INTERVJU SA DUŠANKOM GRADIŠKI IVANOVOM GOVORI O SNAZI NJENE IZUZETNE UMETNIČKE LIČNOSTI I NESVAKIDAŠNJEM TALENTU, O IMPRESIVNOJ KARIJERI KOJU SVAKODNEVNO KITI NOVIM USPESIMA I OSVAJA SVET!
Dr. Dušanka Gradiški Ivanova (devojačko Nikolić), umetnički direktor koreograf i režiser Baletske akademije u St. Petersburgu (Florida), rođena je u Skoplju 1966. godine. Nižu i srednju baletsku školu završila je u Državnoj muzičkoj i baletskoj školi u Skoplju u klasi profesorke Đurđice Jovanovske. Godine 1985. kao izuzetno talentovana balerina, dobila je stipendiju od SIZ-a za Kulturu grada Beograda za jednogodišnje usavršavanje (specijalizaciju) baleta na svetski poznatoj i najboljoj akademiji “VAGANOVA BALETSKA AKADEMIJA” u Lenjingradu, sadašnjem Sankt Peterburgu (Rusija), u klasi Valentine Kokorine. Inače po povratku u otadžbinu postala je solista baleta Makedonskog teatra.
U međuvremenu, počela je da predaje balet u istoj školi gde je i završila “Ilija Nikolovski Luj” i gde su joj bivši profesori postali kolege.
Kao već ostvareni baletski pedagog i majka dva sina Maria i Bobana 1996. godine upisala je Baletski fakultet u Plovdivu u Bugarskoj na AMTI (Akademija Muzičke i Baletske Umetnosti) u klasi profesorke Irine Trofimove sa Vaganovske Akademije u Sankt Petreburgu iz Rusije i profesora Petra Lukanova i Ljiljane Draguleve iz Sofije. Ovoga puta njeno četvorogodišnje školovanje bilo je obezbeđeno od Makedonskog ministarstva za kulturu. Trebalo je to poverenje opravdati, dati dobar primer roditelja, pedagoga, profesionalca, ne samo prema sopstvenoj deci, nego i svojim učenicima… Na tom fakultetu diplomirala je i magistrirala sa čistom desetkom 2000. godine, sa zvanjem magistar baleta i magistra koreografije i režije. Na pitanje zašto baš Plovdivska Akademija, a ne neka druga, Dušanka je objasnila:
“Zato što u bivsoj Jugoslaviji u to vreme nigde nije postojala visoko obrazovana institucija za nadogradnju edukaciije u baletskom smeru i drugo, na istoj akademiji pored vrhunskih bugarskih profesora, predavali su i Rusi baletski profesori sa Vaganovske Akademije Baleta u Sankt Peterburgu, što je za mene bila velika sreća”!
Ubrzo posle toga, postala je direktorka baletskog otseka i paralelno sa radom u školi radila je i kao baletski pedagog i repetitor profesionalnih baletskih igrača u Makedonskom Baletu. Od 2003. do 2005. dolazila je često u Ameriku, držala je predavanja u lokalnim baletskim školama, posebno izdvaja rad na jednom Brodvejskom pozorištu u Njujorku.
U njenom životu 2007. godine dolazi do preokreta, kako u privatnom tako i u profesionalnom. Preselila se na Floridu sa porodicom, rodila prelepu devojčicu Sofi koja sada ima 13 godina. Dobila je, prvo posao Umetničkog direktora Floride Dance Centra, zatim vanrednog profesora SPC (St. Pete College) u St. Petersburgu, baletskog profesora u osnovnoj školi “Thugood Marshall Fundamental Middle school” u St. Petersburgu da bi 2013. godine prihvatila profesionalnu ponudu Umetničkog direktora Floride West Baleta, kompanije locirane u St. Petersburgu. Godine 2019. FWB menja ime u “Balet Academy of St Petresburg”. Nastavila je sa svojim balerinama da ređa uspehe u baletskoj tehnici, koreografiji i režiji…
Posle završene srednje baletske škole u Skopju, bili ste godinu dana na specijalizaciji u Lenjingradu (Rusija) sadašnjem Sankt Peterburgu na najboljoj akademiji na svetu “Vaganova Baletska Akademija”. Koliko vam je to iskustvo pomoglo u karijeri, kako je bilo učiti balet na “najboljoj akademiji na svetu” odakle su potekla najslavnija imena Ruskog baleta?
- Specijalizacija na Vaganovoj Akademiji koja je dobila ime po slavnoj balerini i pedagogu Agripina Jakovleva Vaganova, bila je san svake mlade balerine, ja sam imala tu sreću da se usavršavam na njoj. Bila sam smeštena u njihovom internatu sa ostalim inostranim studentima i dobijala sam stipendiju 300 rubalja koje sam najviše trošila na “špic” patike, kostime, baletske partiture, koje i danas koristim. Naravno posećivala sam predstave koje su bile na repertoaru Marinskog teatra i u tome posebno uživala. Vežbali smo po ceo dan u sali od klasičnog baleta, dueta, karakternih i istorijskih igara, glume, do ruskog jezika kojeg sam naučila za dva meseca. Bilo je zaista naporno, jer su Rusi fanatici što se rada tiče ali vredelo je jer sam u velikoj konkurenciji, dobila ulogu solitskinje Arapskog tanca u baletu “Krcko Orašćić” i to na sceni Marinskog teatra. Verujte mi plakala sam od sreće.
Iskustvo koje sam dobila u Rusiji je bila odskočna daska u mojoj igračkoj karijeri i mnogo mi je značilo, jer čim sam se vratila Skopskom baletu, odmah sam bila unapređena u solistkinju. Izdvojila bih nekoliko slavnih imena koja su izašla iz Vaganove Baletske Akademije, a to su: Ana Pavlova, Mihail Fokin, Galina Ulanova, Irina Kolpakova, Altanaj Azilmuratova, Faruk Ruzimatov, Mihail Barišnjikov, Dijana Višneva i mnogi drugi.
Mogi kažu da je Sankt Peterburg grad iz snova, da mu po lepoti nema ravnog, kakav je utisak ostavio na Vas?
- To je tačno, rekla bih da je Sankt Peterburg jedan od najlepših gradova na svetu, podignut je na obali reke Neve. To je grad muzeja, spomenika, divne arhitekture, bogat svojom istorijom i kulturom. Iznedrio je mnogo pisaca, kompozitora, umetnika… Rusi su veoma ponosni na svoju istoriju.
Vaša karijera traje već 35 godina, postavili ste za svoje učenike i profesionalne igrače baleta bezbroj predstava u otadžbini i Americi, koje bi ste posebno izdvojili?
- Zaista je bilo mnogo baletskih predstava koje sam postavila, izdvojiću samo neke: “Zlatno pero”, “Kralj Gilgames”, “Poslednja igra”, “Uspavana lepotica”, “La Fille mal Gardee”, “Krcko Oraščić”, “Rajmonda”, “Bajadera”, “Snežana i sedam patujaka”, “Petar Pan”, “Alisa u zemlji čuda”, “Silfide” itd. Jednako važne i uspešne su bile moje koreografije u operskim predstavama u Makedonskoj Operi i, kao i ove ovde na Floridi: “Ada”, “Rigoleto”, “Karmen”, “Moć sudbine,” “Rienzi”, “West side story”, “Amal i noćni posetioci” itd…
Umetnički svet posebno je pogođen pandemijom Korone virusa, kako funkcioniše Vaša Akademija u ovim teškim vremenima?
- Od kada je zvanično donešena odluka na Floridi (u martu 2020), da škole neće raditi, moji učenici i ja, bili smo prinuđeni da zbog kondicije održavamo nastavu na Zoom online, što verujte za balet uopšte nije bila odgovarajuća opcija, jer prvo nemate mesta u sobi, kretanja su ograničena, morale smo da radimo statične kombinacije, nedostajala nam je mnogo baletska sala. Radili smo tako 3 meseca. Kada smo dobili dozvolu da radimo u junu u baletskoj sali, prvo smo počeli sa veoma malim grupama od 4-5 devojčica, naravno održavajući socijalnu distancu, poštujući sve mere, ali vežbali smo bez maski. Jer, kao što je opšte poznato, kada vežbate, kiseonik vam je veoma potreban da udišete a ne ugljen dioksid koji je otrov. Naše sale su velike, tako da nije bilo problema da održavamo distancu. Održavamo redovno svakodnevno nastavu po rasporedu i subotom od 9 am do 4 pm kada radimo klasične varijacije iz repertoara i nove koreografije.
Šta mislite kako će izgledati ovaj svet posle Korona virusa?
- Svet će izgledati sasvim drugačije nego što smo mi navikli. Uprkos svih turbulencija koje nam se dešavaju na globalnom nivou, mislim da će svet biti mnogo bolji i lepši u svakom pogledu! Ovu situaciju sa virusom doživljavam kao resetovanje cele zemaljske kugle. Uzeće to vremena, ništa se preko noći ne dešavaž, ali hoću da verujem u bolje sutra. Po prirodi sam optimista, ne bojim se, niti prkosim sudbini. Otac Tadej je rekao “Kakve su ti misli, takav ti je i život”!
Branili ste u septembru doktorat baletskih nauka, koliko ste se dugo pripremali, kroz kakvu ste proceduru prošli i koju ste temu doktorirali?
- Tri godine sam se pripremala za doktorat. Posetila sam mnoge bibljoteke za izvođačku umetnost u Njujorku, Tampi Majamiju, St. Petersburgu… koristila 50 knjiga, enciklopedija, naučnih radova autora iz cele Amerike, što sam više “kopala” na tu temu, više sam uživala… Na kraju 23. septembra 2020. na temu “Ruska škola i njen uticaj u stvaranju baleta u Americi u 20. veku” nezvanično sam postala doktor baletskih nauka, jer sam odbranila prvi deo doktorata pred katedrom profesora na AMTI-ju, Akademiji Muzičke i Baletske Umetnosti u Plovidovu u Bugarskoj (bilo mi je dozvoljeno online zbog Korone). Drugi deo, onaj oficijalni će biti ako Bog da oko Nove Godine. Da pojasnim, naši dragi prijatelji Rusi su jos davno indoktrinirali Bugare svakako u pozitivnom smislu te reči, što se tiče obrazovanja, i to je super što je tako, jer svi znamo koliko Rusi polažu na obrazovanje uopšte, a kamoli za balet… Bili su i ostali neprikosnoveni! U Bugarskoj su nasledili ruski sistem obrazovanja koji je vrlo zahtevan. Braniti doktorat kod njih znači da kandidat mora proći kroz dve faze odbrane;
Prva je pred samom Katedrom Koreografije gde se brani ispred profesora na samoj Akademiji. Ovaj prvi deo odbrane je mnogo bitniji od drugog zvaničnog ako svi profesori daju zeleno svetlo, onda je kandidat prošao na drugi, i braniće ga pred naučnom žiri komisijom za koji ću morati lično da putujem tamo kada se uslovi budu stvorili, jer taj drugi deo je proforme radi, ali je eto oficijalan, tada se dobija diploma doktora.
U Americi što se tiče obrazovanja kriterijumi su drugačiji. Moram da kažem da ovde i skoro nema fakulteta ili univerziteta gde se uči konkretno moj profil, a to je metodika baletske pedagogije. To je 8 godina metode tehnike klasičnog baleta, učite kako da predajete balet. Odakle da počnete kad vam u salu dodju početnci? Učite ih kako da drže i postave telo, ruke, noge, kako hodati na sceni, trčati. Učite ih muzičkim razmerama na pr; 4/4, 2/4, 3/4, 6/8, taktovi pomažu balerini, baletanu da broje dok igraju. Nisu bitni samo pirueti ili igranje na vrhovima prstiju. Bitno je celokupno ponašanje igrača na bini. Pored baleta učimo ih o zdravim navikama, kad ustati uujutro, kad leći uveče, šta jesti, šta izbegavati. Nije dovoljno da ste bili ili ste još uvek profesionalna balerina i prenosite to igračko iskustvo mladim generacijama. Treba biti pismen i obrazovan pedagog i učiti mlada pokoljenja i stvoriti nove dobre igrače…
(Klikni na sliku za uveličanje)
Koji bi vas novi izazov mogao privući posle tako velike karijere i doktorata baletskih nauka?
- Dok sam se pripremala za doktorat, otkrila sam sebe u još jednoj umetničkoj oblasti, pisanju. Pisala sam na engleskom, obogatila fond reči, onda prevodila na bugarskom. Novi izazov je svakako moja knjiga, planiram da je izdam na engleskom jeziku za američko tržište ako nađem izdavača. Na moje veliko zadovoljstvo, moja mentorka prof. Ljiljana Draguleva je izrazila želju da se knjiga štampa i u Bugarskoj i da će mi u tome pomoći. Bilo bi zaista divno kad bi se štampanje moje knjige ostvarilo u mojoj Srbiji i mojoj Makedoniji. Ali otom – potom.
Da li pored baleta imate još neku veliku ljubav?
- Da, rukomet i knjige! Da li možete da zamislite balerinu da u isto vreme trenira i rukomet? Umetnost i sport možda vam izgleda nespojivo, ali kod mene to jako dobro funkcioniše! Balet je sa nekoliko nijansi pobedio! Rukomet sam zavolela pored svoje starije setre Dušice koja se profesionalno bavila ovim sportom. Igrala sam centar (verovatno zbog visine) za školski tim i bila sam veoma uspešna. Kako naš narod kaže “ne sedi se na dve stolice odjednom”, odlučila sam da se posvetim baletu i nisam se nikad pokajala. Što se tiče knjiga najviše volim da ih čitam uveče pre spavanja, prija mi tišina i opuštanje uz omiljene pisce. Jedna od mojih posebno dragih knjiga je “Ringišpil” od Jelene Bačić Alimpić koja maestralno opisuje život jedne balerine! Preporučujem je svima!
Pripremate li nešto novo za naredni period sa vašim učenicima Baletske Akademije?
- Baš ovih dana pripremam novu koregrafiju sa mojim učenicima u Sankt Petersburgu za Novu Godinu: “Četri godišnja doba”na muziku Antonija Vivaldija. Imamo dovoljno vremena da se lepo pripremimo.
U čemu je izvor Vaše snage, istrajnost ,i kreativnosti?
- U mojoj porodici, oni su moja najveća inspiracija! Zdravlje, ljubav, srća, uzajamno poštovanje, veliki su moji pokretači. Svakako i znanje, koje je u svemu osnova i moć!
Hvala Dusanka na razgovoru, želite li nešto da poručite našim čitaocima za kraj ?
Hvala Vama, bilo mi je zadovoljstvo! Pozdravljam najsrdačnije vašu redakciju, Svet Australia kao i vaše čitaoce uz poruku: Radujte se životu, reprize neće biti! Kao u pesmi “Sviraj brate” grupe Miligram: “…I ova noć i svi životi naši, stopiće se kao led u čaši…” Zato iskoristite svaki trenutak Bogom dan, na najbolji mogući način. Pevajte igrajte balet, bavite se sportom, smejte se, uživajte, ostalo će samo po sebi doći.
Slavica MOMAKOVIĆ
