Sve i jedno putovanje u poznate ili nepoznate krajeve, uvek je veoma zanimljivo. Ponekad izazove bezbroj lepih uzbuđenja, ponekad erupciju emocija i sećanja, ali svako putovanje sigurno oplemeni i obogati čoveka. Za nova putovanja potrebno nam je tako malo duha i želje za avanturom i novim izazovima. Potrudiću se da vam u nastavku na što bolji način prenesem kroz reportažu moje nedavno putovanje sa boravka u gradu gde sam rođena i odrasla, a to je grad Tutin. Grad koji pokazuje i dokazuje da i sredine koje su nekada bile pomalo zaboravljene u odnosu na ostale delove Srbije, danas je zasigurno primer i jedan od retkih koji se može ponositi novim ruhom i izgledom, počev od same infrastrukture, lepih i pompeznih građevina koje su se nekada mogle videti samo po većim urbanim sredinama.
Uz sve lepote novih puteva, gradskog bazena, novih školskih ustanova, obdaništa, ekskluzivnih trgovinskih objekata, građani Tutina su sačuvali kulturu i tradiciju koja se vekovima negovala. Mislim da je to jedan pravi dragulj koji krasi ovaj kraj. Tutin je grad, koji je udaljen od Beograda oko 300 km, od obale Jadranskog mora 300, od Sarajeva takođe 300, pa tako u šali kažu “da je grad Tutin centar sveta“.
Ove godine, posle dužeg perioda, odvojila sam deo odmora da posetim i provedem ga baš ovde gde sam rođena i da uživam u svemu što ovaj kraj pruža svakom putniku namerniku. U njemu se još uvek oseća duh nekih prošlih vremena koja su, po meni, bila veoma lepa. U Tutinu žive veoma dobri i pošteni ljudi koji uvek dobro dočekaju i ugoste svakoga. Domaća hrana koja je nadaleko poznata po ukusu i kvalitetu, koja se sprema u ovom gradu je zaista izvanredna. Spoj tradicije, kulture i kulinarstva, ima neprocenjivu vrednost koja krasi ovaj kraj. Mnoge specijalitete ovoga kraja nema čovek tako često prilike da jede i da uživa u tome. Pored toplog gostoprimstva i ukusnih specijaliteta, ovaj kraj je i te kako poznat po prirodnim lepotama koje krase prostranstva i podneblje grada Tutin.
Sam grad se nalazi u kotlini kroz koju protiču dve reke, Vidrenjak i Pečonica, a nedaleko od samog grada vekovima teče reka Ibar. Tutin je okružen prelepim planinama i brdima a posebnu lepotu gradu daje brdo iznad njega samog. Ono se zove Gradac. Sa ovog predivnog brda svima nama, koji smo uz laganu šetnju ili vožnjom autom došli na tih 1000 metara nadmorske visine, pogled na ceo grad i okolinu, pruža divan ugođaj. Fascinantno je koliko lepote je u okruženjima naše zemlje, lepotu često tražimo sumanuto lutajući po svetu a u lepotama smo rođeni i odrasli. Za dobra i bogata putovanja nije nam potrebno brdo novca, vize, skupoceni hoteli itd. potrebni su dobri ljudi, raj koji nam pruža priroda i druženje uz šoljicu kafe sa ljudima koji bezuslovno otvaraju srce za nas koji nismo tako često tu ili smo možda prvi put. Iako sam rođena ovde i dan danas se uvek iznenadim nekim predlogom, šta bih trebala posetiti i videti a takvi predlozi su najbolji vodiči.
U toku boravka u Tutinu, pokraj toga sto sam vreme provela sa familijom, komšijama, starim prijateljima, upoznala sam i srela i još dosta novih osoba i ti susreti vraćaju veru u ljubav i blizinu ljudskog roda, a kojih je na drugim stranama sveta sve manje i siromašnije. Tutin je nekada bio malo mesto sa nekoliko starosedižeoskih porodica, a danas život u ovom gradu obogaćen je sa preko 35.000 građana. Ovde su oduvek živele radničke i zanatlijske porodice, iz ovog grada u svet je otišlo i mnogo ljudi na koje je grad ponosan. Iznedrio je na intelektualnom polju mnogo profesija. Od prvih advokata, lekara, inženjera, sportista, profesora, naučnika, umetnika iz prošlog veka pa i dan danas, Tutin je bio I ostao prava riznica vrednih i intelektualnih ljudi, koji kako ovde tako i u svim krajevima sveta rade i stvaraju.
Jedana od posebnih aktuelnosti u Tutinu trenutno je proslava 100-godišnjice školstva i njenog postojanja. Tako da ćemo svi mi koji smo rođeni ovde imati priliku da se prisetimo tih vremena i osoba koje su sa pravom postale legende ovog grada. Ljudi koji nisu više među nama nikada neće otići u zaborav jer dela i sve što su učinili za ovaj kraj su velika. Prva škola u Tutinu je “Vuk Stefanović Karadzic”, koja je i dan danas sačuvala autentičan izgled uz rekonstrukcije koje odgovaraju današnjici. Druga škola je Osnovna škola “Rifat Burdžević Tršo” i iz novijeg vremena, moderan srednjoškolski centar, sa lepim sportskim terenima. Veliku zahvalnost dugujemo legendama našeg grada, velikim i čestitim ljudima, našim starosedeocima Hamzagićima, Demirovićima, Bojovićima, Refiku Martinoviću, Muradiji Tahirović, Zoranu Nešoviću, Sabahudinu Zukorliću, porodici Grahovac i Agović, braći Fetahović i mnogima koji su svoj grad negovali i čuvali kao svoj dom.
Veći deo populacije se raselio po celom svetu i svoj trud i rad i te kako znaju lepo da prenesu u svoj rodni kraj. Poznavajući gospodina Zukorlića koji je bio ponos kraja jer u mladosti jedan od retkih koji je služio Josipa Broza Tita i da ponosno stoji u počasnoj gardi koja je u tim vremenima bila ogromna čast, pogotovu za ljude koji su dolazili sa ovih prostora. Danas posle mnogo godina provedenih u Austriji Sabahudin je jedan od prvih naših uspešnih poslovnih ljudi koji je svoj posao razvio i uz to, veliku pomoć uvek pružao našim zemljacima. Ali sponu sa rodnim krajem nikada nije gubio. Dr. Zvonimir Stašević čuveni pedijatar kome su bila otvorena vrata velikih medicinskih centara i kod nas i vani, nikada nije želeo da napusti ove krajeve pa i dan danas iako je u penziji i u lepim godinama života radi i decu štiti i čuva kao i uvek. Jedna od “mlađih” koleginica dr. Gordana Nešović od skora u penziji, takođe se ne odriče ni profesije ni rodnog kraja. Profesor knjizevnik Refik Martinovic, svetski priznati pisac i poeta je jedan od retkih čija se dela i poezija prevodi na skoro svim stranim jezicima. Medžid Fakić umetnik sa prelepim umetničkim delima i vlasnik kompanije koja se bavi proizvodnjom ekskluzivnog nameštaja koji ulepsavaju domove ne samo sugrađana nego širom naše zemlje i vani. Čuveni “Dallas Company“ koji je danas rame uz rame sa velikim svetskim brendovima, koji proizvodi dizajnirane i veoma kvalitetne nameštaje za kuću i više od toga. I još mnoge privatne delatnosti koje uspešno posluju i prkose teškim vremenima.
Na polju kulture, obrazovanja i sporta učinjeno je dosta toga. Stari dom kulture zamenjen je sa novim koji zadovoljava standarde današnjice. Često se istaknu rezultati mladih osoba iz ovih krajeva. Okolna i prigradska naselja u kojima je bilo po nekoliko familijarnih kuća je izraslo u lepa dela ovog grada, pa su se skoro sva spojila sa gradom. Mnogo je toga ovde lepog što gost i putnik može da doživi. Sem toga što su naši krajevi bogati istorijskim znamenitostima i lepotama koje možete da doživite od monumentalnih spomenika i verskih obeležja, nadaleko čuvene Antu Alem džamije u Novom Pazaru, Manastira Sopoćani, jedne od najstarijih crkvi je crkva Sv. Petar, manastira Crna Reka, starog grada Ras, tvorevine Nemanjića i još dosta toga.
Kada je reč o prirodnim lepotama, nema te reči i rečenice koja može sve to opisati, sve to, kada čovek dođe i doživi ima pravu sliku koju ovi krajevi jugozapadnog dela Srbije poseduju. Jedinstvena Pešterska visoravn je nešto što je posebno i autentično. Poznata po veoma surovim zimama i niskim temperaturama ali i po prirodnim lepotama koje se retko mogu sresti danas. Nepregledna prostranstva bogata obiljem vegetacije, vodama, šumom i ako igde postoji vazdusna banja na svetu to je tu gde je sve na jednom mestu.
Najiskrenije se nadam da sam ovom reportažom uspela da vam na originalan način dočaram lepote ovih krajeva i prijateljima portala “Svet Australia“ pokazem i delove Srbije u kojima možete uživati i na odmoru ili proputovanju. Lično želim da svima nama odakle god bili ovakva putovanja, zauvek traju. Zbog svih okolnosti ovo putovanje čuvaću zauvek u svom srcu. Neka nas za kraj spajaju lepe reči: “Da dobre stvari i čista srca spajaju dobra dela”.
Slađana BOJOVIĆ
