EKSKLUZIVNI INTERVJU: Svetlana Ceca Luković, urednik i voditelj – SVE ŠTO RADITE, RADITE OTVORENOG SRCA

Za jednog novinara je zasigurno jedan od najvećih izazova, intervjuisati kolegu. Kada je pritom vaš sagovornik Svetlana Ceca Luković, višedecenijski novinar profesionalac i dokazano ime u svijetu medija, izazov prerasta u veliku odgovornost pa i u tremu. Međutim, istom onom lakoćom razgovora i pozitivnom energijom kojom oduševljava sa malih ekrana, Svetlana moj profesionalni zadatak pretvara u naš prijateljski i srdačan razgovor. To i jeste osobina velikih, ma kojom profesijom se bavili. I zato je toliko vole gledaoci širom planete.

Poštovana Svetlana, negdje sam pročitala Vaše riječi da…”treba da sačuvamo decu u nama” i da volite igru, koliko je Ceca Luković uspjela da ostane dijete i da li zapravo, samo igrajući se, možemo da prebrodimo sve životne ozbiljnosti i poteškoće?

Nikada ne menjam ono što mi se dopada i što me čini srećnom. Zato sam zadržala. dečji pogled na život i svet oko sebe. Uvek sa osmehom i otvorenog srca prihvatam sve ljude. Naravno, nikada ne zameram onima koji život vide drugačije, ali od njih se udaljavam kako ne bismo smetali jedni drugima. Različiti su ljudi, pa su tako različiti i načini za prevazilaženje problema. Život svakog od nas je satkan od uspona i padova. Ne postoji čovek koji nije prošao i jedno i drugo iskustvo, pa samim tim nema zaštićenih. Tek kada smo toga svesni, postajemo istinski vlasnici svega što nam život podari i imamo potpunu slobodu da ga kreiramo onako kako nam odgovara. Padove uvek prihvatam kao nešto što će proći, tačnije, kao izgubljenu igru i naučenu lekciju za buduće dane. Zato je moja omiljena igra kreiranje takvog izazova kojim ću u što kraćem roku da preokrenem loše situacije u dobre. Sama oblikujem svoj život, pa zato uvek tražim put koji me vodi prema raspoloženju i radosti. Ne sedim i ne čekam da mi neko pomogne, već menjam samu sebe, a samim tim i životne okolnosti. Lenjost vodi u depresiju, a besposlenost je “đavolja rabota” kažu naši stari. Zato se trudim da moj dan od ujutro do uveče bude ispunjen obavezama.

Kako i kada je počela Vaša novinarska bajka? Za koje medijske kuće ste radili prije BN TV?

Kao student sam počela da radim na TV Kop-u (sezonska televizija na Kopaoniku) koju je vodio Petar Lazović, jedan od najvećih urednika i novinara jugoslovenskih prostora. Urednički tim RTS-a mi je tada otvorio vrata Javnog servisa, ali pod uslovom da prođem probni rad u trajanju od 3 meseca, a zatim I testove koji su obuhvatali opštu kulturu, znanje jezika, dikcije, snalažljivost pred kamerama… Prošla sam test i ostala u RTS-u 10 godina. Bila sam svojevremeno najmlađi urednik emisije Jutarnji program. Radila sam kao novinar za emisije Mire Adanje Polak. Naučila sam sve od divnih urednika i novinara kojih je bilo puno. Dala sam otkaz jer se nisam slagala sa uređivačkom politikom pokojnog gospodina Tijanića (neka mu je laka zemlja). Tada sam verovala da nikada više neću stati pred kamere, ali “nikad ne reci – nikad” . Tako sam na poziv direktora tadašnje TV Enter (beogradska televizija) došla “samo” da postavim Jutarnji program, ali videvši ekipu iskusnih novinara tada rasformirane BK TV, ali i mladih ljudi punih poleta, ambicije i energije (koji su danas na mnogim TV stanicama nosioci posla), odlučih da tu nastavim sa radom ispred, ali i iza kamere . Sve dok nismo ostali bez plata (što se često dešavalo u televizijama u Srbiji).

U studiju: Dragana, Aco Stankić – reditelj i Ceca

Odajete utisak istinskog zaljubljenika u svoj posao, kako uspijevate da ispunite sve svoje privatne obaveze i da na ekranu prosto zračite pozitivnom energijom?

Kao što rekoh na početku, ono što mi se dopada, ne menjam, pa tako godinama radim ono što volim i sa kim volim . Možda zvuči kao otrcana fraza, ali zaista je jako bitno da radimo ono što nas ispunjava. Tada je i pristup poslu drugačiji. Ovaj posao je dinamičan. Upoznajemo mnogo ljudi od kojih uvek učimo i nešto novo saznamo, Drugo, televizija je tim i jako je bitno sa kim radite. Zaista imam sreću da je čitav tim BN-a sastavljen od dobrih ljudi. Kada u Srbiji pričam o Republici Srpskoj, prvo što istaknem je da su ljudi divni, a onda navodim sve ostale pozitivne karakteristike (negativne još nisam otkrila). Ekipu Nedeljnog popodneva BN TV-a pored Dragane i mene koje gledaoci vide, čine i dve divne devojke iza kamera, Tanja Drljić i  Željka Pejić. Da nema Dragane, Tanje i Željke, emisije ne bi imale takvu čar. Osobe koje funkcionišu na isti način jedna drugu nadopunjavaju energijom, idejama, radošću.. što verujem da osete i gledaoci. Njih ne možete prevariti. Slagala bih kada bih rekla da ne postoje dani kada imam manje energije, ali se trudim da gledaoci to ne primete, jer svako ko uključi BN želi da vidi dobru vibraciju i nasmejana i raspoložena lica, na to smo gledaoce navikli. Mrzovoljnih I napadnih je mnogo na drugim kanalima, pa ko želi da gleda takve, verujem da ne pomišlja da uključi BN i Nedeljno popodne.

Vaš angažman na BN TV?

Kada nema plate, a sam sebe finansiraš, onda moraš da nađeš drugi posao. Tako sam i ja stigla do BN-a. Čula sam da tamo plata nikada nije zakasnila (što je meni bilo vrlo bitno) i da je najvažnije ono što dogovorite sa direktorom Vladimirom Trišićem jer on svoju reč nikada nije pogazio. Znate, na ovim prostorima gde se priča jedno a radi drugo (pa još za džabe.. ahahaha), delovalo je sve malo nestvarno, ali sam svakako htela da pokušam, jer ništa nisam mogla da izgubim. Pri prvom razgovoru me je “kupio”, rekavši da ću raditi na televiziji dok emisije budu gledane. Pošteno. Nije bilo priča “o kamionima i avionima…” (svojstveno za Balkan). Na početku sam radila emisiju Crveno sa psihijatrom prof. dr Jovanom Marićem, zatim Sve u tri, a onda mi je direktor ponudio da radim Nedeljno popodne sa Draganom Musladin. Iskreno, to me je plašilo, Prvo, zato što je Zabavni program drugačiji od svega što sam ranije radila, a drugo, da li ću biti smešna pored Dragane koja vrhunski radi svoj posao? Međutim, osmeh sa kojim me je Dragana prihvatila, njena želja, ali i želja celog tima da mi u svemu pomognu, doveli su do toga da sa lakoćom i uživanjem radim svaku emisiju.

Tri generacije: Ceca (prva desno) sa majkom, srdtričinom i sestrom

Zajedno sa Vašom koleginicom i kumom Draganom Musladin vodite nezaboravna Nedeljna popodneva. Kako pripremate jednu takvu emisiju i imate li neku anegdotu za naše čitaoce?

Draganu i mene je posao vezao i kumovskim vezama . Krstila sam Draganinu i Lukinu  kćerku Mariju. To je najšarmantnija i najdivnija devojčica . Dragana i ja se sada pogledom razumemo. Doduše, nekada je moj jezik brži od pogleda, ali Dragana me poznaje, pa mi ne uzima to za zlo . Mnogo je anegdota vezano za naš rad, ali jednom od mojih lapsusa se uvek smejemo. Naime, jednom sam ja u najavi, umesto “Zdravko Čolić je dobar primer za muškarce….”  izgovorila “Zdravko Čolić je dobar primerak muškarca..” na šta je ona odgovorila “baš je dobar primerak muškarca” i bez prestanka smo počele da se smejemo.

Ceca u Vrnjačkoj Banji sa ocem i majkom

Recite nam nešto o sebi privatno, Vaša porodica, rodni kraj…

Slobodno vreme uvek provodim sa roditeljima, sestrom i zetom koga posmatram kao brata, jer je sa mojom sestrom više od 30 godina. Najviše na svetu volim jednog Jovana (sestrić) i jednu Simonu (sestričinu). Oni su moja najveća radost. Pored moje uže porodice, koju sam navela, izdvojila bih i brojna kumstva i prijatelje. Roditelje i rodbinu dobijamo od Boga, a prijatelje stvaramo sami. Ta kumstva i prijateljstva su moj najveći životni uspeh. Bog me je nagradio divnom porodicom, kumovima i prijateljima. Emotivnog partnera nemam. Ne zato što ne želim, nego zato što je moje razmišljanje da je bolje biti kvalitetno sam, nego biti u nekvalitetnoj vezi sa bilo kim. Verovatno je ovo moje razmišljanje posledica lošeg iskustva, ali kako god, ne gubim veru u ljubav i zdrave odnose, jer ih oko mene ima puno. Dokaz da divni brakovi postoje su moji roditelji, sestra i zet, kumovi i prijatelji… Rođena sam u Beogradu, ali su moji roditelji iz Kuršumlije, pa taj deo Srbije smatram “svojim krajem”. Hvala mojim roditeljima što sam bar deset dana tokom leta bila kod baka i deka na selu. To me je naučilo da posmatram život iz drugog ugla – da cenim hleb koji jedem, prirodu, mudrost, iskustvo starijih ljudi, ali i trud mojih roditelja da naprave dom i porodicu u glavnom gradu kako bi sestri i meni bilo lakše u životu.

Ceca sa sestričinom Simonom

Kako se njegujete, to sigurno interesuje naše čitateljke… Kakav je privatno Vaš stil oblačenja?

Privatno sam potpuno obična osoba, koja voli da nosi casual garderobu. Moram priznati da je po pitanju mog izgleda bitnija genetika, nego posebno negovanje. Smatram da je pedantnost bitnija od svih kozmetičara sveta. U godinama sam kad moram da se više posvetim izgledu, ali sve verujem da će se pojaviti neko čudo, pa će me podmladiti… npr. tableta za 10 godina manje, tableta za 20 godina manje (ahahaha). Čuda su moguća, zar ne?

Ceca sa sestrićem Jovanom

Kakva nam iznenađenja pripremate za novu sezonu na BN TV, otkrijte nam bar jedan djelić…

Nova sezona Nedeljnog popodneva počinje 19. septembra od 16.25h. U našim emisijama je sve moguće, samo su osmeh i raspoloženje nepromenljive kategorije. Gledajte nas.

Jesmo li se otuđili u ovim tmurnim korona mjesecima? Da li ćete ovo ljeto malo odmoriti na nekoj bližoj destinaciji i ima li i sada onih druženja, kao nekad, sa dragim osobama?

Mi smo takav narod da nas ništa ne može otuđiti, pa ni korona. Smatram da nas je period korone samo resetovao i podsetio na prave životne vrednosti (uvek tražim dobru stranu, pa čak i u lošim situacijama).
Odmor sam sa drugaricom provela u Egiptu i moram reći da ne pamtim da smo negde više uživale. Valjda smo u inat koroni samo plivale, obilazile ostrva i jele, što trenutno u mom životu povlači izmenjen režim ishrane i teretanu, ali vredelo je. Ne žalim.

Ceca sa sestrom i zetom

Vaša poruka čitaocima www.svet-australia.com?

Sve što radite, radite otvorenog srca i sa dobrom namerom. Birajte ljude koji su slični vama i videćete kako se svet oko vas menja na bolje.

Kume privatno na Kalemegdanu

Kume u studiju

Draga Svetlana, ja Vam se u ime redakcije zahvaljujem na divnom razgovoru, sa najljepšim željama za Vaš lični i profesionalni život i da se družimo što češće i veselije, u svim lijepim godinama ispred nas.

Nataša Glamočanin