Šaban Šaulić, kralj naše narodne muzike, tragično je izgubio život prošle godine, 17. februara, u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, dok se vraćao sa nastupa.

Tom prilikom u automobilu je, osim Šabana stradao i njegov muzičar Mirsad Kerić, dok je Slobodan Boban Stojadinović, vozač i kum kralja narodne muzike, jedini preživeli svedok njihove pogibije.

U potresnoj ispovesti za „Alo!“, godinu dana nakon Šabanove smrti, Stojadinović je otkrio zbog čega nikada nije obišao Šabanov grob, šta mu je Šabanova udovica rekla kada ga je posetila u bolnici, ali i kakve sve zdravstvene posledice trpi od udesa.

– Šabanova porodica me je zvala i obavestila me je da će obeležiti prvu godinu njegove smrti, ali ja nisam mogao da dođem u Srbiju. Nisam imao snage da dođem na njegov grob i da mu zapalim sveću. Šaban je bio moj najbolji prijatelj i kum, a osim drugarstva, vezivalo nas je i to što sam bio njegov lični vozač. Hiljade kilometara prešli smo zajedno, svuda sam ga vozio i do tog kobnog dana, nikada se ništa loše nije desilo – kaže na početku razgovora za „Alo!“ Stojadinović i dodaje da se redovno čuje sa porodicom Šaulić i da ga je pevačeva udovica jednom prilikom posetila u bolnici.

– Sećam se da mi je Goca rekla nešto što me je rastužilo i usrećilo u isti mah. Rekla mi je: „Osećam se kao da sam videla mog Šabana“. Nas dvojica smo bili veoma bliski, maltene nerazdvojni. Ili smo bili na turneji ili je on bio u Krčedinu, a ja sam ga obilazio tamo. Više vremena je provodio sa mnom nego sa Gocom – kaže Boban, koji ni godinu dana nakon stravične saobraćajne nesreće ne može da se pomiri s gubitkom.

– Rekli su mi da vreme čini svoje, da leči sve, kako tugu, tako i fizičku bol, ali to nije istina. Bolovi me iznova podsećaju na strašni događaj i ja ne mogu da zaboravim. Imam šipku ugrađenu u donjem delu abdomena, tačno ispod pupka. Dva puta nedeljno idem kod psihijatra, on mi pomaže, ali nisam izlečen – kaže Boban, koji je i u kontaktu s porodicom nastradalog muzičara Mirsada Kerića.

– Mirsad je za sobom ostavio ženu i troje dece, koji mi svakoga dana pišu. Zovu me tata. Njegov najstariji sin ima deset godina i srce mi se pocepa na milion delova svaki put kada mi kaže „Ti si moj tata, mi nemamo drugog tatu“. Kako čovek može da se oseti kada tako nešto čuje? – završava Boban Stojadinović ispovest za „Alo!“.


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila