“PUNO MALIH LJUDI, NA PUNO MALIH MJESTA, SA PUNO MALIH KORAKA MOŽE DA PROMJENI SVIJET, A NA SAVA BALU POČELA JE DA SE MIJENJA SVIJEST LJUDI U ODNOSU NA OSOBE SA DOUN SINDROMOM”
Jubilarni, 25. Svetosavski bal, uspešno je održan 18. januara 2024. godine u raskošnoj, caskoj palati Hofburg, u Beču. Bio je najposećeniji i najglamurozniji bal do sada, okupio je preko 2000 ljudi. U prestižnom balskom prostoru u 12 sala stigle su zvanice iz različitih zemalja i počasnim gostom austrijskim kancelarom Karlom Nehamer koji je prema srpskoj zajednici pokazao poštovanje svojim prisustvom. Ambasador Srbije u Austriji Marko Blagojević prisustvovao je takođe balu kao i drugi političari, ugledni gosti umetnici, muzičari, glumci koji srpsku kulturu prezentuju širom sveta. Organizatori ovog veličanstvenog i istovremeno važnog događaja, iz “Srpskog centra” u Beču, podsećaju svake godine na dugu istoriju ove svečanosti koja datira čak 160 godina unazad.
Značajnost samog bala, kao i na delovanje srpske zajednice u austrijskoj prestonici, ukazuje i činjenica da je upravo Svetosavski bal jedini inostrani bal među 14 najsvečanijih koji se odvijaju u prestižnom Hofburgu.
Kada je reč o izvođačima, pored umetničkih ansambala folklora, baleta i opere, među najvećim imenima ovogodišnjeg spektakla su bili Željko Joksimović, Ana Štajdohar, Jelena Gavrilović, Tamara Rađenović, Bako Jovanović, DJ MKDSL i brojni drugi umetnici.
Šest sati živog scenskog programa na četiri pozornice, obuhvatio je najširi spektar muzičkih i umetničkih ukusa na oduševljenje svih prisutnih .Balski progam se odvijao u 4 raskošne velike sale, započeo je sa starogradskom pesmom “Jesenje lišće” u ritmu valcera uz pratnju sinfonijskog orkestra i hora Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Iz razgovora sa Zoranom Jelićem, na daleko poznatim direktorom i osnivačem Ustanove Socijalne zaštite “Down Syndrom Centra Banjaluka”, prof. specijalne edukacije i rehabilitacije, psihoterapeutom, refleksologom Bachelor of Sclence in Natural Medicine, humanistom, stručnjakom i dobrotvorom plemenitog srca, učesnikom i nosiocem programa, zajedno sa osobama Down syndroma Svetosavskog bala, saznali smo da je humanitarni karakter činio ovaj događaj posebno značajnim. U nastavku intervjua će mo o tome govoriti.
Za mnoge ljude učeśće na Svetosavskom balu je velika čast i privilegija, za neke, to je nažalost, večiti neostvareni san. Kako Vam je, poštovani Zorane, pošlo za rukom da osobama sa Down syndromom obezbedite učestvovanje na jednom takvom glamuruznom, bajkovitom događaju, koji će sigurno pamtiti čitavog života, da li Vam je neko u tome posebno pomogao?
Izuzetno smo počastvovani, zahvalni i presrećni što smo zahvaljujući humanim ljudima iz organizacije “Srpski centar” dobili nesvakidašnji poziv da učestvujemo na Svetosavskom balu. Desilo se da ih upoznamo u septembru mesecu prošle godine i da sa njima provedemo divno zajedničko vreme. Ne samo što su nam uputili poziv da dođemo na Svetosavski bal, već su nam ponudili pomoć da novčana sredstva prikupljena na 25. Svetosavskom balu budu upućena našem centru.
Pomoć je trebala da se odnosi za kupovinu kombija za članove našeg Down Syndrom centra u vrednosti od 20.000 evra, što bi olakšalo naš svakodnevni život i putovanja do Jahorine, gde radimo u ugostiteljstvu, i pružiti nam na taj način priliku za samostalnost i radnu rehabilitaciju, što se i desilo.
Koliko Vam je uzelo vremena da se pripremite za bal, jeste li učili da plešete i slično?
Nismo ni malo čekali, odmah smo počeli sa pripremama, jer smo celu stvar shvatili vrlo ozbiljno. Osobe sa DS i DSC BL su bile pripremane od strane moje supruge Zdravke i mene. Vežbali smo plesne koraka za valcer, vršili nabavku toaleta, smokinga, učili pravila ponašanja i njemački jezik. Takođe, bili smo i njihovi pratioci.
Da li je protokol organizatora zahtevao da se pojavite nekolio dana ranije u Beču, obavite sastanke, generalnu probu?
Jeste! Kada je došao dan 15.01. ekipa DSC BL je bila spremna i krenuli smo za Beč. Do 18.01. imali smo pripreme u Beču i razne sastanke za buduću saradnju. Mnogi su bili zainteresovani za naše psihoterapije, psihodrame, ekspresivne ART terapije, reflekso masaže i ayurveda masaže. Konačno je došao i taj čarobni 18.01.24. Nesvakidašnji i do tada nestvarni dan, za osobe sa Doun syndromom… Nismo ni slutili da će između 2.500 ljudi zvjezde biti upravo osobe sa DS iz našeg DSC BL.
Kako smo saznali, pre početaka bala održali ste uvodni govor o Vašem programu socijalne rehabilitacije o osobama sa DS njihovom putu i preprekama za ostvarivanje pripadajućeg, a oduzetog mesta u društvu, što je izazvalo veliku pažnju prisutnih. Sećate li se šta ste prvo pomislili posle Vašeg govora?
Sjećam se jako dobro, pored svih uzbuđenja koje smo imali, da sam prvo pomislio: “Dragi Bože, hvala Ti na svemu, socijalna distanca na odnosu na osobe sa DS je počela na Svetosavskom balu da se smanjuje. Počelo je, da je ovo bajka, da li je moguće, a moguće je, svi smo se uverili.
Kako se odvijao događaj?
Pošto smo mi iz DSC BL bili među VIP zvanicama ušli smo u špaliru pred svima. Predposlednja je bila prva dama Srbije Tamara Vučić, a onda… Velika najava… zadnji ulazimo mi, uz veličanstvenu najavu, aplauz, doček.
Opet sam pomislio: “Da li je ovo moguće” i hvalo dragog Boga za sve i verovao da je to Njegovo delo. 18.01. u 24:00 otvaraju se nebesa dolazi Bogojavljenje i pred taj momenat, na binu, izlašao je Kancelar Austrije i najavio naš izlazak na scenu pred 2500 ljudi, Uručio nam se donaciju ček od 20.000 evra. “Da li je ovo stvarno, pitao sam se se”? Ovo se može dogoditi samo jednom u životu! Bože, zahvalni smo Ti što si nam poslao ove divne i plemenite ljude iz “Srpskog centra” Beč. Hvala Tebi Bože i njima do neba”!
Čestitam poštovani gospodine Jeliću, napravili ste istorijski pomak za osobe sa Down syndromom na Svetosavskom balu. Mnogo su dobile i buduće generacije sa DS čak i one koje nisu rođene.
Tako je! Od ovog Svetosavskog bala gledaće se samo sličnost osoba sa DS sa ostalima, a ne kao do sada “različitost!” Od ovog Sava bala pričaće se, šta to osobe sa DS mogu, a ne kao do sada šta to one ne mogu. Ovi mladi ljudi iz Srpskog centra u Beču, svojim primjerom ulijevaju nam nadu da ovaj posrnuli svijet ima nade za oporavak ako budemo slijedili njihov primjer.
Kome bi ste se još posebno zahvalili ovom prilikom?
Veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz “Srpskog centra” Beč, predsjedniku Milanu Vidoviću, potpredsjedniku Branku Jovoviću, Nikoli Osmokroviću, Aleksandri Kovačević i svim ostalim.
Ali moram da kažem da jedna od najvećih zasluga pripada šefu Predstavništva Republike Srpske u Austriji Mladenu Filipoviću, koji je prije nekoliko godina proglašen Ambasadorom Down syndrome centra za Austriju i kojem smo neizmerno zahvalini. Naš Mladen već nekoliko godina promoviše naš DSC BL, osobe sa DS, organizovao je i premijeru našeg dokumentarnog filma “Neki novi Brodvej”.
Zatim, učešće osoba sa DS na nekoliko festivala u Austriji. Mladen je organizovao i premijeru predstave “Roko i Cicibela u Beču”, u kojoj glumi 10 osoba sa DS iz DSC BL. Mladen je organizovao saradnju sa DS Austrije i priprema potpis ugovora o saradnji između našeg DSC BL i DS Austrije.
Mladen je nas spojio sa Srpskim centrom, tim mladim ljudima koji zajedno sa Mladenom Filipovićem imaju plemenitu dušu, ljubav, dobrotu, strpljivost, blagost, mir, vjeru, radost… sve plodove Duha svetoga.
Naravno, moramo spomenuti i zahvaliti se “Savezu Srba Austrije” koji su takođe dugogodišnji naši donatori, prijatelji.
Prava sreća u životu jeste saznanje da vas vole onakvim kakvi vi zaista jeste, a upravo to čine ovi ljudi iz” Srpskog centra” Beč, “Saveza Srba Austrije”, Ambasadora DSC za Austriju Mladena Filipovića i naravno Ambasadora osoba sa DS prof. dr.Vladom Đajićem koji je neprestano uz ove ljude osobe sa DS. Svima veliko hvala!
Slavica MOMAKOVIĆ
