Iva Đorđević je za čitaoce Portala veoma iscrpno i detaljno podelila iskustvo o životu i radu na Aljasci. Za nju je Aljaska bila spas, bez obzira na sve težine koje već nekoliko godina nosi na svojim plećima.
Gospođa Iva je rođena 1981. godine u jednoj dosta imućnoj porodici (roditeljskoj).
Bila je student medicine a posle prve godine istu je zamenila sa ekonomijom.
Ekonomski fakultet je zavrsila sa veoma dobrim rezultatima koji je kasnije dopunjavala sa još nekoliko novih ispita koji su joj obećavali da dođe do bržeg zaposlenja.
Kao diplomirani ekonomista nije birala poslove, radila je u Raiffeisen (Rajfajzen) banci, na određeno vreme, posao u osiguranju koji je radila takođe je bio nešto što joj nije davalo sigurnost i poslednji posao koji je radila bio je administrativni posao u centrali za odobravanje tiketa i svi su ti poslovi kao i mnogim osobama koje žive u Srbiji bili nedovoljni, kako materijalno tako i moralno degradiranje.
Iva je majka dvoje dece, sina Lazara (20) i ćerka Tara (16). Posle svih pokušaja da svoj život i posao dovede do stabilnog stanja, nije uspevala.
Nezadovoljstva i potrebe njene porodice nije mogla da isprati sa nesigurnim poslovima i odlučila je da potraži spas i bolji život bez dugova i kredita bilo gde u svetu.
Nikoga nije imala van zemlje kome bi se obratila pa se odlučila da sama, putem interneta i online oglasa, potraži bilo kakav posao koji je dobro plaćen.
Istraživajući tržište došla je do internet strane na Google gde su tražili radnu snagu, sezonskih radnika za kompanije koje se bave preradom ribe i ribljih proizvoda.
Iako je bila svesna da je Aljaska na kraju sveta, veoma hladna i surova destinacija i da posao koji bi tamo radila je izuzetno težak nije je uplašio, naprotiv – to joj je privuklo pažnju i dalo joj snagu da traži posao gde će moći da zaradi veoma dobro i da pomogne svojoj porodici i sebi.
Draga Iva, sigurno će Vaše iskustvo nekome pomoći i zahvaljujem Vam se na vremenu koji delite sa našim čitaocima i sa našim Portalom. Pa evo prilike da nam ispričate sve o Vašem životu i radimu na Aljasci i da podelite Vaša iskustva sa te veoma udaljene destinacije.
Jako mi je drago ako će ovo moje javljanje nekome pomoći i želim da Vam se zahvalim što ste pokazali intetesovanje da ispratite jedan deo mog života i avanturu u kojoj sam se hrabro upustila.
Kao što ste naveli u uvodnom delu, trudila sam se da budem sa svojom porodicom m, da radim, li nisam imala sreće da i pokraj mog obrazovanja i želje da radim u svoj zemlje i budem sa svojom decom pronađem tu sigurnost.
Naravno, moja deca, kako su odrastala tako su i veće obveze bile, kako kod svih roditelje tako i kod mene. Egzistencija mnogo toga određuje; želela sam da obezbedim svoju decu i da ne brinem za svoju i njihovi budućnost.
Odluka da idem za Aljasku i sada mislim da je bila baš hrabra ali i ispravna. Kada sam saopštila porodici, svi su bili protiv ali sam ipak odlučila da poslušam sebe.
Moji roditelji su takođe bili protiv i ponudili su da mi pomognu, samo da odustanem, ali želela sam da i ja svojoj deci pružim i omogućim da odrastaju i da stvorim nešto i za njihovu budućnost. U Srbiji iako sam radila i po dva posla i nisam uspevala, jedva smo kraj sa krajem sastavljali.
Kad sam odlučila da potražim posao van zemlje interesovao me je samo dobro plaćen posao i legalan, nije me bilo ni stah niti je bilo bitno šta radim.
Posao na Aljasci mi je dao puno i posle nekoliko godina rada, radiću još jednu sezonu, došla sam do sredstava da ostvarim svoj cilj i da imam mogućnost da sa mojom porodicom započnem privatni biznis. Tako dok čovek ne reskira nema uspeha. Treba verovati u sebe i teziti ka cilju.
Moj dolazak na Aljasku je bio u početku težak, neizvesnost put u nepoznato, sredina koja je za mene u početku bila kao “druga planeta”.
Porodični dom zamenila sam za jednu sobu koju sam delila sa još tri cimerke, gumenu radnu gardarobu i rad na traci sa kojim sam se prvi put u životu srela.
Prva kompanija u kojoj sam radila i nije imala neke uslove ali šta je tu je i nema povratka. Radna vremena su bila od 3 pa i do 16 sati.
Početak je bio i te kako težak, život se svodi na rad, jelo i spavanje. Komunikacija i internet nije tako dobar pa bi po dva tri sata čekala da iskoristim mesto odakle bi mogla da se čujem sa decom i porodicom.
Uslovi na poslu su izuzetno teški i onaj ko nema dobro zdravlje i jak mentalni sklop tu sigurno ne može dugo da ostane.
Poznavanje engleskog jezika mi je mnogo pomoglo, komunikaciju sa novim kolegama sam brzo uspostavila.
Polako sam se navikavala na sve to što me je tamo dočekalo. Od klime koja je surova, depresivna, hrana koja nije baš tako često bila na našim trpezama, ogromna udaljenost, fizički posao koji je izuzetno težak, hladnoća od koje se ledi krv itd.
Ništa od svega toga me nije uplašilo, pa sam odlučno nastavila da se borim i da svoju zemlju zamenim privremeno, radeći kako bi se vratila svojoj porodici sa ostvarenim ciljem.
Nije mi smetalo to što sam radile i po 16 sati dnevno, što čistim ribu, što su mi se kočili prsti, stajanja u ledenim fabrikama. Na Aljasci, koja je sve popularnije mesto za sezonski rad, naše žene pokazuju neverovatnu izdržljivost i snagu, na kojima, kako neke uz osmeh kažu, padaju i najsnažni muškarci. Posao je težak, ali zarada je velika. Ostavila sam u Srbiji decu, muža, prijatelje i otišla na drugi kraj sveta gde se zarade lepe pare. Za samo tri meseca mogu da zarade od 10.000 do 15.000 dolara.
Da sam mogla da u Srbiji zaradim na Aljasku nikad ne bih došla, ali ovo je jedna velika avantura mog života.
Ovo je moje životno putovanje, pamti se i u šali kažem, bogati daju grdne novce da posete Aljasku a ja sam ovde da zaradim i uživam u fenomenalnoj prirodi koja izgleda pomalo i nestvarno. Aljaska je jedna predivna zemlja koja ima netaknutu prirodu, starosedeoci kojih nema mnogo su izuzetno ljubazni i gostoprimljivi. Znaju da smo mi Evropljani koji se nisu tako odavno doselili na ove prostore; pre su najčešći stranci na ovim prostorima bili Filipinci i Azijati.
Prvo radno mesto je bilo za kompaniju “Icicle”, mesto Seward 40 km od Anchorage na kopnu fabrika 2018. god. od juna do septembra. Drugo mesto Westward 2019. god. od januara do oktobra svaki dan po 12 sati, pa kompanija “Silverbay” mesto Naknek, od aprila do oktobra 2021. svaki dan po 16 i po sati pauze su bile na 4 sata po 15 minuta i jedna od pola sata za obrok i sada, kompanija “Unisea” 2022. godine od juna do septembra radno vreme 12 sati.
Posto su radna vremena duga, malo vremena imam za bilo šta drugo. Kada je malo lepše vreme volim da prošetam po okolini jer ovde je priroda jako lepa. Volim da slikam i da se šetam pokraj mora, aki vetrovi i kiše to ne dozvoljavaju baš često.
Draga Iva, Vaše iskustvo je toliko emotivno i lepo da jednostavno fascinirate pozitivnošću i snagom koju nosite. Rekli ste da ćete raditi još ovu sezonu i kraj sa životom na Aljasci. Koji su planovi za dalje?
Vratiću se kuci i sa mojom porodicom ću započeti privatni biznis i baviću se međunarodnim transportom. Obići ću neke destinacije koje sam uvek želela i nastaviti da delim radosti sa mojim najdražima.
Koje su Vaš najlepše uspomene koje nosite sa Aljaske?
Moj dolazak je bio isključivo da zaradim novac, pokraj toga upoznala sam predivne ljude sa svih strana sveta, to je nešto sto će ostati zauvek u srcu u ovoj izolovanosti. Ovo jeste Amerika, ali mi smo na kraju sveta i mnogo ljubavi i lepih toplih trenutaka sam doživela od dragih ljudi kako od kolega tako i od meštana koji imaju veoma lep i topao pristup.
Ima li šta čega se bojite na Aljasci?
Ovde baš moraš da si oprezan, priroda je predivna ali i divlja, a najviše se bojim aerodroma. Ovaj aedrodrom je jedan od najopasnijih na svetu. Ponekad čekamo i po pola dana da poletimo ali i na to sam navikla.
Posto je Aljaska u prošlosti bila ruska teritorija, da li je išta ostalo što podseća da su tu Rusi živeli?
Ne, jedino što ovde ima je jedna Ruska crkva, koju koriste svi ljudi bez obzira na veru i tu se nedeljom drži liturgija.
Draga Iva, od srca hvala za ovu predivnu avanturu kroz koju ste nas malo bliže upoznali sa Aljaskom. Koju poruku za kraj šaljete našim čitaocima i osobama koje bi se možda usudile na tu avanturu kroz koju ste Vi prošli?
Prvo elim da vas sve pozdravim i da vam poželim da mste zdravi, srećni ma gde da ste. Upoznala sam sebe baš ovde gde sam shvatila gde su mi psihičke i fizičke granice. Svima onima koji bi se upustili u ovakav izazov poručila bih – verujte u sebe i ako imate hrabrosti da se odreknete mnogo čega i da jedan period provedete radno na Aljasci, dobrodošli ste ovde. Svaku informaciju kako doći i oko uslova zapošljavanja, rado ću pomoći.
Topli pozdravi sa Aljaske od Ive Đorđević
Za informacije možete kontaktirati urednicu Slađanu sa kojom ću biti u kontaktu
Slađana BOJOVIĆ
