u gužvi da ih čuje.
• Pa to suviše smo zajedno, sve vreme smo zajedno, ne odvajamo se…Ne želim..
• Ne želiš ovde, danas ili ne želiš uopšte? – pogleda ga prodorno Jovanka svojim krupnim bademastim očima.

Nije verovala svojim ušima šta sluša od čoveka kome je ležala na ramenu posle dva sata strasti i s kojim se samo tri dana pre jebenog puta za Grčku držala za ruke. S kojim se na vratima ujutru jedva rastala i koji joj je na pitanje „voliš li me“ odgovarao sa „da“. Kako je mrzela sebe i svoju lošu procenu! Kako je mrzela i Grčku i ceo svet i njega i sebe!

U tom naiđe autobus i ona osta uskraćena za odgovor. Da li je ovo kraj ili šta kog đavola…nije umela sebi da odgovori, jer se plašila onoga što joj je zdrav razum poručivao.

Sedeli su kao dva stranca jedno do drugog. Jovanka je kiptela od besa, želeći da iskoči iz kože, da mu jebe mater, ali kolege…njena reputacija divnog kolege i odličnog pedagoga bi bila poljuljana, a da išta kaže njemu,…Draganu, slepcu, kretenu…nije mogla. Držala se damski i trudila se da se pravi da ništa nije bilo. A bilo je sve. Sve što ne treba.

Stevka joj nije izbijala iz glave i njene reči od pre par godina …“Znaš moja Joko, kad postaneš poznat, sve ono za šta si se borio uglavnom ti se obija o glavu. Izgubiš pravo da se ponašaš kako ti želiš, već držiš renome, reputaciju, održavaš sliku koju ljudi žele da vide…Dešava mi se da me Mile jede danima i da ne govorimo, da deca noću ne spavaju, a dođe mi novinarka na intervju i pita me u čemu je ključ uspešnog braka…a ja onda razvezem sve što umem i znam na zadatu temu, a da zvuči kako treba…Umesto da kažem lepo jasno i glasno, tajna je u tome da ne ubiješ muža kad počne da ti sere što nikad nisi kući!“

To Jovanka nije kapirala do sada. Koliko je teško da glumiš da se zabavljaš po grčkom primorju, da si radoznao da saznaš sve o grčkoj istoriji, a da ti u grudima otkucava bomba sačinjena od besa i nelagode.

15

AGIA TRIADA

Smeštaj je bio u hotelu sa četiri zvezdice. Nedaleko od Soluna, u mestu Agia Trijada, tik uz samu obalu. Sobe prostrane,  čiste, sve je bilo kako treba i dolikuje za jedan dobar seks. Samo što je Joka bila u sobi sa Marinom. Marina je bila divna devojka, ali njoj se tražio Dragan. Što je uprkos svemu što je uradio bilo neobično. Da ga u isto vreme mrzi i da bi ga rastrgla kao mače kokošku…i da ga želi jednako kao i pre dve noći.

Marina je otišla da se tušira a Jovanka iskoristi priliku da se opet čuje sa Stevkom. U međuvremenu se oglasio i Srđan, sa porukom „Teraj to u pizdu materinu. Ti ga odvela da budete zajedno, a on sve izjebao. To je pička. To nije muškarac.“  Šta ti je čovek novinar. U pet slova objasni sve.

Jovanka nije bila sigurna koliko je Marina primetila šta se realno zbiva sve vreme te se upusti u priču izokola kako to samo žene umeju.

• E, super je što smo se konačno smestile…Mislila sam da nikada u hotel stići nećemo. Nije mi u neko doba bilo ni do slikanja ni do bilo čega više, samo da uđem pod tuš…
• Verujem ti, upoznavanje istorije u neko doba poprimi razmere, a i lepo je što se svi družimo što smo zajedno, sad, neki se vole, neki se ne vole, ali kad smo na istom mestu nemaš kud…
• Ma šta ko ima da se voli aman ili ne voli? Meni je hit što se profesori nekada ponašaju kao deca. A mi zapravo čuvamo i usmeravamo decu…Mnogo su mi simpatični Dragan i Svetlana, znaš, potpuno su mi u novom svetlu, ne znam da su ovoliko opušteni…Svetlanu znam površno, a sa Draganom sam pila kafu u zbornici par puta… – poče nevešto Joka.
• Ma Dragan je namiguša muška prava. Ovako je fin i simpatičan, ali ne znam koliko mu idu socijalne veštine…iskreno, mene je jednom trebalo da zove na sastanak veća i sav je nešto bio čudan mogu ti reći…
• Kako čudan?
• Pa ono kao da ne ume bre, da komunira sa svetom…Sladak je i simpatičan, zgodan ali brate nekako nije komunikativan…
• Ne znam pravo da ti kažem, nisam se udubljivala… – izgovarala je Jovanka nezainteresovano, diveći se sama sebi koliko je u stanju da bude folirant. Ali okolnosti su takve da mora.

A koliko je Dragan razvio socijalne veštine Jovanki je bilo jasno čim su sišli na večeru, kada je seo tik do Svetlane potpuno ignorišući Jovankinu molbu da sede zajedno makar za obrocima.

Sem što je glumila da se zabavlja i što je celo veče igrala sirtaki sa Mihailom i bila zvezda večeri, Jovanka je bila kao struna napeta. Popila je jedan, pa drugi, pa treći uzo, ali ko za baksuz ništa je nije hvatalo. Kao da je prokleti bes treznio. Ona je plesala sa Mihailom, on je držao oko struka, kada su numere prešle na Toma Džonsa… U neko doba kada je rešila da ide u sobu shvati da Dragana i Svetlane nema. Ušla je u lift i pogledala se u ogledalo koje je na njenom licu ovoga puta beležilo svaki trenutak tuge. U očima je jasno videla da ništa nije kako je mislila da će biti. To je razdiralo, ali se polako i navikavala. Shvatila je da će do kraja ekskurzije glumiti i prihvatila je svoju kaznu. Kaznu što je poverovala da Dragan može da bude normalan. Sve što joj je smetalo u njihovom odnosu na najgori mogući način sada je došlo na naplatu. Smirivala je sebe mislima da se pokazao u punoj lepoti…Uostalom, šta još može da je iznenadi…

Vrata lifta se otvoriše, Jovanka izađe i pogled joj mahinalno pade na kraj hodnika, jer su se dvoje kikotali. Kada je bolje pogledala, videla je Dragana kako Svetlani pomaže da otključa vrata. Oboje su bili pripiti, smejali su se glasno, nesvesni gde su, a on joj u jednom trenutku zagradi prolaz rukama i poče da joj nešto sapuće na uvo..Znala je šta joj šapuće, sve je znala! Samo što nije bila tamo! ..A onda pade i poljubac!

Jovanka je u šoku netremice stajala na sred hodnika i gledala kako Dragan, njen Dragan ljubi drugu! Brada joj zadrhta i ona shvati da joj suze same idu niz obraze, da padaju po grudima i da nemaju nameru da stanu. Osvrnu se oko sebe i shvati da su im sobe zapravo blizu. I da ako padne seks da će to i čuti…Udahnu duboko samo i pomisli da li je moguće. Da li je moguće da će ovo da doživi…

Najnormalnije priđe svojoj sobi, otključa vrata i uđe. Golupčići je nisu ni čuli ni videli obuzeti sobom. Mogla je i slona da pronese kroz hodnik. Pripiti i zagrejani ne bi primetili.

Sede na krevet i poče da moli Boga da je sve ovo san i da će se probuditi. Ali svesna je da nije. Samo da ne dođe Marina, samo da ne dođe još…da može bar da se isplače ko čovek…Da niko ne vidi kako je izigrana, da niko ne oseti kako joj je teško, da joj niko ne vidi oči…Ali Marina dođe. Joka  utrča u kupatilo tobož spremna za tuširanje. Od šuma vode nije se čulo ništa, a Jovanka prvi put vide sebe kako plače zbog muškarca. Nikad pre to nije doživela. Patila jeste, ali plakala nikada. U neko doba se pribra i pozva Marinu da slobodno uđe u kupatilo.

• E verujem da će ti prijati, uđi, ja evo završila. Dobar im je ovaj šampon za kupanje, a možeš uzeti i moj…

Dok se Marina sređivala, Jovanka pogasi sva svetla koja bi otkrila da je plakala do malopre i namerno upali najudaljeniju lampu koja je davala najprigušenije svetlo.

Marina se sredjivala u polumraku dok je Jovanka kuckala poruke na telefonu, Srđan je bio vrlo iscrpan, samo što je ona dobijala poruke selektivno, kada ima domet….Razmišljala je, ako je ovo dvoje, Svetlanu i Dragana, neko još video, red je da ispita šta se priča i shodno tome zauzme stav.

Ko u politici…

• Divno je bilo veče, i atmosfera i ljudi, baš mi je prijalo i Mihailo je vrlo interesantan i veseo momak mogu ti reći..
• A, bogami Joko i zgodan!
• Vidi ja ne padam na zgodne, a i nisam ti ja da se jebem po studentskom smeštaju! Kod mene to mora da bude sa stilom, sa merom, sa i ukusom…Znaš ono, sveće, saten, voće, vino…posle može šta hoćeš! Uostalom, da večeras ima išta za tebe i mene, ne bi se mi druižile ovako nego bismo već bile negde, pa jel tako?
• Jao jeste, sve si Joko u pravu.Gledam ovu Svetlanu, nekako se vidi da je laka, jebeš ga…
• E, ko da je to nauka, kažem ti, pa biti laka žena je najlakše. Samo se keziš ko budala, napiješ i pojma nesmaš šta je bilo. Što bih ja moja Marina volela da sam tako laka! Bog da me vidi! Nego, ne vredi…
• Ne možeš Joko, ti si dama, imaš stav, odmerenost, i možeš da imaš koga hoćeš. A kad to možeš, onda biraš. Ona to sirota verujem da nije doživela. A za nju je Dragan premija.
• Ali ja iskreno mislim da je on samo „pretty face“ … Da on u glavi nema ništa. Majke mi…Ovako se napiti…strašno. Pa što ja i ti ne možemo da se napijemo? Uostalom, ja bre da sam rešila da se kresnem ovde pa to niko znao ne bi. To mora da bude nekako sa više ukusa, nego ne zna sirota devojka…šta će…
• Znaš šta mene čudi? Kako ovaj Dragan osećaja nema da je on na poslu, da je ovo sve službeno, da se ne pljuje u bunar iz kog piješ vodu, znaš sutra se neće poznavati…a radiće i dalje zajedno i biće im neprijatno, to je baš glupo…
• Ma znaš šta je meni čudno? Što mi se uopšte ne obraća otkako je sa Svetlanom počeo…E, moja Marina, nisam se ja jebala s njim, pa da ću sad da mu pravim scene..boli mene uvo, nego mi baš glupo… – izgovori Jovanka ono što je zvučalo sugestivno i što će se upamtiit upravo ovako kako zvuči. Da se jebali nisu.

Marina prasnu u smeh, a pokri se jastukom da ne počne da vrišti.

• Ti si potpuno luda! Ozbiljno…
• E, ja sam žena i drug i sestra i šta god hoćeš, ali sam pre svega čovek, a to se malo u svetu iz koga ja dolazim drugačije rangira. Znaš da je mene direktor pitao koga da povedemo njega ili fizičara, i ja kao mlad je kolega neka ide što da ne damo podršku, mislila sam ženo, da ima manire, sad me sramota od direktora u oči da ga pogledam…Ispašće da sam imala neki lični interes, a ovaj Dragan se ponaša gore nego balavac…Ja ne znam da li je on uopšte ikada imao kakvu devojku, majke mi…
• Iskreno posle ovoga večeras, deluje mi nezrelije od naših učenika…

Marina i Joka su se smejale do kasno u noć. U neko doba se iz Draganove sobe začu gromki ženski smeh.

Njih dve se pogledaše.

• Jebote pa ovo je strašno – pravila se naivna Jovanka – Pa mi sad imamo i direktan prenos! Dođe mi da im uđem i da im kažem da ima ovde i nas kojima seks uživo i nije naročita zabava.

Marina opet prasnu u smeh.

Smejale su se do suza obe, a Jovanki se učini u jednom trenutku kako je sam bog poslao Marinu da je zasmeje. I da preživi nuklearnu bombu koja je otkucavala.

Za doručkom je situacija opet bila izuzetno neobična. Stanija je prestala da joj se javlja, a ljubavnik se nije mogao ni da probudi. Maligani i verovatni seks uzeli su danak. Sva sreća naišao je Mihailo, te direktor, pa  Jovanka s njima sede za sto. Taman kad su završili naiđe Dragan i umalo se svo troje ne sudariše na vratima restorana.

Bog zna  kako se srdačno pozdraviše, ali oštrom oku nije promaklo da se Jovanka nije niti oglasila niti pogledala u pravcu Dragana. Ponašala se kao da je vazduh.

On je bio svestan da je kriv. Ali nije pridavao značaj. Što bi imao ikakvu obavezu prema njoj. Niko ne zna da su bili zajedno, a očigledno više i neće biti zajedno, pa može mirno da nastavi da se druži sa Svetlanom …

Međutim, kosmos je uporno udešavao da se sreću, ali Jovanka je bila neumoljiva. Nije mogla da ga pogleda. Bolelo je sve što ima veze s njim. Ali

Vazduh. Precrtala ga je.

*******************************************

SPECIAL “SVET AUSTRALIA”: IVANA ĐORĐEVIĆ “PREDSEDNICA” – IMA LI SLOBODE ZA ONE KOJI JEDNOM UĐU U SVET ESTRADE, KRIMINALA I POLITIKE

*********************************************

Da ironija bude veća, Svetlana i Dragan se uopšte nisu kresnuli.  Bili su toliko pijani da su se rastali u neko doba. Ali Jovanka to nije znala. Dragan čak ništa nije ni pokušao jer mu se toliko spavalo od alkohola da je bio sposoban da se uhvati samo za daljinski upravljač…i da sa njim na grudima zaspi. Tako ga je i našao vodič Mihailo, s kojim je delio sobu. Mihailo ga je i raspremio i pokrio.

Kad se ujutru probudio i shvatio da jedva stiže na doručak…Strčao je niz stepenice, a o Jovanki se trudio da ne misli, duboko svestan da je ovo grub način da joj pokaže da njihova veza nije ozbiljna.. Nerviralo ga je što ga ignoriše, pa šta ako se on muva sa Svetlanom…Ko da je to nešto.

Mihailo je ohrabren Jovankinim pogledima,  na svakoj sledećoj destinaciji bivao sve ljubazniji s njom i ona mu se znalački toplo osmehivala. Gledala je da to sve vidi Dragan. Čak su se i zagrlili par puta i ona ga je fotografisala vrlo vešto ugrabivši trenutak u kom će svi videti da su njih dvoje sami.

U neko doba urodilo je plodom, jer je direktor kada su se deca udaljila prišao i pred svima rekao…

• Kako se ovo dvoje mladih lepo gledaju.

To je mogao da čuje i Dragan. Kad god su hteli nešto da pitaju vodiča Mihajla, Svetlana i Dragan, Jovanka se trudila da im oteža. Namerno je bila sve vreme uz Mihaila, želeći da svi steknu utisak kako su zaista dobro združili. Istina, Mihailo joj je i ovako od svih najviše imponovao. Jer je od njega mogla da nauči ponešto novo. A i odavao je utisak fino vaspitanog kultivisanog momka.

Trudila se da svi vide koliko se zabavlja. Smejala se, kikotala, pozirala Mihailu, ali duboko u sebi znala je da je to jedini način da se njena tuga, očaj i bes ne vide golim okom.

Dragan i Svetlana su se već držali za ruke…ljubav je očito cvetala. On je držao glavu na njenom ramenu u autobusu, gledali su se nežno…sve je bilo onako kako je trebalo da bude sa njom. Jovankom. A nije.

Ekskurzija i Grčka su joj se smučile za sva vremena. Sva sreća pa je trajala samo šest dana. Šest dana pakla i šest dana glume. Na ovoj ekskurziji je shvatila da se dobar čovek uvek dobro kotira, gde god da ga bace. Shvatila je koliko je dama i koliko je u stanju da glumi. Može slobodno da drži dramsku sekciju u gimnaziji. Ma ovo što je u Grčkoj preživela i koliko je glumački zanat izučila…Može u Holivud da je baci! Celim putem ispred Beograda dopisivala se naizmenično sa Srđanom i Stevkom. Stevka je najiskrenije bila šokirana i u neverici kako se Joka drži, a Srđan je imao poriv da ga bije. Jer sve je bilo nefer. Sve.

Ipak i u Holivudu i u Srbiji, mora da se snimi ta poslednja scena. Da padne poslednja klapa filma.

A ovaj kadar sa njenim razočaranjem završavao se negde ispred Sava centra. Ljudi su polako izlazili, roditeji su dočekivali svoju decu…

Jovanka sačeka da se Dragan pozdravi sa Svetlanom i da ona priđe po svoj kofer, pa mu priđe i na uvo reče:

• Dragane, trebaš mi, dođi!

Prvi put im se sretoše pogledi. Prvi put on nije bio kurčevit. Jer nije znao ishod. I nije znao Jovanku u ovom izdanju. Mislio je da je njena umiljatost njen karakter,  a u njenim očima je video nešto drugo ovaj put. A šta će biti…nije mogao ni da nasluti, jer su iz njenih očiju sevale munje.

Ona ga odvuče u stranu i kada ostadoše nasamo samo mu kratko reče:

• Dragane, šta ovo bi?
• Šta, šta bi? – gledao ju je očima punim straha, nelagode…ali rešen da se postavi u mačo maniru.
• Ja sam mislila da si ti muškarac, Dragane, a ti si pička! Trebalo je da mi kažeš da si pička, znaš…
• Ja sam ti rekao da ne mogu da obećam ništa…Nisi htela da slušaš…
• Ne, ne dragi moj, ovo što si ti meni uradio, ne radi se nikome. Nikada! Znaš.
• Bila sam u stanju kretenu jedan, da se udam za tebe, da ti rodim decu…A ti…Ti si bre, dečko blesav!

Dragan je uzeo vazduh da nešto izusti, ali rafalna paljba se sasula po njemu.

• I znaš šta je tužno, Dragane,…Najtužnije je što od tebe čoveče nema ništa. Ni sa mnom ni sa bilo kojom drugom. Ti nisi ni za šta, ni za ljubav ni za vezu…Ti si za saučešće!
• E, baš ti hvala! – prvi put je videla da mu je neprijatno dok je izgovarao zahvalnicu za saučešće.
• Nema na čemu. Žao mi je svakog sekunda koji sam provela sa tobom. Najiskrenije. A žao mi je i ove nesrećnice koju zamlaćuješ…ona sirota ne zna s kim ima posla. Ja sam shvatila. E, moj Dragane… najiskrenije saučešće. I tebi i tvojim budućim vezama. Ti si dečko nenormalan, znaš…

Okrenula se i otišla u taksi. Ostavivši ga da kucka u svoj telefon, ali iz očiju je videla da mu uopšte nije svejedno. Reč saučešće je nekako asocirala na smrt. Kao dečko iz manjeg mesta vrlo dobro je znao da se sa kletvama ne bi trebalo zezati, a ovo je delovalo upravo tako. Kao kletva.

U taksiju tek oseti da je hvata bes. Da se penje kao što se penje živa na termometru i da će da pukne. Imala je poriv da ga izubija da ga išamara, da ga pljune! Sve odjednom. A sve vreme joj je u glavi bilo pitanje zašto? Zbog čega je ona tako s njim prošla? Sve je uradila kako treba…Pozva Srđana.

• …Srle moj, ja sam u šoku i dalje. Kad možemo da se vidimo? Ma nisam očajna, ja sam šokirana…Kako noćas? Ma noćas nisam ni za kurac…Zovem te kad uđem u kuću. Hvala ti.

Ustala je najnormalnije sutradan potpuno relaksirana od svega. Kao da se dešavalo nekom drugom. I ništa joj nije bilo jasno. Uz prvu kafu okrenula je Stevku.

• Moja žrtva broj dva. Srđana sam udavila sinoć, sad tebe. Šta ja doživeh ženo božja, još sam u šoku. Dok pričam, ne verujem samoj sebi šta čujem…Ej, ma sve je bilo ok, nismo se svađali, nego ja njega pritiskam, krotim…Nismo mi toliko ozbiljno zamislili vezu…Ko da on zna šta je ozbiljna veza! On bre veze sa žviotom nema..Svetlana sirota misli da će se udati, on onako lepuškast…a što je najgore tu ni za njega ni za nju sreće nema. Ni za koga, moja ti…A kako sam ti ja glupa…Joj! Koliko je mene sramota! Kako nisam mogla da znam?

16

ČIZME I ŠANEL KOSTIM

Dok su Jovanku mučili ljubavni jadi, Stevka je imala kampanju po okolini Blaca o ekološkoj svesti, te su obilazili deponije i seoska gazdinstva, apelujući na svakog glasača, budućeg i sadašnjeg da se plastične flaše i kese ne bacaju u reku nego u kontejnere postavljene za tu namenu.

Igor, njen vozač za ovu priliku dobio je i pojačanje u vidu još dvojice kolega koji su bili pratnja. Smoren od ovakvih akcija, iskoristio je priliku da zapali cigaretu sa kolegama sa strane, dok je Stevka sa još dva partijska potrčka i novinarima krenula put obližnje reke.

• Vidiš ova naša Stevka ministarka …za sve je dao Bog. I da rodi decu i da se obuče i da gaca u ovim čizmama pored reke u kostimu.
• Da imam takvu ženu, noge bih joj prao svako veče! – nadoveza se plavi momak na konstataciju da je ministarku bog dao za sve.
• Vidim da moja ministarka ima vatrene fanove u redovima zaposlenih – našali se Igor.
• Je li, kaži ti nama jel beži sa časova ova naša ministarka? – znatiželjan je bio prvi.
• Molim?! – zapanji se Igor
• Pa ti kao njena desna ruka znaš  te stvari…– poče ovaj drugi.

Igor podiže obrve i nastavi:

• Ljudi, neumesni ste zaista…
• Dobro šta se ljutiš, dobra ministarka mora da postigne sve. Ja sam čuo da je ona sa onim Krsmancem i da je viđena za šeficu poslaničke grupe …
• Jeste, ona je sa Krsmancem. Od početka karijere, u stranci, jer je bila najbolji student, isticala se tamo gde niko nije umeo, zato i jeste došla do informisanja.
• Opasan si ti PR, nema dalje! Naučila ga ministarka sve kako treba.

Dok su vozači sprovodili kviz da li je ministarka sklona ekskurzijama van braka, ministarka je doslovce bila u blatu. Ali, sve za partiju, glasače i ekologiju.  Okupljeni meštani, oko nje, ona u crnom šanel kostimu sa ribarskim čizmama stajala je tik do reke i TV ekipe predvođene državnom televizijom.

Malena plava voditeljka, sa repićem i kačketom prišla joj je i uz skoro servilno obraćanje počela:

• Ministarko Mandić, želela sam da vas pitam kako je izbor pao baš na Blace. Ima toliko mesta u Srbiji.
• Kada me tako pitate, deluje da smo u partiji izvlačili slamku – poče Stevka znalački da animira ljude oko sebe – ali nije. Vidite, na moju adresu dnevno dolazi nekoliko stotina pisama i svako nešto ima da kaže, prijavi, požali se. Moj zadatak je da svi građani budu sigurni da njihov problem u ovoj državi ima ko da reši. Konkretno, u Blace smo došli, jer nam se obratila žena koja se požalila da nema gde da baci pampers. Nije htela da to učini gde i ostali, jer je u pitanju atipičan otpad i eto nas kod vas…

Noć je lagano padala na toplički gradić, ministarka je molila boga da se aktivnost što pre završi i da konačno otkunja koliko toliko do Beograda. Jer kada dođe, o vrat će joj se okačiti deca, a Mile će već pitati šta ima, stići će da se istušira. Poče da razmišlja koliko god da je negde u štampi i po televiziji uspešna, kod kuće će uvek biti  – obična domaćica. Sa tri krpe, kašikama i sa večitim opranim vešom oko sebe. Mile nije bio za to da se angažuje žena koja će im pomagati u kući, ali je zato polako postajao inferioran u odnosu na nju, Stevku.

Mladalačka ljubav uzimala je danak. Ništa ni izbliza nije izgledalo kao što je delovalo kad je ušla u brak. Delovalo je da će njen i Miletov brak biti još jedan od prosečnih, sa letovanjem i zimovanjem, decom koja rastu i svim pratećim aktivnostima. Niko se nije nadao da će Stevka svoju ambiciju razviti do neslućenih granica. Da će joj politika dati krila i da će je voleti i partija i glasači. Stevka se seti Krsmančevih reči, da se dobro pripazi, jer žene kao što je ona, mogu od pameti samo da stradaju.

Poče da se priseća svih rasprava koje poslednjih godina ima redovno sa Miletom, njegovom majkom, svojim roditeljima…Jedino što joj vrati osmeh na lice jesu njena deca. Kada ima vremena da se sa njima izigra.

U trenutku shvati, da joj – fali ljubav. I strese se. Na pomisao da je zapravo sve posložila tako da štima, a sebe ostavila po strani da gleda kako sve raste i napreduje, a ona…ostala je nekako da živi sama. Sama pored toliko ljudi koje svakodnevno usrećuje. Sama ruku za ruku sa svojim uspehom.

Taj Krsmanac nije lud, pomisli. Sve je došlo do nivoa kako joj je i rekao. Očajna, ali rešena da smiri savest u kojoj joj zvoni kao crkveno zvono da joj deca rastu samo sa ocem i babama, a da ona gradi karijeru uspešne političarke i da za to nema ni puko hvala, a kamoli uvažavanje svojih najmilijih, uradi nešto što i nju samo začudi.

Okrete Krsmanca.

• Šefe, kako ide? Vraćam se sa puta. Da, da ekološka svest…lepo su ljudi reagovali, vrlo toplo sam primljena…A čuo si da sam oblačila čizme, pa nego kako. Možemo li sutra da se vidimo? Biću oko 12 kod tebe u kabinetu. Dogovoreno.

Obično bi se čuli ujutru i dogovorili za dalje planove, a ovo je bio lični presedan. Htela je da čuje čoveka koji u nju veruje još od studentskih dana. Da doživi potvrdu sebe. I što je najinteresantnije, doživela je.

Poče da razmišlja o njemu po prvi put kao muškarcu. I kao čoveku. Koji je bio za nju tu i kada je rađala decu, i kada je preuzimala funkciju, kada je imala šta da pita, i kome da kaže. Shvatila je da je Krsmanac zapravo taj oslonac za kojim toliko čezne.

Ne znajući tačno kad ali u trenutku pomisli kako proseda kosa i njegove prodorne oči zapravo nju sve vreme iskreno gledaju. U razmišljanju je prekide zvono telefona. Kuća.

• Tu smo na 20 km od Beograda. Vrlo brzo stižemo. Vidimo se.

Da joj je neko pričao da će kroz deceniju i po da svoj bračni život s Miletom da se pretvori u takvu rutinu, ne bi verovala. Počela je da trebi po glavi kako su se kao momak i devojka jurili po travi, kako joj je kupovao kokice, kako su se držali za ruke…i na usnama joj više nije bio osmeh. Nego neverica. Nije shvatala šta joj se dešava. I nije joj se dopadalo šta joj se mota po glavi. Sveukupno to ništa nije valjalo.

Ženu kad obuzme ravnodušnost, to je gore nego kad je mori krivica. Nego kad oseća bes. Ravnodušnost je prosto – presuda.

NASTAVLJA SE