Od samih početaka svoje karijere Beki Bekić je bio miljenik Naroda. Sve svoje uspehe gradio je na kvalitetnoj i iskrenoj pesmi koju i do dan danas neguje i čuva na najlepši način. Jedan od retkih, koji među kolegama nema mrlje, ni kao estradni umetnik ni kao čovek.
Beki je godinama na sceni i uvek je negovao samo dobru narodnu pesmu i dobre i fer kolegijalne odnose. Njegov osmeh je nešto po čemu ga svi znamo, a da se iza tog osmeha ponekad krila i tuga koju život nosi su dokaz i neke od njegovih autorskih pesama sa kojima je znao da razneži i najtvrđa srca. Ujedno nam je poklonio i najlepše namenske pesme bez kojih ni jedno veselje ne prođe.
Beki je “dečak” koji je rođen u u Gusinju gde je i proveo deo svog najranijeg detinjstva u familiji koja je bilka bogata po broju članova. Rastao je u okruženju gde se od ranog detinjstva učio da radi i pomaže zajednici svoje porodice. Ponosan je na svoju porodicu i vrednosti koje je poneo iz nje. ”Budi dobar čovek sine“ reči su koje su duboko uklesane u srce i dušu ovog umetnika. Beki je pokraj školskih obaveza uvek imao dodatne poslove, i nijedan koji je radio nije mu teško padao. Zato danas ceni ono što je stvorio i zato zna da ceni i tuđe radove na jedan lep i veoma ljudski način. Svoju blagu narav nasledio je od oca koji, kako je jednom rekao, nikada nije bio grub ili ljut na svoju decu, iako je u porodici bilo osam dečaka i četiri devojčice. Ponosan je na svoju porodicu i svoje odrastanje.
Njegov talenat je primetila prvo učiteljica Milena Vučelić. Ona ga je nagovorila da nastupa u horu, uprkos tome što je bio vrlo stidljiv. Dragana Laban, nastavnica muzičkog mu je pokazala kako pravilno da peva, dok je note naučio od prijatelja Nikice Đekovića. Tu su muzički koreni i odatle je sve počelo, odatle je Bekijev životni put krenuo. Pevao je u horu, učestvovao na mnogim takmičenjima i kako je bio zaista veliki talenat, brzo je bio primećen od ljudi iz sveta muzike, koji su tom raspevanom dečaku pružili šansu da svoj hobi prenese u jedan veći nivo jer je to zasluživao. Svojim radom je gradio put i stigo do vrha profesionalizma kada je muzika u pitanju. Slušao je Šabana Šaulića, Muharema Serbezovskog, Miroslava Ilića, ali nije mislio da će uspeti u tom poslu, jer su mu roditelji branili da se bavi time misleći da od pevanja neće moći da živi. Majka je insistirala na tome da završi školu i nije želela da joj deca budu muzičari. Zbog toga je pomalo odustajao od namere da se bavi pevanjem. Ipak, školski drug Rusmin Laličić mu je davao snagu da istraje. Mnogi su prepoznali njegov talenat, pa je sa grupom izvođača nastupao na festivalu „Hit parada“ koji je održavan širom bivše države. Već na prvom nastupu u „Domu sindikata“ je oduševio sve prisutne. Međutim, Beki je u to vreme pevanje smatrao hobijem i trudio se da završi četvrti i peti stepen Ugostiteljske škole u Beogradu.
Usledila je ponuda da radi kao šef sale u tada tek izgrađenom hotelu „Hajat“. Međutim, Dragan Aleksandrić ga je ubedio da nastavi da snima. Pevao je u restoranu „Kum“, gde je svakodnevno bilo više od 400 gostiju. Prvu njegovu ploču je 1985. godine objavila Diskografska kuća „PGP RTB“. Na njoj su bile numere „Sve što boli ožiljak ostavlja“, „Meni mala zamera“, „Sudbino moja“, „Pusti me da živim svoj život“ i druge. Već sledeće godine je izašao album „Ne zaboravi me“ sa pesmama „Hoću da je volim“, „Ti si me opila“, „Žute ruže“, „Ti si žena svih vremena“, „Kunem Drinu i ćupriju“ i drugima. Napisali su ih i komponovali Miroslav Čukić, Radmila Mudrinić, Ruždija Krupa, Dragan Aleksandrić i druge pesme „Otac“ i „Daj mi majko drugo srce“ koje je Beki komponovao na tekstove Ruždije Krupe. Upotpunili su je aranžmani Nenada i Novice Nikolića. Započeo je saradnju sa Miodragom Ž. Ilićem i Radomirom Mićunovićem, koji su mu zajedno sa Krupom i Stevom Simeunovićem napisali pesme s albuma „Zlatija“ iz 1997. godine. Na toj ploči su bile numere „Lepa Kosovka“, „Planine“, „Sad mi se u lice smeješ“, „Zora mi vraća kusur od sreće“, „Košulja mi pocepana“, „Ja sam ti se majko promenio“, „Došlo vreme da udajem ćerku“ i druge. Sa skoro istom ekipom Beki je 1999. godine snimio CD sa pesmama „Rani me rani“, „Jesen dođe rano moja“, „Crvena reka“, „Čubura“, „Gajio sam ruže“, „Jači od sile zla“, „Sudbine znak“ i drugima.
Nakon toga nastupila je petogodišnja studijska pauza. Njegova publika mogla je da uživa u nastupima širom Srbije i regiona, a potom su počela da se otvaraju i „vrata“ Evrope, Amerike i Australije gde je neretko nastupao.
Bekić je početkom februara 2021. godine svoju publiku počastio singlom „Živim život na svoj račun“ čiji tekst potpisuje Tešo Mrkonjić, a aranžman Zoran Kostić. Snimio je i spot koji je na internet platformi „Ju Tjub“ („YouTube“) za osam meseci „zaradio“ preko 280 hiljada pregleda. Već narednog meseca je izašla pesma „Biću ti pratilac“ koju su pisali i komponovali Beki, Ruždija Krupa i Novica Nikolić Patalo. „Oslikao“ ju je spotom na koji je njegova publika dobro reagovala.
Pored toga što je poznati izvođač, Beki Bekić je i vrstan kompozitor i tekstopisac. Prva pesma koju je napisao bila je „Alipašin izvor“. Pisao je muziku mnogim poznatim izvođačima, među kojima su i Šaban Šaulić, Lepa Brena, Jašar Ahmedovski, Vera Matović, Nada Topčagić, Dragana Mirković, Snežana Sneki Babić, Buba Miranović, Zlata Petrović, Šeki Turković i mnogi. Diskografija Albumi 1985. Meni mala zamera/Daj, reci da 1986. Ne zaboravi me / Žute ruže 1987. Joj, što volim muziku narodnu (uz pratnju Orkestra Dragana Aleksandrića) 1989. Alipašin izvor / Ima vremena (uz pratnju Orkestra Dragana Aleksandrića) 1991. Život je tamnica (uz pratnju Orkestra Zorana Starčevića) 1992. Beki Bekić 1993. Sećeru moj 1995. Beki 1997. Zlatija 1999. Beki 2004. Boja mastila 2008. Veliko srce 2012. Zavičajne pjesme – Tebi pjevam oj Gusinje moje 2013. Crni dijamant/Tri kuće u tri reda Singlovi i EP-ovi 1981. Lažno pismo / Odlazim na pusto ostrvo Kompilacije 1997. Moje pesme – moj život.
Čovek koji ima ovako bogatu diskografsku karijeru, koji je pokraj svih izazova, sačuvao najveće njegovo blago – porodicu, suprugu Nadu kojoj je zahvalan za mnogo toga što mu se kroz život događalo. Ponosan otac svoje i te kako uspešne dece i nešto što je kruna njegovog života a to su unuci koji krase domove familije Bekija Bekića.
Zajedno sa ćerkom Emilijom uradio je projekat sa dečijim pesmama koje je posvetio unucima “BEBA. B – IDEMO NA MORE”.
O Vašoj karijeri je tako lepo pisati da jednostavno iz perioda u period za nekoga ko želi da se bavi Vašim autorskim delima, sve je inspirativnije i lepše za pisanje. Da li Vi danas kad sagledate taj Vaš i te kako dug radni staž od 40 godina, mislite da ima još mesta i prostora za nove projekte ?
“Pa mislim da godine ništa ne znače za stvaranje dobrih i emotivnih pesama. I uvek ima mesta i prostora za pesme koje izađu iz srca i duše. Dok imam duše ja ću stvarati i radovati se svakom novom projektu kao i na samom početku.”
Vlasnik ste mnogobrojnih hitova i kao izvođač i kao kompozitor, što sam i navela u tekstu. Postoji li i jedna Vaša pesma koju ste radili za kolege ili koleginice a da vam je danas žao što je niste vi otpevali ?
“Pesme koje sam radio za druge kolege mislim da nisam pogrešio, što ih ja nisam snimio i nikada nisam zažalio, uvek me je radovao uspeh kolega i dobar plasman numera na kojima sam radio. Mislim da je to sudbinski, kako kaže nas narod “Nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.
Kako je nastala Vaša antologijska pesma “OTAC”?
“Pesma “OTAC” je nastala tako što je moj prijatelj i kompozitor gospodin Džafer Zukić napisao, ja sam je malo preuredio i opisao autentično svog oca i porodicu. Baš tako je sve bilo kao sto kaže i pesma. Dokaz da iskrenost i u tekstu i u melodiji duboko dopre do ljudi i eto iz te iskrenosti ta pesma je doživela da traje i da je publika tako lepo i toliko dugo sluša i voli”.
Koji biste savet poslali ka mlađim kolegama, šta je to što čuva dugovečnost jednog estradnog umetnika?
“Mlade kolege mislim da ne treba savetovati, ovo je sada drugo vreme koje mi malo stariji ne možemo da shvatimo. Nije zahvalno ni pošteno uticati ili savetovati. Imamo jako talentovane omladine i siguran sam da neko ko se bude posvetio ozbiljno tom radu, da će uvek biti i dobre i kvalitetne pesme. Neka slušaju svoje srce i neka ono što rade vole iskreno“.
Da li i gde Vas u dijaspori možemo očekivati?
“Zahvaljujući pesmi obišao sam skoro sve kontinente. U koliko mi obaveze dozvole, uvek ću se rado odazvati našim zemljacima. Neka posebna emocija je uvek bila kada se nađem među vama koji ste daleko od svojih ognjišta”.
Približavaju se novogodišnji praznici. Gde ćete dočekati Novu 2023. godinu i da li ćemo Vas u skorije vreme imati prilike da sretnemo u dijaspori i gde?
“Godinama čovek shvati i da nije sve u novcu. Srećan sam što mogu novogodišnje praznike provesti u krugu svoje porodice i mojih najbližih. Nekada se moralo raditi i za te velike praznike ali sada mogu da uživam i da radosti podelim sa mojim najdrazim”.
Portal “Svet Australia” Vam se od srca zahvaljuje na ovom divnom intervjuu koji će zasigurno obradovati Vašu publiku širom sveta. Želimo Vam još mnogo lepih i uspešnih godina kako na poslovnom polju tako i u Vašem privatnom životu i da Vas taj Vaš osmeh nikada ne napusti. Da u narednoj godini budu ostvareni Vaši snovi, jer umetnik poput Vas uvek ima svoje snove. Sem osmeha i Vaših lepih pesama, šta za kraj želite da poručite našim pratiocima i naravno ljubiteljima i postovaocima Vašeg dela?
“Od srca vas sve pozdravljam, sve Vaše i moje prijatelje širom Planete. Publika je uvek bila, pokraj moje porodice, moj veliki pokretač i zauvek ću imati jedno veliko poštovanje ka svim ljudima ovoga sveta. Neka nas ljubav, poštovanje i dobro zdravlje služi ma gde da smo i od srca vam želim srećnu i uspešnu Novu godinu i ako Bog da, da se srećemo uz lepe povode. Vašoj redakciji želim puno uspeha i zahvaljujem se na srdačnom i lepom druženju, vaš Beki Bekić.
Slađana BOJOVIĆ
