Čuveni pevač narodne muzike Ljuba Lukić godinama krasi muzičku scenu svojim velikim hitovima koji su i danas aktuelni. Dovoljno je da izdvojimo nekoliko, pa da imamo razloga da mu odamo priznanje na nepogrešivom odabiru i vrhunskim interpretacijama, kao što su: “Ja sam ostavljen”, “Ne gledaj u meni druga”, “Sneg je pao staze zavejao”, “Ona nije kao druge”, “Sedam čaša sedam violina”, itd.
Ljuba je svoje albume izdavao za eminentne diskografske kuće PGP RTS i GRAND Produkciju. Karijeru uglednu i dugogodišnju, gradio je pažljivo, temeljno i pošteno, uvek davajući prednost pravim muzičkim vrednostima. Na estradi ga znaju kao skromnog i divnog kolegu, koji pripada reprezentativnoj muzičkoj kategoriji. Svoju popularnost je uvek podnosio mirno, dostojanstveno, nikada se nije laktao, nije imao ni razloga za to, jer su rezultati njegovog rada sami po sebi dolazili. Živeo je povučeno i čuvao svoju porodicu, što je za svaku pohvalu.
Ljuba iz vojničkih dana
Nebrojano puta je nastupao na humanitarnim priredbama, takođe, na velikim turnejama u zemlji i inostranstvu. Njegova karijera je okićena brojnim nagradama, veoma značajna je “Istaknuti umetnik” od strane “Estradno muzičkih umetnika Srbije”.
U prijatnom razgovoru osvrnuli smo se na Ljubin početak, velike hitove i otvorili zanimljive teme.
Početak Vaše karijere 1982 godine, vezuje se za ime legendarnog kompozitora i tadašnjeg producenta PGP-RTS-a, Dobrivoja Doce Ivankovića, za kojeg se veruje da vam je pomogao? Kako je zapravo počela Vaša saradnja?
Moj prvi susret sa Docom, bio je na jednom festivalu narodne muzike za pevače amatere 1980. u Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi, gde sam učestvovao i pobedio, a nagrada je bila snimanje prve gramofonske ploče. Posle tog uspeha, usledio je poziv iz produkcije PGP i ja sam snimio svoju prvu singl ploču “Ako se vrati ona” sa Dobrivoje Ivanković pesmama i učestvovao na svojoj prvoj “HIT PARADI”.
Posle izvesnog vremena, singlice takozvane, nisu se više štampale, nego LP albumi. Već 1983. godine, snimio sam svoj prvi LP album sa pesmama “Sejo moja sestrice”, “Ona nije kao druge”, ta ploča je dostigla zlatan tiraž što je za početnika poput mene, bio izuzetan uspeh.
Sledeće godine snimio sam novi album sa pesmama “Ne gledaj u meni druga”, “Ceca Ceca”, itd…
1986. učestvovao sam na Ilidži sa pesmom “Ja sam ostavljen” gde sam bio proglašen za “Talenat godine”. Sa Docom sam imao fantastične uspehe i divnu saradnju.
Šta je dalje usledilo, koje saradnike ste još imali?
Usledila su zatim snimanja i pesme koje se i danas rado slušaju “Pamti me po bilo čemu”, “Sneg je pao staze zavejao”, “Ko te ljubi ove zime”, “Rastanak”, “Uzela si sve” u aranžmanu čuvenog Dragana Stojkovića Bosanca. Od muzičara sa kojima sam uspešno saradjivao su proslavljeni harmonikaš Miroljub Arandjelović Kemiš, Mrko Kodić, Predrag Peda Negovanović koji mi je komponovao nekoliko pesama; najpoznatija je “Sedam čaša sedam violina”. Nebojša Oderković koponovao je za mene “Žena u crnom” koju mladi vole da slušaju. Kompozitor Mirko Glišić dao mi je izuzetnu pesmu “Ne boli me kraj” koja je takođe jedna od mojih veoma slušanih pesama, itd…
Kako je nastala pesma “Ja sam ostavljen” koja je još uvek hit u kafanama, peva se i u dijaspori, takođe, na raznim muzičkim dešavanjima?
Za pesmu “Ja sam ostavljen” mogu slobodno da kažem da je to moja lična karta. Komponovana je na tekst Ljiljane Živković, izuzetnog tekstopisca, koja je pisala za mnoge kolege.
https://youtu.be/_Lu4KsAB9QQ
Po mišljenju mnogih 80-te godine su iznedrile najlepše pesme, još uvek ih često emituju radio stanice, televizije, kolege kažu za njih “povampirile su se”. Da li današnjem vremenu nedostaju dobre pesme? Gde se nalazi sadasnja narodna muzika?
Tako je, tih 80 -tih godina, nastale su neke od najlepših narodnih pesama i sa pravom možemo nazvati da je to bila revolucija u narodnoj muzici. Predivne melodije, predivni tekstovi, bila je to era pravih kompozitora, da ih sad ne nabrajam.
Kako je vreme prolazilo trend se menjao, stupanjem na snagu interneta, društvenih mreža koji su dosta uticali na popularnost turbo muzike ali, mislim da narodna muzika čvrsto odoleva svim pritiscima i naravno, još uvek traje. Nadajmo se da su novi talasi pomodarstvo u muzici.
Koroni se još ne vidi kraj, iako to svi želimo; kako provodite dane, jeste li u raspoloženju da pravite poslovne planove? Pripremate li neko novo muzičko izdanje?
Na žalost, svedoci smo dešavanja Korone skoro 2 godine, mnogo je negativno uticala na umetnike svih žanrova. Na sreću muzika i pesma nije zamrla. U nekim granicama radio sam po malo, uz poštovanje svih mera. Prijala su mi gostovanja u raznim TV emisijama i radio programima. Iskreno se nadam potpunom povratku na muzičku scenu i snimanju novih planiranih pesama.
Kad ste zadnji put bili u Americi i Kanadi, ima li nade da u budućnosti zapevate ponovo tamo?
U Americi i Kanadi sam bio na jednoj predivnoj turneji koja je trajala desetak dana sa sjanom ekipom Snežanom Djurišić, Branimirom Đokićem i Daliborkom Stojšic. Bili smo u obe države vezano, ako bude ponovo poziva, vrlo rado bih ponovo otišao kako kolege kažu “preko bare”.
U čemu je tajna Vašeg trajanja, jeste li ponosni što ste sačuvali svoj stil?
Mislim da je pre svega tajna u vremenu kada sam počeo da se bavim ovim poslom i kada se narodna muzika izuzetno cenila i tražila. Naravno, tu je neminovan talenat, što sam prepoznatljiv po svojim pesmama i glasu, jer sam uvek ostao veran svom stilu pevanja. Imao sam sreće što sam radio sa pravim kompozitorima i naravno slušao i učio dosta toga od njih.
Koliko muzika, generalno umetnost, može da oplemeni čoveka?
Bavljenje muzikom je nešto predivno, nešto što trajno ostavlja u sebi i lepo i loše, jer sve je to život. Uz muziku sam upoznao dosta ljudi i stekao prijateljstva, obišao razne krajeve gde možda nikad ne bih stigao da nije bilo muzike i pesme. I najvažnije, kada mi je nekad teško i nisam raspoložen, ja zapevam.
Dosta je bilo koncerata i velikih festivala, ali mi je želja da održim jedan svoj solisticki koncert, da zaokružim duge godine bavljenja ovim poslom, nadam se daće Bog.
Za kraj šta bi ste poručili našim čitaocima?
Veliki pozdrav vašim čitaocima i vašoj redakciji i neka vas Bog sačuva od ove pošastii, bolesti koja, nadam se prolazi. Slušajte i volite narodnu muziku, ona leči dušu. Voli vas Ljuba Lukić.
Slavica MOMAKOVIĆ
