ANĐELI 💔🙏
Živeli ste na Bakanu, u istom gradu, u istom danu, pohađali ste istu školu. Cvetove vaše rane mladosti, pokosio isti metak, na istom mestu, tu gde su do zadnjeg trena odzvanjali vaši bezbrižni osmesi i tajne vaših prvih simpatija.
Sada je samo tuga i muk. Bezbrižno i radosno, rekli ste poslednje ćao svojim najdražima, imali ste velike i male planove, hrabro ste žurili na prvi i poslednji čas u vašim životima, umesto ocena i novog znanja, nastavnica istorije i vaš cenjeni Dragan su prolili krv da spasi vaše cvetove i pupoljke mladosti.
Zauvek ste ostavili tužan trag, tu u školi, ispod školskih klupa, gde će se ispisivati nova tužna istorija, a do skoro, samo radost i žagor se čula. Danas, stravičan muk, tišina koja razara i vrišti u svima nama za vama draga naša deco, sinovi, kćeri, drugari. Umesto budućih dobrih bića, ostaje gorko sećanje na prokleti dan, dan kada umesto školskih torbi i znanja kojeg ste bili željni zauvek odlazite sa mnogo nedovršenih i neiskazanih reči. Sa tužnim cvećem i uz plamen sveća.
Tužna su sva zelena polja, tužno je proleće, tužno je i nebo. Sva obećanja koja su vam data pala su. Životi vaši zauvek će ostati sa nama kao najbolniji ožiljci koji nikada ne mogu i nesmeju zarasti; neka nas bol podseća šta je zlo, šta nikada ne sme biti. Nikada MRZNJA, PREZIR I SMRT.
Neka vas velika carstva prihvate i ukrase nebeske svodove a anđeoska krila budu velika i nezna. Ako vas ovozemaljski život nije znao sačuvati, neka tišina raja bude vaš večan dom.
Za vama je ostala velika tuga i opomena da nikada i nigde ne biramo cveće i ne palimo sveće, za mladosti i nevina bića.
Slađana Bojović
