Često puta, pišući o manje važnim ličnostima i događajima, mimoiđemo one koji su istinske vrednosti i veličine u pravom smislu reči, ali su toliko skromni i nenametljivi I prosto se utapaju među obične smrtnike i ne žele da budu ništa više od običnog čoveka.
Jedna od tih ličnosti je Goran Dojčinović, umetnik slike i fotografije, profesor, grafički dizajner, aktivista, ljubitelj motora… Ušao je u naše živote gotovo nečujno, da ne kažem ušunjao se i svako ko ga poznaje, reći će vam da ga je i ljudski osvojio.
Gorana poznajem preko dve decenije i naše prijateljstvo traje, bez obzira što se po nekim stvarima ne slažemo, što jedan drugom skrenemo pažnju, a na kraju imamo čvrste stavove. Njegov južnjački akcent mi je oduvek bio simpatičan a njemu samom vrlo preporučljiv. Često puta ga iz milošte zovem Mr Dojčinovski što je aluzija na nekada sjajnog fudbalera Zvezde Kirila Dojčinovskog, bez obzira što je Goran okoreli partizanovac. On je u ovom ekskluzivnom razgovoru za naš Portal na raspolaganju čitaocima koji će biti u prilici da vide o kakvoj se gromadi radi.
Da li bio ljubazan da se predstaviš našim čitaocima? Ko je Goran Dojčinović, odakle nam dolazi? Čime se trenutno bavi?
Hvala na tom pitanju, Rade, i hvala na prilici da se predstavim čitaocima. Kao što mudraci sveta u ljudskoj istoriji pa i ovi današnji kažu da je svako na zemlji rođen sa ciljem da nešto ostvari i da ispuni životni zadatak na ovoj našoj planeti pa se i ja često pitam ko sam i da li sam na pravom putu.
Rođen sam u lepom i malom Aleksincu kraj Južne Morave i odrastao na Aleksinačkom Rudniku jer dok su moji roditelji vredno radili i pravili kuću za nas, mene su čuvali moji deda Jole (crnogorac) i nana Milica. Kuća nam je uvek bila puna jer sam rastao u porodici sa tetkama kojih sam imao 5. Od ranog detinjstva sam imao potrebu da crtam gde god sam stigao pa sam često bio kažnjavan zbog toga tako da su neke knjige ili sveske sakrivane od mene kao i olovke dok sam roditelje kasnije grdno otrošio kupovanjem blokova za crtanje.
Za vreme osnovne škole i pola srednje u Aleksincu uspeo sam da osvojim sve moguće nagrade u likovnim takmičenjima i aktivnostima tako da sam u tinejdžerskim danima nekako skroz neplanirano upisao Srednju umetničku školu jer u planu je bila očeva želja da budem farmaceut. Srednja Umetnička škola “Đorđe Krstić” mi je promenila sve planove za dalji život jer mi je dala znanje i ljubav prema ovom poslu koga imam i danas. U sedamaestoj godini sam zaradio svoj prvi novac radeći reklamu na jednom izlogu u Aleksincu i odlučio da se bavim grafičkim dizajnom ubuduće jer sam u to vreme video dobru priliku za sebe i bolji život. Upisao sam kasnije Fakultet umetnosti i završio sa diplomom profesora likovnih umetnosti smer graficki dizajn i bio prvi akademski grafički dizajner u mom Aleksincu, mada sam se uporedo sa tim bavio i fotografijom koju sam imao i kao obavezni predmet. Napustio sam Aleksinac 1995. ali sam bio vrlo zadovoljan dotadašnjim postignutim u mom malom gradu jer sam uspeo da sa svojim dizajn poslom i reklamnom proizvodnjom upoznam i pomognem mnogim privrednicima, privatnicima opštine kada su u pitanju bili dizajniranje logoa, reklama, enterijera kafića ili butika.
Moja velika ljubav je bilo i pozorište i mogu se pohvaliti da sam prvi scenograf sada veoma dobrog i uspešnog pozorišta Teatar 91. Član-osnivač sam udruženja likovnih umetnika ULUA u Aleksincu i posebno mi je zadovoljstvo jer sam uradio dizajn logoa za tu našu organizaciju u kojoj sam učestvovao na mnogim izložbama od osnivanja. Moj logo dizajn nosi i Foto udruženje Aleksinaca koje broji sve veći broj fenomenalnih i talentovanih fotografa sa godišnjim izložbama na kojima redovno i ja učestvujem i moram da kažem da je rad organizatora na zavidnom nivou.
Danas mogu slobodno da kažem da imam ostvarenih više desetina logo dizajna međunarodnih kompanija i korporacija širom sveta. 1995. godine sam napustio Srbiju i otišao u Novi Zeland gde sam bio do 99. a onda se preselio u Australiju i od tada živim i radim u Melburnu. Svo vreme se bavim grafičkim dizajnom, vanredno kao predavač i od ranih dvehiljaditih profesionalno fotografijom. Ne bih sada gnjavio čitaoce sa mnogobrojnim nagradama i dostignućima ali mogu slobodno da kažem da sam skoro dosegao vrh svoje profesije.
Goranova fotografija Melburna
Dizajn u izvornom smislu nije danas što je nekada bio. Šta se zapravo promenilo za, recimo, poslednjih 5-10 godina?
Za razliku od mnogih današnjih dizajnera mogu slobodno za sebe da kažem da sam poznavalac “stare” tehnologije ali i današnjih najnovijih trendova u koje se ubraja digitalni dizajn, veb dizajn i socijalni mediji. Promenilo se dosta toga u ovoj industriji tako da svi oni koji nisu prihvatili iz bilo kojeg razloga kompjterizaciju/digitalizaciju su jednostavno nestali i uplivali u neke druge vode. S obzirom da sam oduvek voleo svoj posao “disao i spavao” kao dizajner, meni nije teško padalo usavršavanje i konstantan trud na tom polju. Mogu da ti se pohvalim da sam još u Novom Zelandu bio deo Adobe tima u kojem sam radio na razvoju PDF formata koji je eto danas standard za dokumentaciju i digitalnu štampu u celom svetu. Kasnije sam ovde u Australiji učestvovao sa nekim članovima Adobe kompanije u obrazovanju pojedinih firmi koje su se prebacivale iz jednog sistema preloma štampe u drugi, odnosno iz svetski poznatog Kvarka u InDesign (ko zna shvatiće).
Goran: Abstraktni crtež
Goran: Akrilik na platnu
Goran: Kolaž slika za izložbu
Ti si i majstor fotografije. Možeš li nam reći na šta treba najviše da obrate pažnju oni koji se budu odlučili da im posao fotografa bude životni poziv?
Hvala ti na tome da sam majstor mada da budem jasan, postoji titula u fotografiji koja se dodeljuje za određene uspehe koju ja nemam ali ko zna možda je budem i “zaradio”. Ova industrija je doživela kolaps u zadnjih dve godine tako da je čak i najveća profesionalna institucija čiji sam ja nekada bio član. AIPP je morala da zatvori nažalost vrata i prestane sa radom. Za to profesionalno udruženje me veže moj dizajn i izrada prvog eBook-a što mi je bila izuzetna čast tako da sam na neki način ušao u istoriju ove australijske organizacije. Kažem to imajući u vidu da je zbog zatvaranja i prestanka kao i propadanja mnogih manjih firmi, potreba za fotografijom toliko opala da su mnogi bankrotirali ili bili na ivici bankrota a bavili se fotografijom kao jedinim izvorom zarade. Puno je danas škola u Melburnu kao i online kurseva o digitalnoj fotografiji tako da je mnogo mladih ljudi pokupovalo foto-aparate koji su danas mnogo više dostupni i krenuli da se promovišu i naravno kada nečega ima previše, cena usluga pada drastično tako da moja poruka mlađim kolegama je da moraju poraditi najviše na odnosu sa ljudima jer svaki dobar biznis je ustvari dobra komunikacija između ljudi i naravno propraćeno dobrim proizvodom ili servisom. Trebaju se izgraditi stilovi u izražaju i obradi fotografije koji bi trebali da budu prepoznatljivi a zatim i traženi jer to je jedina razlika u moru mnogih koji slikaju i imaju aparate. U ovom smislu ona naša “u rukama Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita” je itekako adekvatna.
Lavanda Farm. Goranova kreacija.
Kao profesor umetnosti kako doživljavaš sadašnji trend u tom smislu u svetu i u Srbiji posebno?
Uh, Rade, vrlo kompleksno pitanje nakon ovog pakla kroz koji su prošli mnogi umetnici i galerije kao i muzeji koji tek sada počinju da se bude ali, nažalost, bude se samo oni koji su imali puno novca i sredstava da ovo prođu. U mojoj skorijoj poseti Sidneju bila je izložba Matisa koji je jedan od mojih najomiljenijih slikara, ali nisam mogao da je vidim, na moju veliku žalost, jer mi je ulaz bio sprečen segregacijom u društvu u kome živim.
Srbiju mogu da vidim u zadnjihih nekoliko godina kao i većina nas samo preko televizije ali moram da kažem da duh našeg naroda je i dalje na zavidnom nivou jer i pored svih nevolja i pandemije, naš narod je smogao snage i volje u mnogim slučajevima da organizuje izložbe, umetnička okupljanja, pozorišta i koliko je meni poznato, to je bilo više nego što smo mi imali prilike u Melburnu i Australiji u zadnjih 2-3 godine.
Goran sa sinom Jovanom
Gde je australijska umetnička scena u ovom trenutku?
Oprosti Rade, zaista mi to sada nije poznato šta se događa na likovnom planu ali sam ubeđen da će u nekoj skorijoj budućnosti australijsku muzičku scenu zadesiti mladi Jovan Dojčinović sa svojim novim debi albumom koji je u pripremi. Moj sin je povukao umetnički talent ali ne u likovnom već na muzičkom planu i vrlo je talentovani kantautor. Bićeš obavešten.
Jaymie & David Icke sa Goranom
Šta sve stoji u opisu tvog posla?
Zavisi da li me pitaš kao predavaca, kao dizajnera/slikara ili kao fotografa hahahaha? Mnogo puta sam zažalio kako to da ne mogu biti na nekoliko mesta u isto vreme jer sam gladan napretka i dostignuća u ovim poslovima. Veruj, kada sam dolazio iz Novog Zelanda preko Tasmana, imao sam školskog druga u Brizbenu koji mi je pružao ruku pomoći za prvo vreme snalazenja, takođe imam dalju rodbinu u Pertu i prijatelje u Sidneju koji su mi svi iskazali doborodošlicu i pomoć pri dolasku, ja sam odabrao Melburn iako nisam poznavao nikog. Ono što me je privlačilo jeste Formula One i Australian Open kao i bogatstvo evropske kulture i kuhinje. Nakon samo nekoliko godina ispunila mi se životna želja jer sam postao graficki dizajner mnogih reklamnih proizvoda za Formulu Jedan i Australijan Open kao i za Ford i Holden i televiziju Kanal 10 sa tada najvećim televizijskim produkcijama! Imao sa zaista sreću da steknem klijente poput Rova MekManusa i njegov šou ROVE LIVE kao i ostale produkcije AUSTRALIAN IDOL, BIG BROTHER i Australian Chef. Naravno imao sam priliku da se lično upoznam sa mnogim tada poznatim ljudima australijskog zabavnog života i naravno uvek ponosno im odgovarao da sam iz Srbije na njihova znatiželjna pitanja kada čuju moj akcent. Za sve njih sam radio reklamne oglase u najpoznatijim magazinima, dnevnim novinama ali i moj san se ispunio i dizajnirao velike reklamne panoe koje si mogao da vidiš vozeći se autoputevima oko Melburna kao i po centru grada – zaista ostvarenje snova jednog grafickog dizajnera. Moram da ti izdvojim na šta sam takođe ponosan a to su reklame Kanala 10 za Footy Grand Finale za koje i sam znaš da je nešto što je najvrednije i najsvetije u ovoj državi za Herald Sun i ostale novine u Viktoriji. Naravno morao sam prve godine da pratim umetnička uputstva koja su mi prosleđivali da bi već treće godine rada oni kompletno prepustili meni/mojoj kretivnosti – izuzetna čast za mene.
Imao sam prilike i da vanredno predajem jedno vreme na RMIT Grafički Dizajn kao i dizajn aplikacije poput Fotosopa, Ilustratora i INdizajna. Nakon jedne decenije sam predavao i u Swinburne University Advertizing Design (reklamni dizajn) drugoj i trećoj godini što me je i kao prosvetara veoma isapunilo jer u isto vreme sam radio i sa klijentima visokog profila i mogao da to moje iskustvo prenesem na studente koji su uvek bili oduševljeni time tako da sam čak i neke studente imao na pripravničkom radu u mom studiju. Zadnjih dvadesetak godina se aktivno (manje i više) bavim profesionalnom fotografijom i upoznao puno ljudi kao i mnoge kulture koje žive ovde u Melburnu. Oko desetak godina sam aktivno fotografisao svadbe jer je to ovde vrlo ozbiljan biznis koji se malo razlikuje u načinu nego kod nas u Srbiji. Veoma sam srećan što sam putem fotografije bio na mnogim mestima, video mnoge važne stvari koje su se dešavale ranijih godina i što je za mene vrlo važno, upoznao se sa mnogim ljudima pa tako i stekao prijatelje svetskih poznatih ličnosti. Ako mogu da kažem moj plan je bio da kroz objektiv mog aparata imam sve važne ljude koji su danas popularni i važni za naše društvo posebno u sferi duhovnog i folozofskog razvoja ljudske svesti. Imao sam čast da slikam poznatog naučnika Michio Kaku, zatim Jordana Pitersona, poznatog istražitelja Majkl Telindžera, sa našim velikim Semirom Osmanagićem, jednim od najpoznatijih istraživača Grem Henkokom, Dejvid Henkokom i stekao dobro prijateljstvo sa najpoznatijim čovekom možda celog sveta Dejvidom Ajkom sa kojim stalno sarađujem kao i sa njegovim sinovima koji su nedavno oformili alternativnu televiziju Ickonic koju svima preporučujem ukoliko žele više da saznaju o svetu u kome živimo iz originalnih izvora i posebnih ljudi.
Naravno i sam znaš da sam učestvovao na mnogim našim grupnim likovnim izložbama koje smo organizovali u Srpskoj zajednici sa ostalim kolegama slikarima na kojima sam izlagao slike na platnu kao i likovne grafike što je takođe oslabilo sa aktivnostima zbog prethodnih zatvaranja.
Doha City iz Goranove kamere
Osim profesije, poznato je da su tvoja interesovanja mnogo šira. Da si recimo strastven ljubimac brzih i moćnih motora; šta ti zapravo to donosi?
Od ranog detinjstva sam na dva točka… naime mama i tata nisu imali auto sve do mog drugog razreda osnovne tako da smo nas troje uvek bili na motoru. Već sa 9-10 godina sam počeo da “kradukcam” tati motor i da se vozikam, naravno kada on “ne vidi” mada sam dobijao “packe” s vremena na vreme zbog toga. Kroz moj dosadašnji život prešao sam dosta kilometera na motoru što na kiši što na suncu a i naravno na snegu i mrazu ali me ništa ne pokoleba da se i dan-danas sa mojim drugarima koje imam ovde u Melburnu ne otisnemo na put po Viktoriji pojedinim vikendima. Za razliku od svih prethodnih godina sada imam ostvaren san i imam motor kakav sam oduvek želeo – BMW i to kao što policija ima jer su me takvi motori uvek fascnirali. Meni vožnja motora nije nikada predstavljala trku ili neki prestiž niti kao neko dokazivanje, već sam oduvek voleo brzinu i vetar kao i “obaranje” krivina ali i naravno ogrmna zelja i volja da imam najlepši motor. Dok sam bio u Srbiji radio sam takođe po porudžbini umetničko farbanje “Airbruš” kada sam na raznim motorima oslikavao razne islustracije, odnosno šta su drugi ljudi želeli od mene. Moj motorcikl je bio proglašen za najlepši u Srbiji neke tamo davne godine devedestih.
Motori: Nekad i danas
Veliki si poznavalac i sporta i verujem da si pažljivo pratio sagu oko Novaka Đokovića početkom januara. Kakvo je tvoje mišljenje o svemu tome?
Kako da ne ili što bi neki rekli “how yes no”, pratio sam tenis i pre Noleta ali mi je najveća ljubav bila formula jedan (skroz druga priča i pun utisaka kao i dozivljaja o kojima možemo nekom drugom prilikom) i trke Nacionalne klase australijskih v8 automobila.
Ovo sve šta se desilo sa Noletom za mene nije bilo nešto posebno novo mada su prešli svaku meru. U razgovorima sa tobom i sa ostalim prijateljima voleo sam da Nole nastupi ove godine ali sam se potajno nadao da ipak neće doći jer će ga ovdašnji mediji rastrgnuti zbog njegovih stavova o svemu ovome trenutnom. Ruku na srce nikada im nije bio miljenik jer su ga od samo početka omalovažavali i pokušavali da suzbiju i ne priznaju sve njegove ljudske kvalitete i u isto vreme gurajući druge koji su njima više podobni jer kao što ti i ja znamo pare su glavni cilj svega pa tako i ovog turnira. Lično mislim da je AO najbolji GS jer je prvi u godini kada se dešavaju mnoge stvari i koje se reflektuju kasnije kroz prvenstvo. Preko TV i štampanog medija narod Australije, pogotovu Viktorije je programiran da ne voli Novaka, oni se sitematski pripremaju mesecima unapred da bi doživele esklaciju na samom terenu gde bi onda navijali uvek za njegovog protivnika ili mu smetali u toku igre. To su sve prefigane igre ove anglo mafije koja je ove godine doživela kulminaciju. Nadam se da je Nole svestan da od sada ako bude dolazio u Australiju morati da ima i oči i na leđima.
Da li misliš da Australija mrzi Srbe kao što možemo pročitati u izjavama pojedinih članova srpske zajednice?
Ne mogu da kažem da mrze… vrlo jaka reč… ali ne mogu takođe da kažem i da nas vole. U stvari oni nikoga drugog ne vole sem samo sebe a imaju strahopoštovanje prema Amerikancima i Englezima – to je moje mišljenje. Nikada nisam imao lično neku nezgodaciju sve do sada kada sam dobijao odvratne poruke i pretnje samo zato jer sam branio Noleta i osuđivaao podlu prevaru u koju je naš Nole upao.
Novak Đoković
Veruješ li u tvrdnju da se mnogi Srbi iseljavaju iz Australije zbog tretmana Novaka ili je u pitanju neki drugi razlog?
U to sigurno ne verujem, ali verujem da je ovo samo bio dokaz da ukoliko se ovako nešto događa nekome kao Noletu kako bi tek bilo nama koji smo obični ljudi tako da je to nekima verujem prelilo čašu. Takođe, stanje u kojem smo bili do sada i neopravdana zaključavanja kao i neopravdano loše ponašanje prema običnom narodu koji ima drugačije mišljenje od narativa kojeg je Australiji nametnuto iz vana a postavilo sve nas u vrlo tešku poziciju je navelo ljude da spakuju svoje stvari i u nadi da spasu sebe i svoju decu vrate u našu otadžbinu.
Kako je Korona uticala na tvoj život – privatno i profesionalno u poslednje dve godine?
Smatram da sam bukvalno izgubio dve godine života (kao i svi mi) zbog nesposobnih političara u ovoj zemlji dok eto na primer ljudi u Srbiji i pored svih mera su imali bolji i slobodniji život nego mi dan-danas. Kao i što sam znaš, u Srbiji nema obaveznih vakcina poput ovih ovde gde su ljudi primorani da prime nešto što nije ispitano da bi prehranili svoju porodicu i zadržali posao. Lično mislim da je to zločin protiv čovečnosti. Danas možemo da da pogledamo u nazad dve godine i vidimo sva ona obećanja koja su data narodu da urade ne bi li im se vratio normalan život a njega i dan-danas nema???
Kakav je tvoj stav o vakcinaciji?
Isti kao i Noletov.
Ispred slike Paje Jovanovića u Galeriji Viktorije
Istaknuti si član srpske zajednice a opet te ne možemo često videti u njoj. Kakav je generalno tvoj stav o srpskoj zajednici u Australiji?
Ne smatram sebe nesto bas istaknutim članom već sam uvek želeo da pomognem i uradim nešto za svoj narod i svoju zajednicu koliko god je to u mojoj moći. Naravno uvek sam učestvovao u donatorskim večerima kada god sam bio u mogućnosti, fotografisao skoro sve događaje koji su bile vezani za našu zajednicu.
Patrijarh Pavle. Foto by Goran
Moram da istaknem samostalnu izložbu fotografija posvećenu našem najvećem patrijarhu Pavlu koja je do današnjeg dana jedina izložba o njemu van Srbije a koja je bila rezultat posete Njegove Svetosti koju sam ja zabeležio i nazvao “Patrijarh Pavle u Australiji”. Zahvalan sam i nasoj crkvi Australije i Novog Zelanda za dobijenu Gramatu i priznanje za moje aktivnosti u našoj zajednici i crkvi na šta sam vrlo srećan i ponosan. I još jedna akcija koju sam pokrenuo i uz pomoć mnogih naših ljudi uspeli da napokon preinačimo ime PAUL Yoanovich u ime Paja Jovanović našeg poznatog slikara čija slika “Izdajnik” se nalazi na stalnoj postavci u Nacionalnoj Galeriji Viktorije i gde je bio upisan kao Austougarin danas lepo piše umetnik Srpskog porekla što je nakon 126 godina i mnogih prethodnih pokušaja naših ljudi da se to ispravi sada ispravljeno. Mislim da je sada vreme da se mladi vise angažuju tako da im ja u prenosnom smislu predajem “stafetu” jer mislim da ce oni još bolje raditi ono što smo mi do sada.
Prijateljstvo: Rade Berak i Goran Dojčinović
Šta preporučuješ našim ljudima na petom kontinentu?
Mnoooogo smo daleko od matice Srbije i Balkana koji je naš duhovni dom i srećom možemo putem interneta da pratimo i gledamo televiziju kao da smo tamo i informišemo se blagovremeno o svemu što nije bio slučaj u prethodnim vremenima. Voleo bih da eto recimo budemo u mogućnosti da učestvujemo u demokratskom procesu izbora kada im je vreme jer smatram da itekako smo svi zaslužni da naša otadžbina sem finansijski od nas dobije i mogućnost glasa. Kao što je novac dobar od nas mislim da bi i naš glas kakav god on bio trebao biti validan.
Imaš li, za kraj, poruku za naše čitaoce budući da je Svet Australia globalni portal?
Puno se prica u zadnjih nekoliko godina u svetu gde god žive nasi ljudi da se razmislja o povratku u otadžbinu jer je svet pomahnitao u svakom pogledu – pandemija je samo jedan od rezultata toga. Znam da nije mnogo bolje i u našoj otadžbini ali lično mislim da je situcaija kod nas ipak bolja i ljudskija ako mogu tako da kažem. Naša kultura i vaspitanje se uvek pokazalo u teškim vremenima da smo složniji i hrabriji za razliku od velikog ostatka sveta koji tada ratuje i osvaja ili gladuje.
Licno mislim da bi trebali da imamo jedan plan povratka u narednih nekoliko godina i da se takođe u Srbiji stvore uslovi zakonom i zaštite ljudi povratnici nekim speciajlnim zakonskim odredbama inače će biti dočekani samo kao “spasioci” nekim nesposobnima na vlasti da i dalje “zakonski” pljačakaju svoj narod u ovom slučaju ljude koji se vraćaju u svoje.
Hvala, Gorane, a za kraje, evo I par linkova na Kojima čitaoci mogu uživati u tvojim umotvorinama odnosno, rukotvorinama:
www.goranphoto.com.au
www.gdesignstudio.com.au
https://www.viewbug.com/member/goran-photo
https://www.theloop.com.au/project/dojchin/portfolio/australian-grand-prix-products/106803
Rade BERAK=-[.
