Razgovor vodila: Slavica Momaković

Ugledni doktor Dejan Glišović je nedavno dospeo u žižu srpske javnosti kada je otkriveno da radi kao Medicinski direktor u istraživačkom timu za razvoj leka Remdesivir, koji je za sada jedini zvanično odobren lek protiv Korona virusa u Americi. Mnogi od nas koji su njim nastupali na lokalnoj muzičkoj sceni nisu ni znali čime se zapravo bavi čovek koji je ovde poznatiji kao muzičar, gitarista i član Srpskog pozorišta u Čikagu.

Iz razgovora sa njim, ekskluzivno za Svet Australia, saznali smo više o leku na kome radi, o njegovom gledanju na problem pandemije COVID-19, kao i o uticaju trenutne krize na muzičku i medicinsku profesiju.

Sa Vašim timom radili ste na ispitivanju leka REMDESIVIR, koji je od nedavno odobren za bolničko lečenje teških oblika infekcije Korona virusom. Kakve rezultate je dao taj lek?

Inicijalna studija je pokazala ubrzanje oporavka obolelih za oko 30%, a rezultati najnovije studije objavljeni pre nekoliko dana, sugerišu da pacienti koji su primili Remdesivir imaju 65% više šanse za kliničko poboljšanje nakon 10 dana lečenja. Pri tome treba imati u vidu da je lek za sada primenjivan samo kod najteže obolelih pacijenata a da tek treba ispitati njegovu efikasnost u ranijim fazama bolesti, koja bi, makar teoretski, trebalo da bude veća.

To zvuči ohrabrujuće. Mislite li da bi REMDESIVIR mogao biti rešenje za ovu pandemiju?

Nažalost ne. I pored prvih ohrabrujućih rezultata treba biti realan. Ni jedan antivirusni lek do sada nije zaustavio neku epidemiju, pa neće ni ovaj. Patogeneza bolesti COVID-19 je vrlo kompleksna i tu virus nije jedini problem, jer komplikacije nastaju usled neadekvatne reakcije imunog sistema, što se mora tretirati i drugim lekovima. Remdesivir će imati svoju primenu u terapiji i verovatno će pomoći nekim pacijentima, ali smo još daleko od konačnog rešenja.

Ceo svet očekuje vakcinu, kada je realno da se ona pojavi?

Kao neko ko je godinama radio na razvoju vakcina, tu sam vrlo konzervativan, odnosno oprezan. Na osnovu dosadašnjeg kratkog iskustva od tek nekoliko meseci, mi još uvek ne znamo dovoljno o ovom virusu, kao ni o eventualnom imunitetu koji on ostavlja. Teoretski minimum za razvoj bilo koje vakcine je 18 meseci ako bi se temeljno spovele sve potrebne studije efikasnosti i bezbednosti. Danas imamo neke nove rekombinantne tehnologije koje bi taj proces eventualno mogle skratiti na godinu dana, ali ipak pre Nove Godine nije realno izbaciti vakcinu na tržište. Ovde je izuzetno važno da se ništa ne zbrza i da, kada se vakcina pojavi, ona bude maksimalno pouzdana i bezbedna.

Mnogo se govori o pojavi drugog talasa epidemije Korona virusa na jesen. Šta Vi mislite o tome?

Nažalost, mislim da je to sasvim realno ali da dosta zavisi i od mera koje se budu preduzimale. U slučaju naglog otvaranja i potpunog opuštanja, bojim se da bi se to možda moglo desiti i ranije. Ne zaboravimo da je u pandemiji Španske groznice 1918. drugi talas odneo najviše života. Naravno ovo je za nas novi virus i niko ne zna kako će se on ponašati, ali je verovatno bolje biti i previše oprezan nego previše opušten.

Kako se odrazila pandemija na Vasu ljubav prema muzici, stignete li da zasvirate gitaru ili su i za vas ovo teška muzička vremena?

Pre ove krize za mene su teška muzička vremena bila 9/8, 11/8, 13/8 ili 24/16, što bi se na engleskom reklo “Difficult (Odd) Times”. Zahvaljujući nedavnim nastupima sa vrhunskim muzičarima (Slavicom Momaković, Radovanom Filipovićem, Jocom Nikolićem, Vladom Josifovskim…) uspeo sam da savladam ta muzička vremena i da ih prilično dobro uvežbam. Međutim, ova pandemija je donela sasvim druga teška vremena, ovoga puta u najbukvalnijem smislu. Zbog uvedenih mera izolacije i zabrane javnih okupljanja mnogi muzičari, pogotovo oni koji pretežno uživo nastupaju, su praktično ostali bez posla i redovnih primanja. Trenutni nemiri u Americi su samo dodatno produbili krizu. Ja sam imao sreću da mogu da se bavim i drugim zanimanjem, medicinom, kojim sam trenutno i više zaokupljen nego inače jer sam sticajem okolnosti direktno uključen u borbu protiv aktuelne bolesti. Međutim mnoge moje kolege iz medicinske stuke ova situacija direktno pogađa jer su sve redovne medicinske usluge koje nisu hitne, otkazane ili odložene za vreme pandemije i oni trenutno, slično kao i muzičari, ostaju bez posla.

Vidite li trenutno neko rešenje za muzičare pogođene ovom situacijom?

U finansijskom smislu mislim da su za muzičare ovo definitivno najteža vremena. Muzička industrija se mnogo promenila u poslednjih par decenija. Nekada su poznatiji muzičari, pogotovo pevači, mogli da žive od prodaje ploča, što više nije slučaj, tako da sada i velike zvezde, kao i muzičari koji nastupaju na lokalnom nivou, praktično zarađuju jedino od koncerata, odnosno nastupa uživo. U ovoj situaciji, u kojoj nema živih svirki, nema ni prihoda, tako da svako mora da se prilagodi i pokuša da opstane uz pomoć alternativnih načina. Navešću samo neke ideje: virtuelni koncerti, live streaming preko socijanih mreža, držanje online časova muzike… Pojedini muzičari već koriste mogućnosti savremene tehnologije i organizuju virtuelne koncerte za svoju publiku. Korisno je znati da su YouTube, Facebook i još neke digitalne platforme omogućile plaćanje bakšiša za vreme live steaming-a (takozvani “virtual jar”) što bendovima i pevačima omogućava da periodično organizuju virtuelno druženje sa svojom publikom uz izvođenje muzičkog programa, pri čemu ljudi mogu da podrže svoj omiljeni bend ili pevača digitalnom uplatom bakšiša sa samo jednim klikom. Pri tome je veoma bitno izgraditi što veću bazu obožavalaca koji će se uključiti da vas slušaju. Ako imate bazu od nekoliko desetina ili stotina ljudi, onda se ti manji iznosi koje će neko od njih povremeno da vam uplati u ukupnom zbiru sliju u značajnu sumu koja vam može pomoći da prebrodite trenutnu situaciju. Naravno, postoje i odlične digitalne platforme za davanje časova sviranja ili pevanja, što takođe može biti dodatni izvor prihoda za muzičare koji imaju afiniteta za to.

To zvuči vrlo interesantno. A šta da rade muzičari koji nisu vični savremenim tehnologijama?

Muzičari su po prirodi ljudi koji brzo uče. Ako su u stanju da nauče komplikovane ritmove, melodije ili neki virtuozni solo, sigurno će brzo naučiti i kako da koriste YouTube ili Facebook Live. Ovo je vanredna situacija koja zahteva i vanredne napore da bi se prebrodila. Naravno da je za to, kao i za sve drugo, potrebno izvesno vreme dok se čovek prilagodi i nauči da koristi sve mogućnosti. U međuvremenu, takođe je korisno znati i za neke dodatne izvore prihoda. Konkretno, u Americi postoje brojne organizacije koje nude pomoć za muzičare za vreme pandemije COVID-19:

– Artist Relief (https://www.artistrelief.org) daje pomoć do $5000 za muzičare pogođene pandemijom.

– Musicians’ Foundation Aid Grants (http://www.musiciansfoundation.org/apply) obezbeđuje profesionalnim muzičarima pomoć za urgentne situacije u iznosu od $500 do $3000.

– U.S. Department of the Treasury – Assistance for Small Businesses (https://home.treasury.gov/policy-issues/top-priorities/cares-act/assistance-for-small-businesses) omogućava finansijsku pomoć za vreme pandemije samostalnim umetnicima kojima je muzika primarna delatnost.

– COVID-19 Fund – Sweet Relief Musicians Fund (https://www.sweetrelief.org/covid-19-fund.html) je specijalni fond zasnovan na donacijama za neposrednu pomoć muzičarima i radnicima u muzičkoj industriji.

Ovo su samo neke od mogućnosti, a postoji i veliki broj drugih programa koji se lako mogu pronaći pretraživanjem na Internetu.

Hvala Vam na ovom razgovoru, imate li još nešto da poručite za naše čitaoce?

Imao bih da poručim neku lepu pesmu čim se otvore kafane i život nam se ponovo vrati u normalne tokove. Do tada, želim svima da ostanu zdravi i kreativni i da sa što manje posledica pregrme ova teška vremena.

 


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila