Vanserijski pevač rock’n’rolla Amer Čengić Čenga rodom iz Sarajeva, pobednik je 7. Serijala najgledanijeg televizijskog šou programa “Nikad nije kasno”. Takav pevač odavno nije viđen na našim prostorima, svojim izuzetnim glasom, pojavom, harizmom, stajlingom, scenskim pokretima i neviđenom energijom, koja kao vulkan nosi sve ispred sebe, zapalio je Balkan i dijasporu. On kada zapeva kao da se emotivno premesti u neku drugu dimenziju, toliko se daje pesmi i publici da ih ostavlja bez daha, oduševljeni jedva čekaju ponovo da ga vide i čuju. Šou program “Nikad nije kasno” može biti ponosan što je otkrio zvezdu neverovatnih razmera, rođenog da trijumfuje.
Amera Čengić Čengu zatekla sam u večernjim satima u Beogradu, kada sam mu u telefonskom razgovoru rekla da je u pitanju intervju za Portal “Svet Australia” rekao je ljubazno i prefesionalno:
“Čekajte samo da se malo osamim, napustiću društvo, da razgovor na miru uradimo”. Ubrzo, počeli smo intervju.
Čestitamo Amere na ubedljivoj pobedi i prvom mestu po glasovima stručnog žirija. Konkurencija je bila velika, jeste li očekivali tako ubedljivu pobedu?
Hvala veliko! Po produkcijskim podacima ovog serijala, nikad nije do sada bila bolja ekipa takmičara, konkurencija je zaista bila velika. Dešavalo se ranije da se izdvoji nekoliko odličnih vokala, pa se mogao naslutiti pobednik, ali da svih 12 finalista budu odlični, to se prvi put desilo. Tu su verujte zaista nijanse bile u pitanju ko će pobediti. Kad sam se među njima uspeo da izdvojim i pobedim, znači da vredim i da sam imao pravo što sam u sebe verovao. To je neverovatno lep osećaj imati podršku ogromnog auditorijuma.
Kakvi su Vaši utisci sa finalne večeri, da li je bilo treme, bodrenja među kolegama?
Treme jeste bilo prisutno kod nekih, znate ona mala trema odgvornosti, to je normalno, ali ne ona koja parališe, toga nije bilo. Ja nikada nemam tremu, potpuno se saživim sa pesmom, ponese me. Bodrenja je bilo neograničeno, jedni za druge smo navijali, atmofesera je bila prelepa, organizacija vrhunska.
Od kada se profesionalno bavite pevanjem, da li svirate neki instrument?
Oduvek sam voleo muziku, najviše rock and roll, sviram gitaru, ono sa društvom, to mi je uvek bilo prijatno. Profesionalno se bavim pevanjem dvadesetak godina, od kada sam došao u Ameriku. Nisam nastupao u svim američkim gradovima, to očekujem sada jer je stiglo dosta poziva. Inače, živim na Floridi u prelepom gradu Clearwater kojem su nedavno proglasili da ima najlepšu plažu na Floridi.
Kako ste upošte došli na ideju da se prijavite za televizijski šou “Nikad nije kasno”, da Vas nisu možda nagovorili prijatelji?
Što se tiče prijatelja bilo je nagovaranja, govorili su mi da vole kako pevam, da trebam nešto da uradim, da se prijavim i slično. Konkretno mene je prijavio moj dobar prijatelj Mladen Vojčić Tifa, on je jednostavno verovao u mene, hvala mu. Ja sam takođe želeo da učestvujem u “Nikad nije kasno” jer sam znao da je to šou program velikih razmera, pojaviti se samo na toj sceni veliki je uspeh. Sve se eto dobro završilo, pobedio sam.
Poznato je da produkcija “Nikad nije kasno” ima “tim snova” na čelu sa Žikom Jakšićem, da imaju svetsku organizaciju, da sve funkcioniše kao sat. Da li je neko od njih: Žika, Mare, Dragana, Aca ili neko iz orkestara pružao Vam posebnu podršku?
To je dobro pitanje. Oni su takav uigran, organizovan i profesionan tim, da je to neverovatno. Od Žike pa do tehničara koji će vam dodati mikrofon, svi su tako ljubazni, predusretljivi. Umeju vešto da nas opuste, istaknu našu značajnost, na kraju mi damo od sebe sve što možemo, svoj maksimum. Mogu da samo dodam da su svi fantastični.
Da li ste Vašu pobedu nekom poklonili ili namenili?
Nisam nikome, došao sam da se takmičim, da se pojavim pred milionskim televizijskim gledalištem, da dam sve od sebe, drago mi je što sam uspeo.
Hvala Amere na razgovoru, za kraj da li biste poručili nešto našim čitaocima i Vašoj vernoj publici?
Pre svega hvala Vama što ste odvojili vreme za ovaj razgovor, hvala na pažnji, zahvaljujem se takođe redakciji Portala “Svert Australia” na prostoru i podršci. Možda će me pesma jednog dana odvesti u Australiju, bilo bi mi drago. Vašim čitaocima i mojoj publici želim zdravlje i sreću i da ih pesma uvek prati na svakom koraku. Voli vas vaš Amer Čengić Čenga.
Slavica MOMAKOVIĆ
