Koga pišuvate za poznati i slavni ličnosti koi ja intrigiraat javnosta togaš i sami nepokaneti vleguvate vo svetot na glamurot, slavata i intrigite i vo golema mera zavisite od ličnite sposobnosti i afiniteti koi ќe go održuvaat vašiot opstanok vo svetot na slavnite. Potrebno e da poseduvate elokvencija i emotivna intelegencija za polesno da doprete do različnite senzibiliteti i ego tripovi, a isto taka da bidete snaodlivi i vešti so informaciite i nivnoto plasiranje. Mnogu estradni novinari preku svoite tekstovi posveteni na slavnite i sami steknale slava, a nekoi vešto gi iskoristile svoite intervjua da napišat memoari posveteni na sredbite so poznatite. Nie pak so serijalot “Koga novinarite repliciraat” se obidovme da go sublimirame vpečatok i iskustvata na sedmata sila koja vo izminatite 3 decenii posveteno raboteše na afirmacijata na našata estrada i voedno da vi gi prestavime najistaknatite novinarski pera. A vo ova prodolženie ja imate česta da čuete kako glasno razmisluva poznatata novinarka Valentina Gjorgievska Pargo koja vo estradnite krugovi od milost ja vikaat Vale…
Kolku godini aktivno gi sledite estradnite slučuvanja kaj nas?
-Toa se veќe decenii, ako zememe vo obzir deka počnav na svoi 15 godini, koga stanav del od Mladinskata emisija na Radio Resen a potoa i na Radio Ohrid. Ponatamu sleduvaa najsilnite dnevni vesnici, pa spisanija kaj nas i vo dijasporata no i portali vo Makedonija. Ušte vo 2000 godina dobiv isklučitelna ponuda i pišuvav za našata estrada i muzička scena vo poznatoto germanskoto spisanie TOM 10, što bese i prvo pretstavuvanje na naši muzicari na evropskata čitatelska publika, za evropski medium, na angliski jazik.
Vo društvo na Vlatko Stefanoski
Kakvi se vašite iskustva so estradnite ličnosti?
-Mojot profesionalen odnos kon site niv e ist, site koi mi se obratile za objavuvanje na vest, informacija, problem, intervju, sum izlegla vo presret, nivniot odnos kon mene zavisi od nivnata kultura, domašno vospitanie i realiziranost ili nerealiziranost na scena. So site golemi umetnici, koi i ne bi gi narekla estrada, tuku poveќe scenski umetnici od golem kalibar, imam poveќe od odlični relacii, blizok profesionalen odnos, često pati i profesionalni konsultacii i sredbi i dolgi razgovori.
Nekogašen blizok sorabotnik so Toše Proevski
Kolku našata estrada e profesionalna koga e vo prašanje odnost so sedmata sila?
-Nie prvo ne možeme da zboruvame za estradata kako sistem, kako organizirana dejnost, a poslednive godini vo poveќe navrati se izgubija osnovnite kriteriumi za normalno megjusebno opštenje i odnesuvanje. Tie za žal ne se odnesuvaat kon novinarite kako kon sila, kako kon faktori, osobeno ako se partiski puleni i partiski poltroni, ako se pod nečija zakrila.Tuka e izgubena sekakva smisla za normalna komunikacija, pred se. Čitame prepukuvanja, navredi, omalovažuvanja, nedolično odnesuvanje. Onie umetnici koi držat do sebe, sedat nastrana i ne vleguvaat vo presmetki i šemi. Jas odamna sum trgnata od seto toa, od 2012 godina navamu sledam so “ednoto uvo”. Pišuvam za socijalni temi, čovekovi prava i najnovo, ureduvam portal za kultura, a vo nekolku navrati na naši golemu muzićki iminja i maestra na moe zadovolstvo im bev PR vo organiziranje na promocii i koncerti, Naum Petreski, Blaž Marotov, Kango i Duško Georgievski. Mnogu retko nešto značajno se slučuva, po nekoj povratnićki koncert na naši živi legendi koj ne potsetuva kakvi pesni sme imale. Jas so godini nemam slušnato za nekoj podem, nekoja ambicija koja se razviva. Sega i so pandemijata ušte pomalku. Našata estrada vo poranešna Jugoslavija i desettina godini vo samostojna Makedonija, beše čudo. Nema ni tragi od toa.
So Alen Slavica
So Vlado Kalember
Što mislite koi se suštestvenite razliki pomegju našata estrada i estradite vo sosednite državi?
– Ako mi dozvolite bi zboruvala samo za hrvatskata estrada, od poranešnite ju sceni. Tie imaat za slušanje pesni od Oliver Dragojeviќ, Goran Karan, Arsen Dediќ, Gabi Novak, Tereza Kesovija, Dado Topiќ, Darko Rundek, Aki Rahimovski, Željko Bebek, Meri Cetiniќ, Ljupka Dimitrovska, Sanja Doležal, Doris Dragoviќ, Dino Dvornik, Edo Maajka, Davor Gobac, Petar Grašo, Jasenko Houra, Ibrica Jusiќ, Vlado Kalember, Zdenka Kovačiček, Josipa Lisac, “Novi fosili”, “Magazin”,Danijela Martinoviќ, Ivo Patiera, Zlatko Pejakoviќ, Danijel Popoviќ, Masimo Saviќ, Krunoslav Slabinac, Alen Slavica, Jura Stublić, “Film”, Alka Vuica, Mišo Kovać, Ivica Šerfezi, Radojka Šverko, “Haustor”, “Azra” i drugi… da ne nabrojuvam. Za sekogo po nešto. Se ova što e estrada na baza na realni šoua veruvajte ne sum izgledala niedno izdanie. Ah da, Rambo Amadeus naskoro ima golem koncert vo Belgrad i novi pesni.
So Vlado Georgiev i kralicata Esma
Dali so nekoja estradna ličnost ste završile na sud i kolku takvite uceni od estradnite ličnosti kaj nas imaat osnova?
-Ne. Nikogaš. Duri i koga so godini go pišuvav serijalot “Makedonska estradna mafija”, vo koja bez ime, no so jasni i prepoznatlivi opisi zboruvav za namesteni festivali, nagradi, mito, nerealni tantiemi, subvencii, zlostornički združuvanja, spregi, mediumsko- estadni šemi, kriminali, ucenuvanja. Se beše točno do detal, duri i mnogu raboti ostanaa neobjaveni. Do nekoja sledna prilika.
Kako estraden novinar što bi im preporačale na estradnite ličnosti?
-Sekoj den da preslušuvaat snimki i da preslušuvaat muzika koja ovde se sozdavala vo šeesettite, sedumdesettite, devedesettite i da go kopiraat nivnoto odnesuvanje kon estradata, kon scenata , kon publikata i kon novinarite. Nivnata vnesenost vo muzikata. Da poćnat so preslušuvanje od prvata melodija na Dragan Gjakonovski Špato pa navamu, da se oblagorodat, bez razlika kakva muzika sozdavaat i kakva muzika izveduvaat. Da ne gi nabrojuvam našite legendi koi ostavija neprocenlivo muzičko bogatstvo, gi znaeme site. No ne bi go preskoknala Toše Proeski, oktomvri e mesec vo koj, toj e tuka…i Skopskiot đeez festival, koj neodamna dobro ne osveži.
Biba KRNČESKA
