Slaviša Milojić je tekstopisac poznat u muzičkim krugovima, ali nikada nije bio neko ko se nametao i skretao pažnju na sebe, osim kvalitetnim tekstovima. Razgovor s njim je još jedan u nizu lijepih i prijateljskih razgovora sa mojim kolegama, tekstopiscima. Stvaralačka energija još uvijek prati i krasi ovog umjetnika, koji ispisuje stihove istim žarom kao na početku svog poetskog stvaralaštva.

Poštovani Slaviša, recite nam nešto o Vašem djetinjstvu i rodnom kraju

Rođen sam 22.9.1953. u Knjaževcu od majke Ljiljane i oca Predraga. Detinjstvo sam proveo u selu Orešcu koje se nalazi u podnožju planine Tresibaba. Kao jedinac bio sam pažen i mažen i odrastao u zdravoj porodičnoj sredini. Tu sam ostao do završetka osnovne škole, a dalje školovanje nastavio u Leskovcu i Zemunu.

Počeci bavljenja pisanjem?

Kao srednjoškolac počeo sam pisati pesme, ali ih nisam objavljivao, radio sam to za svoju dušu. Po završetku srednje škole obreo sam se u Beograd i upisao poljoprivredni fakultet. Boravak u Beogradu omogućio mi je da se sretnem sa ljudima, pevačima i stvaraocima sličnim meni. Presudan je bio susret sa mladim i popularnim pevačem Hasanom Dudića. Ponudio sam mu svoje stihove, oni su mu se dopali i došlo je do saradnje.

Objavljene pjesme?

Nisam objavljivao zbirke, ali imam dosta snimljenih pesama na moje stihove. Najviše sam saradjivao sa Hasanom, kome sam neizmerno zahvalan za sve što sam postigao.

Vaši dosadašnji saradnici?

Imao sam dosta saradnika, kako kompozitora i aranžera, tako i pevača. Imao sam sreće da sarađujem sa najboljima, Hasan Dudić, Budimir Jovanović, Tomica Miljić, Mića Nikolić, Dragan Stojković Bosanac. Pesme na moje stihove pevali su mnogi i spisak bi bio podugačak, pa zato pomenuću najpoznatije, a ostali neka ne zamere: Hasan Dudić, Halid Bešlić, Zlata Petrović, Zijo Šut, Srdjan Goronja, Mišo Maunaga,  Mile Nikolić. Imao sam i dva učešća na Hit Paradi 1979 i 1981. godine. Svaka mi je pesma draga, pa ne bi nijednu posebno izdvojio. Sada sarađujem sa osam saradnika, sa kojima smo uradili 78 demo snimaka od kojih su tri u pripremi za snimanje: Anđelko Živak, Nikola Milošević i Dragan Gajić. Sada sarađujem sa: Nurfet Alibegović Rufa, Zijo Šut, Ivica Životić Šele, Danijela Pekez, Danijela Živanović, Dragan Stanojev Glavoš, Jakša Abazi i Saša Milićević Krčinac.

Recite za naše čitaoce još nešto o sebi…

Živim na istoku Srbije u Knjaževcu – maloj Veneciji kako ga zovu, srećno oženjen sa suprugom Vesnom koja mi daje podršku i oslonac mi je u životu. Izrodili smo dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Aleksandra, koji su takođe srećno oženjeni i udati. Živim sa suprugom, sinom i snajom Anom. Ćerka živi u Zemunu sa zetom i unukom Pavlom, kome sam posvetio pesmu “ponosan sam što na dedu ličim”. Što se hobija tiče sakupljao sam gramofonske ploče i kasete dok ih je bilo.

Kakvi su Vaši dalji planovi za budućnost?

Što se planova tiče i nemam ih. Kako sam zašao u godine, ostaje mi da se molim Bogu da mi podari dobro zdravlje, a ja cu i dalje tiho da živim svoj život i pišem pesme, koje su tako životne i bliske svakom čoveku.

Poruka za naše čitaoce?

Srdačan pozdrav iz Knjaževca za čitaoce www.svet-ustralia.com , drago mi je što mi je data prilika da vam ispričam priču o svom dosadašnjem radu, a ja ću se i dalje truditi da vas obradujem lepim stihovima. Volite se ljudi i pomažete jedni drugima.

Hvala Vam na ovom divnom razgovoru, želim Vam mnogo lijepih pjesama i uspjeha u profesionalnom životu i karijeri, a prije svega dobro zdravlje i sve najljepše sa Vašim najmilijima.

Nataša Glamočanin


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila