Mnogo je razloga zašto treba posetiti jug Sbije i Južno pomoravsko kraj. Da, naša zemlja (Srbija) ima brojne lepote i znamenitosti vredne pažnje, koje za veliki deo naših stanovnika ostaju neotkrivene i nepoznate. Duh Mediterana moguće je osetiti i u temperamentu juga Srbije, ne mora se nužno otići dalje. Na ovom delu postojbine Južnih Slovena taložile su se tekovine najstarijih civilizacija, pa čak i onih praistorijskih, o čemu svedoče arheološki ostaci, a nikako se ne mogu zanemariti ni tekovine Osmanske imperije, koje se mogu prepoznati i u jeziku i navikama Nišlija i Nišlijki, Leskovčana i Leskovčanki i drugih stanovnika juga zemlje.
NIŠ NAJVEĆI GRAD JUGA SRBIJE
Ovaj grad, koji je bio administrativni, vojni i trgovinski centar različitih država i carstava u čijem je sastavu bio, mesto je rođenja čak i dvojice rimskih careva, Konstantina III i Konstancija. Upravo taj podatak svedoči o činjenici da je biografija Niša obećava veoma zanimljivu i intrigantnu priču o ovom gradu. S obzirom na raskošnu istoriju ovog područja, u Nišu ćete moći da posetite brojne spomenike koji svedoče o životu pre više hiljadu i više godina, kao što je pomenuta Medijana, zatim praistorijski lokalitet Bubanj, ali i još brojnija znamenja iz perioda vladavine Turaka. Na prvom mestu, tu je Niška tvrđava, vojno utvrđenje iz 17. veka, nezaobilazno na mapi bilo kojeg turiste koji dođe u ovaj grad, zatim Čegar, brdo na kom se odigrala čuvena bitka 1809. godine, a koja je i povod za nastajanje Ćele kule, spomenika sa uzidanim lobanjama srpskih ustanika stradalim u bici na Čegru.
Ovaj grad svojim brojnim znamenitostima svedoči i o drugim važnim istorijskim događajima na ovim prostorima, kakvi su Logor Crveni krst, sačuvani logor iz Drugog svetskog rata, zatim Spomen kapela, podignuta u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. godine i druge.
Zahvaljujuci divnoj dami kustosu i voditelju muzeja, gospođi Vesni Andrejević iz Jezz muzeja i Gipsi muzeja, čitaoci će kroz ovaj članak i video, moći da dožive ovo autentično mesto koje ne da je osvojilo naše umetnike, već i umetnike svetskog glasa, našta su Nišlije i te kako ponosni.
U muzeja iz sveta Jazz muzike, među velikim svetskim imenima, izlozena je bista velikog umetnika koji je sa svojim posebno glasom i lepotom gipsi muzikom i pesmom osvojio svet, mnoge umetnike doveo na naše prostore. Tradicija i očuvanje umetnost i Dan danas živi i takva magija vlada, da čovek poželi samo da ostene ovde i uživa. Naš veliki umetnik i doajen bluza i gipsi muzike ŠABAN BAJRAMOVI, zajedno sa primadonom i umetnicom svetskog glada ESMOM REDŽEPOVOM, koliko krase sam muzej i sve što je u njemu tako su i veliki ponos ovog kraja i svih nas.
LESKOVAC PO LEŠNIKU
Drugi grad po veličini južnog dela Srbije Leskovac – grad koji je dobio ime po šumama lešnika. Nije samo područje Niša bilo naseljavano tokom praistorije – u Leskovcu je pronađeno čak 106 lokaliteta koji svedoče da je život postojao na tom mestu u mlađem neolitu, bronzanom dobu i gvozdenom dobu, a od perioda srednjeg neolita se ovaj prostor intenzivno naseljavao. Značajni arheološki lokaliteti koje možete obići u Leskovcu i u njegovoj neposrednoj blizini jesu Caričin grad, kulturno dobro iz 6. veka, ostaci utvrđenja na brdu Hisar, ostaci srednjovekovnog grada Zelen-grada, lokalitet Gradac i mnogi drugi. Takođe, tu je i čuveno Narodno pozorište, koje je osnovao naš veliki pisac Radoje Domanović, zatim Narodni muzej, posebno interesantan Muzej tekstilne industrije u obližnjem mestu Strojkovcu.
Naša zemlja poseduje bogatu istoriju i tradiciju, te i mnoštvo mogućnosti za obilazak prelepih destinacija. Ukoliko se uputite na jug Srbije, moći ćete da uživate u pejzažima koji ostavljaju bez daha, kulturološkoj raznolikosti, ali i kulinarskim specijalitetima.
STARA PLANINA – OAZA NETAKNUTE PRIRODE I ČISTOG VAZDUHA
Stara planina udaljena je svega 40-ak minuta vožnje od Pirota, a najviši vrh u Srbiji je Midžor – 2196 m. Šetajući predelima Stare planine, moći ćete da uživate u mnogobrojnim vodopadima, potocima i bogatoj flori i fauni, posebno ako se odlučite da ovaj predeo obiđete na proleće. Interesantan podatak je da vodopadi Stare planine obuhvataju trećinu svih vodopada Srbije. Zimski meseci su takođe idealan period za uživanje na snegu, a za one koji vole zimske sportove, tu je skijalište Babin zub sa 3 staze, gondolom i žičarama. Ski centar je razvoju na Staroj planini i planira se još mnogo dodatnog sadržaja za sve uzraste.
Leskovacka Rostiljijada je nešto što svako od nas bi trebao da doživi. Neverovatan priliv gostiju iz celog sveta, ta topla južnjačka srca za svakoga imaju osmeh i od srca su svi dobrodošli. Na svakom koraku hrane i prirodnih proizvoda u izobilju. Zabavno muzički deo za sve uzraste i ukuse. Tako da je pomalo teško odlučiti se šta jesti i gde se zabaviti. Bogata ponuda za sve goste. Ovogodišnja, 32. po redu Roštiljijada održana je od 22. do 28. avgusta 2022. godine. Prva Roštiljijada održana je 10. oktobra 1990. godine, trajala je dva dana, a na njoj je učešće uzelo 63 majstora roštilja iz svih jugoslovenskih republika, Grčke, Italije, Francuske. Tom prilikom najveću pljeskavicu je napravio Novica Stanković Šaponja, po kome se danas zove ovo takmičenje u pravljenju najveće pljeskavice na svetu. Ovaj rekord je zabeležen u Ginisovoj knjizi. Roštiljijada predstavlja svetski festival roštilja i specijaliteta sa skare, a osnovali su je Politika Ekspres, HUP Balkan Leskovac, UGOPROGRES Beograd, Leskovački sajam, Mesokombinat i Turistički savez opštine Leskovac. Za dobro raspoloženje i uživanju u svim žanrovima muzike su se potrudili da, Turistička organizacija Leskovac Opstina Leskovac i ove godine bude održano šest koncerata poznatih estradnih umetnika na gradskom trgu, a prvi koncert na ovogodišnjoj Roštiljijadi u ponedeljak 22. avgusta održala je Jelena Karleuša. Narednog dana, 23. avgusta nastupila je Jelena Rozga, u sredu 24. avgusta Leskovčane je zabavljala Goca Tržan, u četvrtak 25. avgusta Riblja Čorba, u petak 26. avgusta Vesna Zmijanac, a u subotu 27. avgusta manifestaciju je zatvorila grupa Piloti. Nastupi svih pevača na Roštiljijadi građane Leskovca je koštao 7 miliona dinara ili skoro 60 000 evra.
Koliko je ovaj deo Srbije poseban po svemu, odlučila sam da obiđem i jedno pravo seosko domaćinstvo iz ovih krajeva i uputila sam se u jedno veoma čarobno selo koje je po svemu onome što važi za civilizaciju ,odvojeno kao da je na dugoj planeti. Selo KOVACEVA BARA, dvadesetak km od Leskovca ispod Padina Suve Planine, a domaćini su mi bili porodica Jović, koja u tom selu živi sama. Naš Portal je zabeležio lep video sa domaćicom gospođom Vukanom Jovic, koja sem gostoprimstva šalje i jednu lepu poruku ka svima nama. Tu je i nadaleko poznat vlasotinsko-jablanički kraj. Vlasotince je deo Jablaničkog okruga čije sedište je Leskovac. Opština Vlasotnice se sastoji od grada Vlasotinca i okolnih sela. Vinski bal Vlasotinci – šezdesetih godina se po prvi put održava manifestacija posvećena vinogradarstvu ovog kraja. Cilj manifestacije je promocija kulture i vinogradarstva za koje je vezan razvoj opštine. Vlasotinački vinogradari se još 1923. g. udružuju u Vinogradarsku zadrugu. Poznati vinogradarski predeli opštine su pored samog Vlasotinca, Dadince, Šišava, Donja Lomnica, Skrapež i drugi. Kao i svake godine prilikom manifestacije, koja se održava na obali reke Vlasine, kraj Nešićevog keja, bira se “Boginja vina” u čiju ulogu stupa devojka iz okoline. Za vreme trajanja manifestacije se proklamuje Nezavisna Kneževina Vlasotince sa izabranim “knezom”. Pored degustacije vina iz lokalnih vinograda sledi i bogati kulturno-umetnički program, praćen defileom “kneza” glavnim ulicama Vlasotinca, kao i nastupima raznih muzičkih izvođača. Zastupljeni su svi žanrovi od trubačke muzike pa do rokenrola. Tu su i vlasotinački slikari, koji sa njihovim kolegama van Vlasotinca, otvaraju likovnu koloniju za vreme Vinskog bala. Tema njihovih radova je grožđe i vino. Vinski bal se održava u avgustu. Domaćini uz bogatu trpezu i toplu dobrodošlicu u Vlasotincima bila porodica Stanković Joca i Ljiljana A Marijan Stanković načelnik gradske uprave Vlasotinac nas je upoznao sa znamenitostima i aktuelnim događajima ovog lepog grada. Za ovu reportažu, pomoć sam dobila od jednog mladog i finog momka Matije Jovića, koji je rado pomogao da sve ovo dopre do naših čitalaca i da autentično zabeležimo i prenesemo ka njima i prijateljima Portala Svet Australia.
Sve o prelepom južnom delu Srbije, uz tople pozdrave za sve pratioce portala Svet Australa širom sveta iz razdraganog i veselog Leskovca i celog južno Pomoravskog kraja.
Slađana BOJOVIĆ
Asistent: Matija Jović
